Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

01.04.2018. Miloš Obradović 0
Dušan Perović, predsednik Termovent komerca Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na visokom tehnološkom nivou, sa izuzetno sofisticiranim mašinama. Te mašine su efikasnije i brže, ali zanati i zanatlije su potrebni ovoj državi. I mi ili ćemo ponovo da razvijemo metalski kompleks, ili nemamo velike šanse.

Da započne privatni biznis Dušan Perović je odlučio u najveće nevreme, 1993. Godine, kada je ekonomijom harala hiperinflacija, a granice bile zatvorene. Nakon 25 godina kompanija Termovent komerc više od 82 odsto prihoda, koji inače iznose preko milijardu dinara godišnje, ostvaruje u inostranstvu, pre svega u Evropskoj uniji. Proglašen je preduzetnikom godine, a njegova kompanija je bila druga brzorastuća kompanija u Srbiji prošle godine


U poslednje vreme mnogo se priča o četvrtoj tehnološkoj revoluciji, o automatizaciji, digitalizaciji kao šansi za srpsku privredu. Kako vi vidite priču o digitalizaciji kao velikoj razvojnoj šansi Srbije?

Moje mišljenje je da je svet koji o tome priča preskočio čitav jedan vek. Na Kopaoniku se postavilo  pitanje zašto ulažemo u zanatske proizvodne firme, da ne valja što su nam takve firme najveći izvoznici, jer dolazi era robotike. Nažalost, mi nemamo primarni ambijent u kome bi ti roboti mogli da se postave. Nemamo privredu, nemamo školstvo, nemamo nijedan od segmenata koji bi trebalo da obezbede primenu tih postulata koji se tamo spominju. Ta automatizacija neće biti baš takva da zameni sve zanate koji su kod nas bili razvijeni. A postavlja se pitanje i da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na visokom tehnološkom nivou, sa izuzetno sofisticiranim mašinama. Te mašine su efikasnije i brže, ali zanati i zanatlije su potrebni ovoj državi. I mi ili ćemo ponovo da razvijemo metalski kompleks, ili nemamo velike šanse.


Istovremeno sa pričom o digitalizaciji, država subvencioniše dolazak proizvodnih firmi sa ne baš najmodernijim tehnologijama. Kako vidite ovu politiku?

Tehnološka opremljenost industrijskih kompanija koje su došle u Srbiju daleko su od te tehnološke revolucije. Moje mišljenje je da su to tzv. lako prenosive tehnologije. Onog trenutka kada im bude zafalilo para ili budu morali da uđu u sistem da plaćaju poreze i doprinose i na te minimalne zarade, oni mogu da se spakuju i odu. Inače, to što se u tim subvencionisanim kompanijama isplaćuju minimalne zarade smatram najvećom sramotom države. Te tehnologije su masovne, a s druge strane imamo izuzetno velika ulaganja države. Dobro je da ti ljudi rade, ali plašim se da kada bude trebalo da te kompanije plaćaju obaveze državi, bićemo uslovljeni ili da im se daju opet neke beneficije, ili da se presele u neku drugu zemlju gde će za 10 dana ponovo proraditi. Takav tip tehnologija nije ono o čemu smo slušali na Kopaoniku. Ne mogu da shvatim da se subvencionišu strane kompanije koje su konkurencija domaćim firmama koje mogu biti lideri u Evropi.


Da li je vaša kompanija pogođena dolaskom stranih investitora?

Moja kompanija nije pogođena dolaskom stranih investitora i ne želim da ispadne da se žalim što  država subvencije ne daje meni, a daje stranim kompanijama. Ja nikada nisam ni tražio nikakve subvencije, a da mi je trebalo, ja bih verovatno tražio. Da budem iskren, danas je jednostavnije raditi sa poslovnim bankama nego sa državnim institucijama za koje je potrebna ogromna dokumentacija. Ne samo da je brže obaviti posao u banci, nego i sa sadašnjim kamatama sredstva se mogu dobiti  i jeftinije.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije