Potreban je bolji privredni ambijent

Poslovanje finansijskih institucija

Uprkos povratku u zonu neprofitabilnog poslovanja, banke su zahvaljujući još uvek jakoj kapitalnoj osnovi, sposobnoj da apsorbuje rastući rizik, uspele da sačuvaju svoju finansijsku stabilnost i visok nivo likvidnosti. Ovo je u velikoj meri uslovljeno i merama regulatorne politike Narodne banke Srbije

S obzirom na makroekonomska kretanja i vrlo skroman privredni rast ostvaren tokom prošle godine, šta pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja za prošlu godinu, da li je finansijski sektor bio dovoljno jak da se odupre krizi?

Krhka makroekonomska ravnoteža u protekloj godini je bila podstaknuta skromnim privrednim rastom, smanjenjem inflatornih tenzija i stabilnom domaćom valutom, ali je istovremeno bila pritisnuta daljim padom agregatne tražnje i povećanjem nezaposlenosti. U svetlu ove krhke makroekonomske ravnoteže, koja je bila pod stalnim pritiskom fiskalnog disbalansa, usled visokog budžetskog deficita i javnog duga, odvijalo se i poslovanje finansijskih institucija.

Iako je tokom čitavog kriznog perioda, uz izuzetak 2011. godine, srpski finansijski sektor uspevao da se izbori sa brojnim poteškoćama, u 2013. godini je ponovo podlegao negativnim efektima narušenog privrednog ambijenta, pa su finansijske institucije, na ukupnom nivou, ponovo iskazale gubitak od 3,1 mlrd dinara.

Prelazak u sferu neprofitabilnog poslovanja pre svega je posledica negativnog rezultata koji su iskazale banke u iznosu od 3,5 mlrd dinara i sektor finansijskog lizinga od 2,4 mlrd dinara.

Najjači stub finansijskog sektora i dalje čine banke, usled slabog razvoja sektora osiguranja i lizinga, kao i plitkog i nedovoljno razvijenog tržišta kapitala. Njihovo dominantno učešće, u osnovnim performansama celokupnog finansijskog sektora, meri se sa 81 odsto ukupnih prihoda, 88,9 odsto ukupne bilansne aktive, 80,7 odsto kapitala i više od dve trećine zaposlenih u svim finansijskim institucijama.

Smanjenje broja finansijskih institucija i broja zaposlenih, započeto nastupanjem krize, i dalje traje, tako da je prošle godine poslovalo osam institucija manje. U ovom sektoru bilo je zaposleno 39.434 radnika, što je za 689 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.

Šta je sve uticalo na banke što je dovelo do toga da su poslovale neprofitno?

Bankarski sektor se, usled nagomilanih tenzija u domaćem okruženju, ponovo našao u zoni neprofitabilnog poslovanja odnosno, poslovanja sa gubitkom, u iznosu od 3,5 mlrd dinara, koji je prevashodno posledica visokih gubitaka koje su iskazale dve banke. Ovakvom rezultatu doprinelo je i smanjenje ukupno ostvarenog dobitka petnaest banaka, za 14,6 odsto, ali i istovremeno povećanje ukupno iskazanog gubitaka drugih petnaest banaka, za 12,4 odsto.

Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“