Umesto subvencija, smanjite porez

Poslednjih desetak godina ideja vodilja ekonomske politike je bila – kako privući strane investitore, pa se nije štedelo na subvencijama da se dovedu kompanije koje su ovde imale jeftinu radnu snagu, novčanu pomoć države, ali i poslovnu klimu kakvu nemaju domaće kompanije. Kao rezultat, u 2018. godini neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je čak 3,2 milijarde evra, odnosno 7,5 odsto BDP-a. Pa opet, Srbija nije dostigla nivo privrednog rasta kao neke druge zemlje u okruženju poput Rumunije, već se kreće oko 3,5 odsto godišnje. Neke godine malo više, kada je rodna godina, a neke malo manje, kada udari nevreme. 

Ekonomisti sve češće ukazuju da se privreda ne može razviti samo od stranih investicija, već da su najvažnije domaće privatne investicije kojih ima premalo, manje od 10 odsto BDP-a. Ukupne investicije su prošle godine bile na, prema Fiskalnom savetu, oko 18 odsto BDP-a, a prema Narodnoj banci 20 odsto, ali to je i dalje daleko od potrebnih 25 do 30 odsto BDP-a godišnje, što bi nam omogućilo snažan privredni rast i sustizanje ekonomskog razvoja zemalja Centralne i Istočne Evrope. Drugim rečima, Srbiji je godišnje potrebno najmanje 1,5 milijardi evra više domaćih privatnih investicija.

Kakve ovo ima veze sa projektom „Poreska reforma i reforma Poreske uprave“  kojim se bavi „Nova ekonomija“? Naime, jedna od poruka privatnika je „ako želite više investicija, smanjite poreze”.

Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik vlade, a sada konsultant, uradio je studiju prema kojoj domaće privatne investicije prethodnih godina padaju. Kako je objasnio: „Nema zemlje koja se razvila bez domaćih investicija i zato je ključno podstaći ulaganja. Privreda nema dovoljno akumulacije i privatni sektor posebno, jer je jako oporezovan i nije u mogućnosti da investira profit. Zato je potrebno smanjiti poreska opterećenja. Smanjite porez na profit na pet odsto”.

Predlog profesora Labusa možda je drastičan, jer su najniže poreske stope na dobit u Evropi baš u našem okruženju, devet odsto u Mađarskoj i 10 odsto u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Makedoniji. U Srbiji je porez na dobit 15 odsto. Međutim, ako pitate svakog vlasnika malog preduzeća, on će vam reći da je to u stvari 30 odsto, jer kada želite da podignete profit u obliku dividende, plaćate još 15 odsto poreza na dividendu.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, jednog od najuspešnijih domaćih preduzeća, poziva da se porez na dobit smanji na 10 odsto, koliko je bio ranije.

„Ja mogu da kažem da bi u mojoj kompaniji smanjenje poreza otišlo u investicije. Mi moramo da ulažemo u razvoj, moramo da pratimo konkurenciju, pošto veliki deo proizvodnje izvozimo. Moramo da investiramo, oslobodili nas oni ili ne”, kaže Vukadinović. On je istakao i da je još važnije vratiti poreske olakšice za investicije i ulaganja u opremu.

Ove olakšice, odnosno poreski krediti za investicije koje su priznavane kao trošak i na čije ime je umanjivan porez na dobit, pomogle bi pre svega malim i srednjim preduzećima da više ulažu u opremu. Država već ima podsticaje za investicije, ali one su za ulaganja od najmanje 100.000 evra, što eliminiše veliki deo domaće privrede. Drugi problem je što naša preduzeća imaju loša iskustva sa tim podsticajima i vlada opšte mišljenje da su oni namenjeni pre svega stranim investitorima.

Vukadinović navodi primer njegove kompanije koja je konkurisala, ali nije bila zadovoljna rezultatom.

„Mislim da ti podsticaji nisu dostupni domaćim kompanijama u iznosu u kom su dostupna stranim kompanijama. Iz našeg iskustva, tražili smo podsticaje za investiciju u proizvodnju auto-delova za zapošljavanje 140 ljudi. Proizvodnja je trebalo da bude u Gornjem Milanovcu koji je nerazvijeno područje, a dobili smo svega 4.000 evra po zaposlenom. Zahvalili smo se i odustali od subvencija. Strane kompanije koje ulažu u kablove ili čarape, što je daleko niži nivo tehnologije, dobijaju po 10.000 ili 15.000 evra”, nezadovoljan je Vukadinović.

Tomislav Momirović, predsednik porodične kompanije Mona hotel menadžment, ide još dalje i tvrdi da je smanjenje poreza ključna stvar za povećanje domaćih investicija. 

„Mi kao privreda plaćamo enormne poreske stope. To je 20 odsto PDV-a, 62 odsto poreza i doprinosa na zarade, 15 odsto porez na dobit plus još 15 odsto porez na dividendu kada hoćete da podignete dobit. Pod hitno moramo da smanjimo neke od tih poreskih stopa, a porez na dobit je najjednostavnija stvar”, napominje on.

Momirović ističe da je kod nas uspostavljen sistem koji ide naruku preduzetnicima i multinacionalnim kompanijama.

„Pomoć preduzetnicima je u redu, ali to su manje-više socijalna preduzeća od kojih živi jedna ili nekoliko porodica. Druga grupa kojoj odgovara sistem su velika strana preduzeća koja dobijaju subvencije. Ono što čini domaću privredu, srednja i velika domaća preduzeća su najopterećenija. Ona ne mogu dovoljno da investiraju, što znači da ne mogu da se razvijaju. Mi smo ostavili multinacionalnim kompanijama da samo one imaju sredstva da investiraju. Nama kao domaćoj, regionalnoj privredi to ne odgovara. Moramo da smanjimo poreze, jer to najviše odgovara domaćim preduzećima i to pre svega preduzećima srednje veličine, a ona su na evropskom nivou mala preduzeća“, apeluje Momirović na Vladu da ovo postavi kao prioritet ekonomskog razvoja, posebno s obzirom na suficit koji država ostvaruje u budžetu poslednjih godina. 

„Ja razumem da su plate u javnom sektoru male, ali mora da se napravi temelj privrede. Ako se to ne uradi, za nekoliko godina desiće se opet neka recesija i mi ćemo se opet naći u velikom problemu“, upozorava on.

Naravno, smanjenje poreza na dobit izaziva i kritike. Na primer, za Fiskalni savet prioritet bi trebalo da bude smanjenje nameta na rad, a ne na kapital, ali pre svega toga smanjenje korupcije i stvaranje povoljne poslovne klime.

„Svi pričaju da je sistem loš i da mora da se promeni. Sistem se menja poslednjih 20 godina. Menjanje sistema je proces, ne može da se popravi preko noći. Ali preko noći mogu da se smanje poreske stope i da se privrednicima omogući da lakše investiraju“, smatra Momirović. 

Nikola Altimparmakov, član Fiskalnog saveta koji na stvari po prirodi posla gleda iz drugog, budžetskog ugla, u izjavi za „Novu ekonomiju“ napominje da bi sa stanovišta ekonomskog rasta i razvoja, prioritet ekonomske politike trebalo da bude da se sav raspoloživ budžetski prostor za rasterećenje privrede prvenstveno usmeri na smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

„Na ovaj način se povećava konkurentnost domaće privrede i stimuliše novo zapošljavanje i privredni rast. Što se tiče smanjenja poreza na dobit, bilo putem smanjenja nominalne stope od trenutnih 15 odsto, bilo putem smanjenja efektivne stope ponovnim uvođenjem pojedinih olakšica, poput olakšica za investicije – ovakve inicijative ne smatram opravdanim sa stanovišta ekonomskog rasta. U prethodnoj deceniji Srbija se vodila ovom logikom, kada je nominalna stopa iznosila 10 odsto, a efektivna, usled velikih izuzeća, svega 5,5 odsto. Uprkos velikom smanjenju budžetskih prihoda koje je ova politika prouzrokovala, efekat na povećanje investicija, kako stranih tako i domaćih je izostao. Takođe, bili su primećeni brojni slučajevi da su ionako uspešne i profitabilne kompanije integrisale upotrebu poreskih olakšice za investicije u svoje redovno funkcionisanje, bez efekta na ukupno povećanje investicija”; objašnjava Altiparmakov razloge zašto je protiv smanjenja poreza na dobit.

On ističe i da je Srbija sa sadašnjih 15 odsto konkurentna u odnosu na evropske zemlje.

„Tačno je da visoke stope poreza na dobit mogu destimulisati privredni rast, međutim trenutno poreska stopa od 15 odsto je adekvatno odmerena za Srbiju. Ona nije previsoka, ni kada se gledaju uporedive zemlje Istočne Evrope, ni kada se poredi sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Takođe, povećanje efektivne stope poreza na dobit sa 5,5 odsto u prošloj deceniji na trenutnih 15 odsto nije bilo praćeno negativnim ekonomskim trendovima, poput smanjenja stranih investicija i slično“, ocenjuje član Fiskalnog saveta, dodajući da se povremene inicijative za smanjenje poreza na dobit mogu smatrati kao prvenstveno lobističke inicijative od kojih bi koristi imao mali deo ionako visoko profitabilnih preduzeća, dok bi troškove morali da snose svi ostali.

 

„Otuda u nije u opštem interesu opredeljivati ograničena budžetska sredstva za smanjenje poreza na dobit, već za smanjenje poreza i doprinosa na zarade“, zaključuje on.

Zanimljivo je da se i neki predstavnici privrede slažu da ovaj nivo poreza na dobit nije previsok, ali se zalažu za poreske kredite za investicije. Nebojša Atanacković, član Unije poslodavaca Srbije i predsednik Nadzornog odbora Nafta a.d., kaže da je veći problem doći do profita.

„Preduzeća plaćaju brojne parafiskalne namete, koje država zove naknade. Mislim da je u redu da platiš veći porez na dobit pod uslovom da nemaš druge nelogične namete. To se odnosi i na cene komunalnih usluga, koje privreda plaća dvostruko ili čak trostruko skuplje od stanovništva. Preduzeću je svejedno koji porez plaća, sve je to trošak. Mi bismo najviše voleli da nam najveći trošak budu zarade, jer bi to značilo da imamo dobro plaćene radnike, koji ne bi odlazili, a ne da najviše dajemo državi”, smatra Atanacković.

I on se slaže da kod nas uglavnom stranci imaju para za investicije, ali ne samo to, oni imaju obezbeđena i tržišta za svoju robu, a u Srbiji dobijaju jeftinu radnu snagu.

S druge strane, on napominje da je velika šteta što su ukinute poreske olakšice za investicije i da bi njihovo vraćanje bilo pravi podsticaj i da domaće kompanije ulažu.

„Priznavanje ulaganja kao trošak bila bi ozbiljna stimulacija za privredu“, tvrdi Atanacković. 

Ovakve inicijative postoje već neko vreme. Recimo, u februaru 2018. privrednici su na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić izneli predloge da se ponovo vrate poreski podsticaji za ulaganje u opremu uz komentar da se mnogi sećaju da su tada (2013. godine) i poslednji put obnovili svoju opremu. Takođe su apelovali da se preduzećima omogući, kao što je to učinjeno za fizička lica, da ukoliko kupe novi poslovni prostor u određenom vremenskom periodu, da budu oslobođeni poreza na kapitalnu dobit. 

Ovih dana se sprema Fiskalna strategija koju je ministar Siniša Mali najavio da će biti predstavljena do kraja juna i tada će biti jasno da li su privrednici uspeli da se izbore za smanjenje poreza na dobit ili poreske olakšice, ili je prevagnuo argument da su druge mere bolje rešenje.

U Srbiji je trenutno porez na dobit 15 odsto i povećan je sa 10 odsto u decembru 2012. godine. Godinu dana kasnije, u decembru 2013. ukinute su poreske olakšice koje su do tada važile. Obrazloženje za promenu zakona bilo je da je osnovni razlog za promene zakona povećanje naplate poreza na dobit. Takođe, navedeno je da su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču odlučujuće na odluku za ili protiv ulaganja. Najveći porez na dobit u Evropi imaju Francuzi od 30 odsto, dok u Nemačkoj to zavisi od razvijenosti područja, pa neka mala sela plaćaju 22,8 odsto, a firme u Minhenu čak 32,9 odsto. U Belgiji je porez 29 odsto, u Holandiji 25 odsto za firme sa profitom većim od 200.000 evra, a za ostale 20 odsto, u Španiji i Austriji je takođe porez na dobit 25 odsto. Zanimljivo je da su mnoge zemlje u poslednjih par godina smanjile ili najavile smanjenje poreza na dobit do 2022. Tu su Belgija, Velika Britanija ili Poljska. Takođe, nekoliko država je značajno oslobodilo malu privredu, pa mala preduzeća u Poljskoj plaćaju devet odsto, dok velike firme plaćaju 19 odsto poreza na dobit. U Litvaniji je stopa poreza 15 odsto, ali mala preduzeća plaćaju svega pet odsto.

U Zakonu o budžetu za 2019. godinu donete su neke olakšice, ali sektorski orijentisane i koje „gađaju“ inovativne sektore. Tako se priznaju rashodi po osnovu reklame i propagande u poreskom bilansu bez ograničenja, dok se troškovi za istraživanje i razvoj priznaju u dvostruko uvećanom iznosu. Takođe, biće priznata i prava na poreski kredit po osnovu novčanih ulaganja izvršenih u povećanje osnovnog kapitala „startap” preduzeća. Uz to biće izuzeto i 80 odsto dela prihoda koje ostvari nosilac autorskog ili srodnog prava po osnovu naknade za iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Privreda će imati i pravo na poreski kredit po osnovu poreza na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi. Ove mere gađaju pre svega IT sektor i kreativne industrije, koje ipak i dalje čine mali deo srpske privrede.