Poslovanje po meri porodica

Očevi na „porodiljskom“ odsustvu

I pored brojnih koristi koje prisustvo očeva kod kuće ima i na decu i na partnerske odnose, i dalje je mali broj onih očeva koji i u Srbiji i u EU koristi pravo na odsustvo radi nege deteta. Brojni su razlozi za to, a neki od njih su i dalje tradicionalno društvo, kao i manjak podsticaja od države i kompanija. Ipak, želja za aktivnim učešćem u odgajanju i vaspitavanju dece sve je veća kod novopečenih očeva

„Bila je to naša odluka. Ona nije morala da se vrati na posao, ali je želela, a ja sam bio u situaciji da mogu da uzmem odsustvo", objašnjava Nenad Dimitrijević, otac iz Beograda, odluku da umesto svoje supruge koristi odsustvo radi nege deteta od detetovog trećeg meseca pa sve do navršenih godinu dana.

Ovakvo pravo imaju svi novopečeni roditelji u Srbiji, ali ga malo njih i koristi. Naime, prema Zakonu o radu majka koristi porodiljsko odsustvo koje se otvara mesec dana pre porođaja i koristi ga do detetovog trećeg meseca. Nakon toga, ona može nastaviti svoje odsustvo još osam meseci ili to pravo može preuzeti otac.

Ministarstvo za rad nam nije odgovorilo na pitanje koliko je očeva ove godine rešilo da ostane kod kuće, kao i da li uopšte poseduju ovakvu vrstu podataka. Sa druge strane, u „Politici" se u februaru pojavio podatak da su u toku 2018. godine 132 oca koristila odsustvo (a rodilo se skoro 64.000 beba). To je, kako se navodi, značajno povećanje od 2017. kada ih je bilo 72, ali i dalje nedovoljno.

Hranjenje može, peglanje ne može

Istraživanje „Novo očinstvo u Srbiji", objavljeno 2018. godine, čiji je autor docent na Filozofskom fakultetu Dragan Stanojević, pokazuje da gotovo četvrtina očeva maloletne dece u Srbiji nije uključeno ni u jedan oblik roditeljske nege dok je dete još malo, a svaki šesti ni kada dete odraste.

Pojavom novog očinstva ovakva razlika se smanjuje i „novi očevi" su spremniji da se aktivnije uključe u odgajanje dece. Ipak, i tu opstaju izvesne razlike u načinu i stepenu uključenosti u kućne obaveze u odnosu na majku, navodi se u istraživanju. 

Oni su gotovo podjednako kao i supruge/partnerke uključeni u direktnu negu - hranjenje, oblačenje, kupanje, stavljanje u krevet, odvođenje u vrtić i čitanje priča pred spavanje. Uključeni su u igru, komunikaciju sa decom, podjednako su dostupni za decu u kući i dok su na poslu, i podjednako su direktno odgovorni za dobrobit deteta", piše u ovom istraživanju.

Međutim, razlike se pojavljuju kada su u pitanju obaveze koje su neophodne za svakodnevno funkcionisanje deteta, kao što su čišćenje, peglanje, pranje odeće ili kuvanje. Takođe, kada su u pitanju obaveze u vrtiću ili domu zdravlja ili kratkoročna planiranja za dete, to i dalje češće obavljaju majke.

Čuvaš i decu i brak

I pored toga, autor istraživanja docent Dragan Stanojević ističe da se kod očeva pojavila želja za aktivnijim učestvovanjem u odrastanju dece. Kako kaže, to je pre svega globalni uticaj izjednačavanja muškaraca i žena, koji je pre svega potkopao identitet „hranitelja porodice" onog momenta kada je i žena izašla na tržište rada. Takođe, zbog sve veće nestabilnosti odnosa i mogućnosti razvoda, muškarci više ulažu u odnos koji im se čini dugotrajniji i izvesniji, a to je odnos sa decom. Na taj način osim partnerskog, oni počinju da grade i dublji odnos sa decom.

Kada očevi uzimaju odsustvo i ostaju kod kuće sa decom, to ima višestruke koristi i za očeve i za decu. Kako za „Novu ekonomiju" objašnjava autor ovog istraživanja Dragan Stanojević, važno je učestvovanje oba roditelja u odrastanju i vaspitavanju dece. Deca koja su na ovaj način odgajana uspešnija su i na testovima i imaju bolje kognitivne, emocionalne i socijalne kompetencije. 

„Ključni razlog je što je još jedan roditelj uključen. Kada je samo jedan roditelj uključen, on mora da se bavi onim primarnim aspektima odgoja. Kada su dva roditelja uključena, onda ima više vremena i za igru i za objašnjavanje i, na kraju krajeva, oba roditelja mogu da budu odmornija u odnosu sa decom", kaže Stanojević.

Čvršću vezu sa decom otac bi mogao da ostvari upravo tokom prve godine detetovog života ukoliko bi odlučio da iskoristi odsustvo jer, dok je dete malo, lakše je uspostaviti intenzivniji odnos sa njim. Takođe, kako se navodi u priručniku za patronažne službe „Partnerstvo u podsticajnom roditeljstvu", koji je izdao Unicef, kontakt oca i bebe kod tate proizvodi brojne hormonske reakcije koje pozitivno utiču i na tatu i na bebu.

„Stalno staranje o deci verovatno smanjuje sklonost ka nasilju, a istraživanja pokazuju da postoji znatno manja verovatnoća da će očevi koji neguju bebe i preuzimaju značajnu odgovornost za osnovnu negu male bebe (npr. hranjenje, menjanje pelena) seksualno zlostavljati svoju decu kasnije u životu", piše u priručniku Unicefa.

Osim dobrobiti koje ima na odnos oca i deteta, odsustvo očeva sa posla utiče povoljno i na rodnu ravnopravnost.

Naime, kako objašnjava Stanojević, žene se sa tržišta rada povlače zbog rađanja dece upravo u formativnom periodu, otprilike između 25. i 40. godine. Dok su one odsutne, muške kolege napreduju brže i nastaju veće razlike. Ukoliko bi i muškarci pak izostajali, to bi moglo imati efekat izjednačavanja šansi na tržištu rada.

Podrška iz kancelarije

Neke kompanije su prepoznale značaj aktivnog učestvovanja očeva u dečjem odrastanju, pa je tako u Srbiji, na primer, kompanija IKEA pre tačno godinu pružila mogućnost zaposlenima koji postanu očevi da uzmu mesec dana plaćenog odsustva u momentu kada se majka vraća na posao. 

„Odsustvo za tate je naše čedo. To je praksa koje su IKEE u drugim zemljama usvojile od nas. U isto vreme imamo primere u drugim društvima gde na liderskim pozicijama koleginice rade part time, ali to nije zaživelo kod nas", kazala je Aleksandra Triantafilidu, menadžerka za ljude i kulturu zadužena za jugoistočnu Evropu u IKEA, na nedavno održanoj konferenciji „Poslovanje po meri porodica" u organizaciji Business Info grupe, izdavača „Nove ekonomije".  Kako je ocenila, plaćeno odsustvo za tate je višestruki dobitak za ravnopravnije društvo, ali i poslovanje. „Na ovaj način želimo da povećamo razumevanje među zaposlenima o važnosti podele uloga kod kuće i njihovim partnerkama olakšamo povratak na posao, dok će se kolege sa odsustva vratiti još motivisanije za posao", kazala je Triantafilidu.

Ima kompanija, kao što su Vip mobile, u kojima tate imaju dodatne plaćene dane povodom rođenja bebe i na tu meru novopečene tate dobro reaguju, pokazuje praksa ove kompanije koja je prva dobila „baby friendly" sertifikat. Dobra iskustva imaju i u Generali osiguranju Srbija, koje je prva finansijska organizacija sa pečatom „baby friendly".

„Čak se kolege  šale da neće da se preklope sa svojim taštama prilikom uzimanja slobodnih dana za rođenje bebe", nasmejala je publiku na istoj konferenciji Nataša Marjanović, članica Izvršnog odbora ove kompanije.

Uprkos svetlim primerima u domaćoj biznis zajednici, Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta smatra da je domaće tržište i dalje nesenzibilisano, a da je radna kultura u firmama neosetljiva za roditeljske obaveze, a posebno nije osetljiva za roditeljske obaveze očeva.

On dodaje da postoje tri pravca u kojima se može delovati. Najpre, država treba da ojača regulatorne mehanizme koji bi zaštitili muškarce od otkaza ili degradacije ukoliko se odluče da uzmu odsustvu radi nege deteta. To bi moglo da se postigne na sličan način kako je, makar normativno, određena zaštita žena u ovim situacijama.

Drugo, neophodno je promovisanje dobrih praksi kroz javni sektor, kao što je fleksibilno radno vreme ili podsticanje očeva da uzimaju odsustvo.

Treći pravac bi se odnosio na aktivnu kampanju koja bi bila usmerena na mogućnost uzimanja odsustva.

„U ovakvim uslovima kada se to nudi samo kao opcija, kada ne postoji kampanja koja to stimuliše, kada ne postoji zakonodavstvo koje muškarce štiti ukoliko žele da uzmu jedan deo odsustva, ne možemo da očekujemo da će veliki broj očeva to uzimati", kaže Stanojević.

Kao primer, Stanojević pominje Švedsku koja je još 70-ih godina prepoznala značaj aktivnog očinstva i krenula u njegovu promociju.

„Pokušali su da spoje taj izgled mačo, vikinškog muškarca sa nekim novim senzibilnim ocem, pa su slikali jednog muškarca mačo izgleda golog do pasa sa kovrdžavom kosom kako drži bebu. To se pokazalo efektnim, jer danas u Švedskoj 80 odsto muškaraca iskoristi ovo odsustvo i ostaje sa svojom decom", objašnjava Stanojević.

Takođe, Stanojević pojašnjava da nedostaju i modeli novog očinstva koji bi bili predstavljeni u medijima.

„Ono što se pokazalo u mom istraživanju koje sam radio jeste da očevi moraju negde da izmišljaju svoje očinstvo. Često zapravo ne postoji model na koji bi se ugledali ni u okolinu, a ni u medijima. Serija „Vil i Grejs" je imala odličan efekat na prihvatanje gej populacije, ali kada se radi o novim oblicima roditeljstva i posebno uključenosti, mi nemamo nijednu, na primer, domaću seriju koja se makar na marginama bavi tom problematikom", kaže Stanojević.

Praksa Evropske unije

Odsustvo za očeve postoji u 10 zemalja Evropske unije, navodi se u dokumentu Evropske komisije iz marta ove godine. Ipak, u najvećem broju ovih zemalja dozvoljeno je da se očevi odreknu svog odsustva i prebace ga na majke. Možda je i to jedan od razloga zbog čega čak 90 odsto tata u Evropskoj uniji ne koristi odsustvo radi nege deteta. 

Ipak, novi propisi određuju da će očevi u Evropi od 2021. godine imati pravo na najmanje 10 dana ovog odsustva, koje će biti obavezno, ali neće morati da se koristi odjednom.

I dalje se, kao jedan od najsvetlijih primera najčešće navodi Švedska koja ima 480 dana plaćenog roditeljskog odsustva, od kojih svaki roditelj ima isključivo pravo na 90 dana.

Da odsustvo nije samo u brojkama potvrđuje i Dragan Stanojević koji kaže da uključivanje oba roditelja u odgajanje dece ima i nepobitne dobrobiti i na partnerski odnos.

„Kada sve padne na jednog, tu nema puno sreće. Tamo gde se ravnomernije dele porodične obaveze, tu češće dolazi i do želje da se ima i drugo ili treće dete."  
pošaljite komentar

Nema komentara