Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

01.12.2017. Bogdan Petrović 0
Privatizacija u Srbiji (1. deo) Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte bile propale. Kako su direktori velikih firmi  bili mahom funkcioneri SPS-a ili JUL-a, računali su da će podelom akcija radnicima sprečiti smenu kada nova vlada nakon republičkih izbora preuzme vlast (ako već nije u preduzeću posao obavio „krizni štab") .

 

Hronika privatizacionog groblja ili marksistički contradictio in adjecto

Povod za prikaz procesa privatizacije u Srbiji od 1989. godine do danas bila je knjiga Marije Obradović „Hronika privatizacionog groblja - privatizacija društvenog kapitala u Srbiji od 1989. do 2012". Iako je autor uložio veliki trud i analizirao ne samo situaciju u Srbiji nego i u Istočnoj Evropi na impozantnih 566 strana, delo nažalost obiluje određenim, pre svega ideološkim predrasudama, čime je i čitav niz vrednih informacija naprosto devalviran.
Kako autorka navodi, cilj knjige je bio da se „izvrši konkretna istorijska marksistička analiza socijalnih mehanizama i funkcionalne dinamike procesa privatizacije u Srbiji od 1989. do 2012. godine". Koliko je floskula o radničkoj klasi bitna za autora, govori i teza da se „raspad Jugoslavije jedino može razumeti ako se sagleda u kontekstu procesa privatizacije i dezintegracije radničke klase u Istočnoj Evropi u procesu tranzicije".
Stavovi u knjizi koji se više puta ponavljaju odslikavaju ideološku poziciju autorke: privatizacija društvenih preduzeća svela se na proces uzurpacije društvenog kapitala od strane organizovanih klijentelističkih društvenih mreža „tranzicione nomenklature" konstituisane kao nacionalna država (policijom i vojskom).
Priprema privatizacije u postupku restrukturiranja se u osnovi svodila na otpis duga koje je ovo preduzeće imalo prema nacionalnoj državi da bi se preduzeće nudilo neopterećeno potraživanjima. Tako je cena privatizacije društvenog kapitala prebačena sa države i kupca na radničku klasu.
Ista ideološka matrica se ponavlja i za socijalne programe (isplata otpremnina od strane države za radnike pre privatizacije kako bi se smanjio ogroman višak radne snage u pojedinim firmama), jer se po autorki time takođe prelivaju troškovi privatizacije na radničku klasu.
Sa tezama da je državna pomoć pre privatizacije prelivanje troškova na radničku klasu, autorka je upala u svojevrsni contradictio in adjecto. Naime, da država nije otpisivala ogromne dugove velikim sistemima i da nije isplaćivala otpremnine radnicima, više od 40 najvećih srpskih industrijskih firmi bi 2001. trebalo oterati odmah u stečaj, pošto nisu imale nikakvu mogućnost da posluju pozitivno (ta preduzeća bila su bez dovoljno sredstava za isplatu plata, a da ne govorimo o otplati dugova ili investicijama). Otvaranja masovnih stečaja 2001. godine sprečilo bi „prelivanje troškova" na radničku klasu, a na ulici bi se odjednom našlo bez ikakve otpremnine bar 300.000 radnika (npr. samo 50.000 radnika u Zastavi iz Kragujevca, 25.000 u Boru). Otpisom dugova i isplatom socijalnih programa država je upravo učinila veliki napor da koliko toliko sačuva radna mesta i proizvodnju, a da ne prelije teret na radničku klasu. Koliko je to bilo uspešno, analiziraćemo na kraju teksta.
Dva podatka koja su navedena u knjizi Marije Obradović pokazuju težinu problema u srpskoj privredi, odnosno nemogućnost „lagane i bezbolne" transformacije srpske privrede. Prvi podatak je više od milion zaposlenih u privredi Srbije 90-ih godina koji su „višak" (to potvrđuje i analiza prof. Milojka Arsića objavljena u Kvartalnom monitoru). Drugi podatak je da su 2001. godine osnovna sredstva bila amortizovana između 83 i 86% (odnosno, praktično je trebalo odmah da se rashoduju).
Umesto kritičkog prikaza knjige, u ovom tekstu će biti sagledani svi postupci privatizacije od 1989. godine, a sa posebnim osvrtom na privatizaciju nakon 2001. godine.

Propadanje srpske privrede počela je sa „ourizacijom" već krajem 70-ih

Nevolje u srpskoj privredi nisu počele 90-ih godina sa uvođenjem sankcija, nego još 70-ih godina (u periodu procvata vlasti radničke klase) usled pogrešne privredne politike koja je, nakon donošenja Zakona o udruženom radu, dovela do besmislene fragmentacije preduzeća (ourizacija). Velike privredne celine nasilno su deljene po OOUR-ima, što je kao posledicu imalo uvećavanje administracije i birokratije, a pri tome se usporavalo i usložnjavalo donošenje poslovnih odluka. Pored toga, uvedena je i zakonska obaveza povećavanja broja zaposlenih svake godine (bez obzira na to da li postoje ekonomski razlozi).
Potpuni prekid investicionog ciklusa desio se početkom 80-ih kada zemlja ulazi u platnobilansne teškoće (program stabilizacije) usled prestanka kreditiranja iz inostranstva. To je za posledicu imalo činjenicu da su u velikom broju preduzeća tehnologije bile u najboljem slučaju nabavljene krajem 70-ih. Blokada spoljne trgovine usled sankcija, kao i  ratna šteta naneta određenim industrijskim pogonima u toku agresije 1999. godine (birani su određeni vrlo vitalni pogoni), bukvalno su bacili privredu Srbije na kolena.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije