Jedan zaposleni radi za jednog penzionera

Štedite sami za penziju

01.04.2016. Gordana Bulatović 1
Jedan zaposleni radi za jednog penzionera Jedan zaposleni radi za jednog penzionera

Imajući u vidu loše stanje naše ekonomije, naš penzijski sistem zapravo pravično i sistematski među penzionerima raspodeljuje ta skromna sredstva koja su dostupna. Mi nemamo probleme koje ima Hrvatska, da učiteljica koja se penzionisala 2000. godine prima znatno veću penziju od učiteljice koja se sa istim radnim stažom penzionisala 2015. godine, pa da onda država mora da diskreciono interveniše i da na ad-hok bazi krpi ove sistemske nedostatke, kaže dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije


Makroekonomisti upozoravaju da je dugoročno penzijski sistem u kome ima 1.755.372  zaposlenih, a penziju prima 1.735.942 ljudi ne može biti održiv. Da bi sistem bio optimalan, bilo bi potrebno da na jednog penzionera dolaze čak četiri zaposlena. Sada budžet dotira fond za isplatu penzija svakog meseca gotovo sa 50 odsto potrebnog iznosa.


U ovoj situaciji, građani koji su već u penziji ne nadaju se da će doživeti da im primanja porastu značajno iznad trenutno prosečnog iznosa od 23.000 dinara, dok oni koji još uvek rade, po pravilu, kažu da ne veruju da će u starosti od primanja koja su kroz godine staža obezbedili kroz uplaćene doprinose, moći da prežive.


Stručnjak za fiskalnu politiku i penzioni sistem dr Nikola Altiparmakov, ipak, za "Novu ekonomiju” objašnjava da struktura penzijskog sistema Srbije, iako ima nekih segmenata koje je moguće i potrebno dodatno unapređivati, u celini prati moderne evropske trendove i da se može smatrati odgovarajućim.


„Verovatno će na prvi pogled delovati apsurdno da, kao stručnjak iz ove oblasti, pričam da Srbija ima dobro struktuiran penzijski sistem, dok će  većina građana na ulici reći da imamo loš penzijski sistem. Zapravo, činjenica je da ne možete imati dobar penzijski sistem bez dobre ekonomije, a srpska ekonomije stoji veoma loše već duži niz godina i decenija. Ipak, imajući u vidu loše stanje naše ekonomije, naš penzijski sistem zapravo pravično i sistematski među penzionerima raspodeljuje ta skromna sredstva koja su dostupna. Mi nemamo probleme koje ima Hrvatska, da učiteljica koja se penzionisala 2000. godine prima znatno veću penziju od učiteljice koja se sa istim radnim stažom penzionisala 2015. godine, pa da onda država mora da diskreciono interveniše i da na ad-hok bazi krpi ove sistemske nedostatke. Mi tako velikih i ozbiljnih sistemskih nedostataka u Srbiji nemamo, ali zato što nam je ekonomija loša ni penzijski prihodi ne mogu, trenutno, biti bolji", zaključuje dr Altiparmakov.


Ipak, jasno je da odnos broja mladih i starijih postaje sve nepovoljniji. U tome, podseća dr Altiparmakov, Srbija nije izuzetak.


„Ovakvi trendovi urušavaju sve penzijske sisteme  -  i privatne i državne,  i kapitalisane i sisteme bazirane na tekućem finansiranju. Dva su uzroka ovih trendova: jedan je manje rađanje dece, a drugi je činjenica da u proseku sve duže živimo. Produžetak životnog veka je, naravno, dobra stvar, ali je neophodno da uz duži životni vek i duže radimo, tako da je povećanje starosne dobi neminovnost, ne samo u Srbiji već i u čitavoj Evropi. Upravo ovo povećanje starosne dobi za penzionisanje je bila centralna tema poslednjih izmena PIO Zakona 2014. godine", zaključuje dr Altiparmakov.



Neminovno povećanje starosne granice


Nažalost, izmene PIO Zakona iz 2014. godine nisu smanjile lošu praksu poslodavaca koji često otpuštaju starije radnike.


„Povećanje starosne granice jeste neminovno, ali je paralelno sa tim neophodno omogućiti starijim građanima da mogu da nastave da produktivno učestvuju na tržištu rada, putem adekvatnih obuka i dokvalifikacija za starije radnike, upodobljavanjem radnih mesta starijim radnicima, eliminisanjem predrasuda prema njima i slično. Ovo nisu lake promene, ni u razvijenijim zemljama, ali su neminovne.Takođe, važno je naglasiti da, suprotno pojedinim stavovima u široj javnosti, stariji radnici zapravo „ne uzimaju" mesta mlađim. 




Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Dragan Radovic 24.04.2016. 17:45:14

    Molim pročitajte tekst o održivosti PIO fonda objavljen ove godine, kao i tekst od pre dve godine, kada je g. Altiparmakov učestvovao u produženju radnog veka i kaznjavanju svih onih koji se prenzionišu pre 65.godine starosti. Ovaj drugi tekst sam lično dostavio g. Altiparmakovu, nikada mi nije odgovorio (drugi link) http://www.koreni.rs/da-li-je-pio-fond-odrziv/ http://www.koreni.rs/spasava-li-se-bidzet-smanjenjem-penzija/

Ostali članci

<Dragan Filipović

Imamo kvalitetne i obrazovane mlade ljude

Učešće osiguranja u BDP-u Srbije je ispod  dva odsto, za razliku od zemalja EU gde je učešće i do tri puta veće. Naravno da stepen razvijenosti osiguranja zavisi od stepena razvijenosti zemlje, pa ...

30.03.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Zastoji u reorganizaciji velikih javnih preduzeća

Rezultati slabi i sporadični

Dok su neka od javnih preduzeća otpočela reorganizaciju i promenu organizacione strukture, zajednička boljka svih - višak zaposlenih, koje treba otpustiti - nije ni počela da se „leči". Sada idu iz...

30.03.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Jedan zaposleni radi za jednog penzionera

Štedite sami za penziju

Imajući u vidu loše stanje naše ekonomije, naš penzijski sistem zapravo pravično i sistematski među penzionerima raspodeljuje ta skromna sredstva koja su dostupna. Mi nemamo probleme koje ima Hrvat...

30.03.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Predstavljanje programa pomoći EBRD sektoru MSP

Savet zlata vredan

Mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju priliku da koriste usluge renomiranih konsultanata, domaćih i inostranih, kroz projekat EBRD-a koji se finansira iz fondova EU „Saveti za mala preduzeća" ...

30.03.2016. Obrad Milošević Detaljnije
<Lars Larsen, osnivač i vlasnik danske kompanije Jysk

Čedo se ne prodaje

Pomoćnik prodavca u prodavnici dušeka, deset godina kasnije ušteđevinu od 20.000 dolara ulože u otvaranje svoje prve radnje. Danas ima 67 godina, nadimak "kralj dušeka”, živi u danskom gradu Silkeb...

30.03.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Libertarijanci i porez na šećer

Prošlog meseca vlada Velike Britanije uvela je akcizu na zašećerena pića. Porez se uvodi 2018. godine, a u prve dve godine očekuje se prihod od pola milijarde funti. O ovakvoj vrsti nameta se već ...

30.03.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Gde se zaglavio sporazum Srbije i MMF-a

Čekaju nas tvrdi razgovori

Aranžman sa Fondom podrazumeva kombinaciju fiskalnih mera, kao što su nominalno smanjivanje i zamrzavanje plata i penzija na tri godine, uvođenje akcize na električnu energiju,  ali i otpuštanja u ...

30.03.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Sanja Beronja, predavač na Sciences Po. Pariz

Poplave za ponavljače

U situaciji u kojoj se vlast neodgovorno poziva na Boga i višu silu, bez pomisli da sama preuzme odgovornost što u dve godine dva puta stanovništvo pretrpi štete od poplava, ostaje da se građani na...

30.03.2016. Sanja Beronja Detaljnije
<Tibor Jona

Pokemon, Tabloidi & Parapsihologija

Pokemoni i anime generalno nisu svačija šolja čaja, niti naravno imaju potrebe da to budu. Traju već punih 18 godina i za njih je vezan jedan naročito bizaran incident koji će imati presudnog utica...

30.03.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kolika je koristi stranih investicija ako se realizuju uz pomoć subvencija?

Bez mere i rezultata

Koliko su srpski budžet koštale subvencije stranim investitorima, a kolika je bila stvarna korist za državu i privredu, nikada nije podvučena crta. U grčevitoj želji da se privuku strani investitor...

30.03.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Zašto se Saxo bank fokusira na CIE region

Potencijal za rast veći od Zapadne Evrope

Nema velikih izgleda da će nas zadesiti kriza poput one iz 2008, no pred Evropom su ipak značajni izazovi: priliv izbeglica i Brexit, a CIE region će imati brži rast od zapada Evrope i zato bi treb...

30.03.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dejan Bojanić, član Forbsove liste 30 najuticajnijih mladih ljudi sveta

Borim se protiv nepravde i nejednakosti

Svako od nas može da doprinese društvenoj promeni, ili krozvolontiranje ili organizovani  aktivizam. Ponekad je dovoljno samo da promenimo način na koji vrednujemo ljude oko sebe, da preispitamo sv...

30.03.2016. Nikola Komazec Detaljnije
<Kako stati na put sivoj ekonomiji

Prilagodljivi šverceri i nemoćni poreznici

Visoki porezi i doprinosi stvaraju prostor da se dobro zaradi na utaji poreza, a slaba kontrola i niske kazne oslobađaju rizika, zbog čega siva ekonomija u Srbiji čini trećinu BDP-a Kada se pro...

30.03.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Direktor Uprave carina Miloš Tomić

Kraj papirima na carinskim prelazima

Od 1. februara počeli smo da primenjujemo Novi kompjuterizovani tranzitni sistem i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se što se tranzita robe tiče – priključili Evropskoj uniji i da ...

30.03.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Skot Keli i Mihail Kornijenko - „Year In Space“

Korak do kolonizacije svemira

Jedan od glavnih fokusa ovog istraživanja je bilo ponašanje ljudskog tela koje je dugo izloženo uticaju prilika u svemiru. Iz tog razloga američka agencija NASA šalje Skota Kelija, jednog jednojajč...

30.03.2016. Boris Feldeždi Detaljnije
<Marija Marjanović, vlasnica dizajn studija “Gugadžina”

Umetnice & privrednice

Počeli smo tako što smo kupili polovne mašine, a pošto nismo imali dovoljno novca za materijale, prvu kolekciju smo sašili od zaliha tetkinog materijala. Godišnje proizvedemo 4.000 komada odeće, ka...

30.03.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Bojan Jović, Pravni fakultet

Gospodari svog vremena

Želeo je da studira istoriju umetnosti, ali kad se zapitao od čega će da živi, opredelio se za prava. Fakultet je završio za tri i po godine. Sada je na doktorskim studijama. Priznaje da mnogo radi...

30.03.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<„Nova ekonomija“ u najvećem afričkom slamu Najrobi Kibera

Čovek koji nije voleo vozove

"Najviše se plašim da nam voz ne uleti u kuću i sve nas pobije”, kaže Frederik Otjeno (35) kojeg smo zatekli ispred njegove udžerice od blata i balege, sa tankim limenim valovitim krovom, ne veće o...

30.03.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Ljubavni trougao

Prvo se omakne, posle se osladi

Ovde dolazimo do javnog mnjenja povodom trougla i propratnih akcija. Primera radi, kad znaš da tvoju drugaricu vara muž ili dečko, šta ti je činiti? Da li joj po svaku cenu reći, iz ženske solidarn...

30.03.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Publika zabavnih emisija

Nikad nije kasno da se tapše strasno

Filmski grad u Košutnjaku, jedan od studija Grand produkcije u lavirintu sličnih objekata. Žućkast kad uđeš, sivkast kad izađeš zbog promene doba dana, patiniran decenijama korišćenja.Nema ko tu ni...

30.03.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Kao da su ponovo rođeni

Zašto se u Srbiji tačno održavaju izbori? Na to pitanje niko od zvaničnika, to jest vlasti, nije ponudio suvisli odgovor. Premijer Aleksandar Vučić kaže da je razlog za izbore kad im vreme nije „ne...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije