Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor čuvene Matematičke gimnazije u Beogradu

Nailaze dramatične promene u obrazovanju

Posle deset godina na mestu direktora Matematičke gimnazije i trideset godina profesorskog staža, pre par meseci Srđan Ognjanović je otišao u penziju, ostavljajući ovu školu kao mesto gde se skupljaju najbolji đaci, najvredniji, oni koji vole da rade, što je u sadašnjoj kulturi u kojoj odrastaju, sve teže postići. Pedeset godina profesor Ognjanović proveo je u ovoj školi, pa se ono što je ona postala može smatrati i njegovim životnim delom.

Profesore Ognjanoviću, kad se sada osvrnete za sobom, jeste li zadovoljni, da li biste opet sve isto radili?

U Matematičkoj gimnaziji proveo sam tačno 50 godina, kao učenik, zatim profesor i na kraju kao direktor. Ispunjen sam ponosom na to vreme i na rezultate koje smo moje kolege i ja za sve te godine postigli. Možda najznačajnije od svega je da smo uspeli da odbacimo višegodišnji pristup radu, koji podrazumeva učenje napamet faktografskih činjenica, već smo svoje đake učili kako da razmišljaju i rešavaju probleme. Naravno da bi se pronašle određene stvari koje mogu da se urade bolje ili lakše, ali mislim da je, gledano u celini, napravljen jako dobar sistem.  

Posle dugogodišnjeg iskustva sa najboljim đacima i motivisanom decom, šta biste posavetovali – kako u ovom nametnutom sistemu vrednosti, gde se rad i trud najmanje cene, motivisati da se baš tome posvete?

Vremena se menjaju. I ovde u Srbiji polako svi počinju da uviđaju da postoje prave i lažne vrednosti i da nema budućnosti bez znanja, posvećenosti i rada. Naši učenici u Matematičkoj gimnaziji, pa i njihovi roditelji su toga potpuno svesni i nije ih teško motivisati. Interesantno je da sam za problem nemotivisanosti učenika i studenata čuo od mnogih svojih nekadašnjih učenika koji sada žive i rade u zapadnim zemljama. 

Nedavno su objavljeni rezultati PISA testiranja koji ukazuju da su srednjoškolci u Srbiji po znanju ispod OECD proseka, da ih je trećina funkcionalno nepismena. Šta je, po vašem mišljenju, razlog za ovako loše rezultate?

Opšta društvena klima. Već godinama je kod nas odnos prema obrazovanju nipodaštavajući. Pre svega mislim u društvu, ali mislim i na odnos države. Danas veliki broj roditelja savetuje decu da izbegavaju časove i da se samo potrude da nekako dođu do diplome. Nastavnici su slabo motivisani, reforme i unapređivanja sistema idu sporo. Međutim, moram da istaknem da nije PISA testiranje jedino merilo za procenu nekog obrazovnog sistema. Pre svega, to je jedan skup karakterističnih zadataka, kakvi se ne rade u našim školama, koji pomalo zbune i odbijaju učenike. Siguran sam da su naša deca rangirana, zbog takvih specifičnosti, ispod stvarnog nivoa.

Najgori rezultati na PISA testiranju ostvareni su upravo iz matematičke pismenosti. Kako Matematička gimnazija, sa sredstvima koja su uporediva sa sredstvima drugih obrazovnih institucija u Srbiji, ostvaruje odlične rezultate?

Matematička gimnazija je ipak jedna specifična mikrosredina. Ovde se uz mnogo ljubavi i entuzijazma postižu rezultati koji su na granici fantastike. Pri tome su finansijska ulaganja vrlo skromna.

Kako? U čemu se sistem rada Matematičke gimnazije razlikuje od ostalih, običnih gimnazija?

Pre svega, matematika kao nauka, ali i kao školski predmet je specifična. Kada je profesor Vojin Dajović pre nešto više od pola veka sa svojim saradnicima osnivao Matematičku gimnaziju, imao je viziju neke vrste samoodrživosti, gde će jedan broj nekadašnjih učenika postati nastavnici koji će na svoje nove učenike prenositi ljubav i energiju koju su njima pružali njihovi nastavnici. Na to treba dodati i veliku podršku institucija – Matematičkog instituta SANU i Matematičkog fakulteta i na kraju, svest da bez matematike i njenih primena nema budućnosti. Kvalitet rada Gimnazije već godinama privlači najbolje đake, a oni svojim radom i uspesima podižu kvalitet rada.

Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara