Gde možete uložiti višak novca

Štednja, akcije, obveznice, nekretnine...

01.05.2015. Miloš Obradović 0
gde možete uložiti višak novca gde možete uložiti višak novca

Kamate na štednju pale su na jedan odsto u evrima i više skoro da i ne donose zaradu štedišama. Koje su prednosti, rizici i troškovi ulaganja u državne i opštinske obveznice, berzu i investicione fondove i, na kraju, u nekretnine



Ako su kamatne stope na štednju 2007, 2008. i 2009. godine predstavljale opasnost za stabilnost bankarskog sistema i očajničku želju banaka da dođu do sredstava građana, jer su plaćale po osam, devet, pa čak i 10 odsto godišnje, današnje kamatne stope od jedan do 1,5 odsto (za depozite u evrima) pokazuju da bankama više nije preterano stalo do štednje i da ni ovo što imaju kod sebe nemaju gde da plasiraju. Za samo pet, šest godina nekada odlični prinosi prestali su da budu izvor zarade, već eventualno čuvaju vrednost štednje od inflacije.

Vlasnici oko 8,5 milijardi evra štednje u bankama sada imaju izbor da li da ostave svoja sredstva u banci po mizernoj kamatnoj stopi i nadaju se da je baš njihova banka sigurna, ili da krenu u potragu za profitabilnijom investicijom, ali i da se eventualno suoče i sa većim rizikom, jer je staro pravilo u finansijama da veći prinos vuče i veći rizik.

U toj potrazi imaće priliku da shvate da se finansijski sistem Srbije uglavnom svodi na banke, jer se oko 90 odsto aktive finansijskog sektora nalazi u bankama, dok su druge oblasti poput berze, investicionih fondova, hartija od vrednosti, osiguranja ili penzijskih fondova veoma slabo razvijene i prilično nepristupačne običnim građanima. Neki vidovi ulaganja kao što je kupovina zlata, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji je nelagalna.

Takođe, shvatiće da je za izbor odgovarajuće investicije potrebno dosta ekonomskog i finansijskog znanja i informisanosti ne samo da bi se ostvario veći profit već i da bi se sačuvala glavnica.


Zarada na štednji


Prvo što je potrebno jeste odlučiti da li štedeti, odnosno ulagati, u dinarima ili evrima.
Kamatna stopa na dinarske depozite u bankama iznosi u proseku 6,22 odsto, dok je prosečna kamatna stopa ne depozite u evrima svega 1,29 odsto. Osim toga, na kamatu u evrima plaća se još i porez na kapitalnu dobit od 15 odsto. Opet, prema poslednjem izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije, svega 13 odsto depozita stanovništva nalazi se u dinarima, uprkos većoj zaradi. Kada se radi o oročenim depozitima, odnosno štednji, stvar stoji još lošije jer je svega 3,7 odsto štednje u dinarima. I od toga što je oročeno, 90 odsto je do godinu dana.

Jasno je da građani Srbije dinaru ne veruju, iako je inflacija u poslednje dve godine na istorijskim minimumima, a ostvarena je i relativna stabilnost kursa.

Ipak, kao glavne alternative štednji u banci pojavile su se državne obveznice. Država je poslednjih godina izuzetno aktivna na finansijskom tržištu, zadužujući se sve više u dinarima (poslednjih meseci odnos je 80-20 između dinara i evra), a kao kupci obveznica se uglavnom pojavljuju domaće banke, osiguravajuća društva, penzijski fondovi i strani investitori.

Zanimljivo je da je nominalna kamatna stopa koju plaća država viša od prosečne kamatne stope koju banke plaćaju štedišama. Naime, poslednja emisija tromesečnih dinarskih obveznica realizovana je po stopi od 6,45 odsto, a pedesetronedeljnih (u stvari jednogodišnjih) po kamatnoj stopi od 8,14 odsto. S druge strane, državna Komercijalna banka plaća za tromesečnu štednju 5,8 odsto, a za jednogodišnju sedam odsto.
Prinos na državne obveznice u evrima je znatno manji, ali i dalje je iznad onoga što se može dobiti u bankama. Tako je na poslednjoj aukciji jednogodišnjih deviznih obveznica postignuta kamatna stopa od 2,5 odsto, a na dvogodišnje prinos je bio 3,45 odsto. S druge strane, efektivna kamatna stopa (uračunat odbitak poreza) na deviznu štednju na 12 meseci je 1,19 odsto, a na dve godine 1,36 odsto.

Još godinu dana na raspolaganju građanima su obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na Beogradskoj berzi. Prinos na ove obveznice sa dospećem sledeće godine iznosi 3,2 odsto.


Ulaganje u državne obveznice


Kada su već isplativije, postavlja se pitanje zašto onda građani više ne ulažu u državne obveznice (tek 0,004 odsto dinarskih državnih obveznica i 0,87 odsto deviznih HoV je u rukama građana)  i zašto se država ne trudi da privuče građane da finansiraju dug sopstvene države.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<zoran drakulić, direktor preduzeća point group

Stalno na vlast dolaze novi gladni

Zoran Drakulić, za jedne tajkun, šta god to značilo, jer je novac sticao u inostranstvu, za druge jedan od najvisprenijih biznismena ne samo Srbije, nego i bivše Jugoslavije, sigurno je čovek kome ...

26.04.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

Nacionalna strategija nije stranačko pitanje

Često čujemo od političara da građani Srbije treba da istrpe još dve godine stezanja kaiša, pre svega zbog fiskalne konsolidacije, a da će zatim Srbija snažnim koracima da zakorači u prosperitet. ...

26.04.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<gde možete uložiti višak novca

Štednja, akcije, obveznice, nekretnine...

Kamate na štednju pale su na jedan odsto u evrima i više skoro da i ne donose zaradu štedišama. Koje su prednosti, rizici i troškovi ulaganja u državne i opštinske obveznice, berzu i investicione f...

26.04.2015. Miloš Obradović Detaljnije
< aleksandar popović

A sad nešto sasvim drugačije

Aleksandar Popović je redak, ako ne i jedinstven primer da se može godinama opstajati u političkom životu bez afera i skandala, da se može zastupati nacionalna (neki kažu nacionalistička) desničars...

26.04.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<efekti novog zakona o radu

Vulinova alhemija zaposlenosti

Kada se zemlja nalazi u recesiji, nema investicija, a industrijska proizvodnja je u padu, nema tog alhemičara koji bi mogao da smanji nezaposlenost. Upućeni zato pozivaju nadležne da objave nove po...

26.04.2015. Milica Gojković Detaljnije
<spoljna trgovina

Kako stići do tržišta Bavarske

U poslednjih nekoliko godina vrednost robne razmene Srbije sa Slobodnom državom Bavarskom (Freistaat Bayern) povećana je čak četiri puta. Srbija zauzima visoko šesto mesto u istočnoj Evropi kada je...

26.04.2015. Milan Vučković Detaljnije
<piter til, suosnivač kompanije paypal

Anđeo milijarder

Suosnivač kompanije PayPal, poznat i kao "anđeo" investitor kompanije Facebook, Piter Til jedan je od najuspešnijih investitora u oblasti tehnologije. Prema podacima časopisa Forbes, njegovo bogats...

26.04.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Za nerazumne propise ne vredi inspekcija

Petnaestog aprila Skupština Srbije usvojila je Zakon o inspekcijskom nadzoru. Zakon zamenjuje čitav niz od preko 1.000 različitih zakona, uredbi, pravilnika i ostalih podzakonskih propisa koji su r...

26.04.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Šta je urađeno na stabilizaciji budžeta

Mestimično sporadične reforme

Minus budžeta za prva tri meseca bio je 21,44 milijarde dinara. Niži je preko 50 odsto  od iznosa  projektovanog za prvi kvartal. Dok iz Vlade poručuju da je ovo znak trajnog oporavka, da je vreme ...

26.04.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<eps na berzi bez posrednika

Virtuelna trgovina diže profit proizvođača

Elektroprivreda Srbije je prvog dana aprila, posle 24 godine, prodala prve megavat-sate bez posrednika. Naime, privredno društvo EPS Trgovanje, firma ćerka Elektroprivrede Srbije osnovana u Sloveni...

26.04.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<zašto se kasni u realizaciji infrastrukturnih projekta

Još i penale plaćamo kreditorima

Alarmantna je i procena Fiskalnog saveta da bi, ukoliko se zadrži jednak procenat realizacije javnih investicija kao ranije, 2015. mogla da bude godina sa rekordno niskim infrastrukturnim ulaganjim...

26.04.2015. Marica Vuković Detaljnije
<vladimir trkulja, osnivač organizacije see ict

Mlade ne učimo preduzetništvu

SEE ICT je neprofitna organizacija osnovana 2010. godine u Beogradu sa misijom stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj startap zajednice i kulture u Srbiji. Jedni su od retkih koji  pružaju podr...

26.04.2015. Milica Janković Detaljnije
<božo janković, „enterijer janković“ iz novog sada

Neće posao da kuca na prozor

Građevinske firme treba da nađu tržište, a ne da čekaju da tržište dođe kod njih. Jednostavno, čekaju da počne nešto da se radi u Beogradu da bi imali posao. Problem države je to što se neracionaln...

26.04.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<ima li promena na tržištu

Cene pale, potražnja se drži

Cene stanova su pale u poslednjih nekoliko godina u proseku za oko 20 odsto. Iako se često daju ocene da su cene sada realne, tačno je da su niže nego što su bile, ali cene stanova u novogradnji i ...

26.04.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<zašto nbs drži najvišu kamatnu stopu u evropi

Strah od inflacije

Tačno je da je inflacija u Srbiji vrlo niska već više od godinu dana, ali na to su uticali i jednokratni faktori - neuobičajeno nizak rast regulisanih cena u proteklih godinu dana, pad cena primarn...

26.04.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<janko pavlović, elektrotehnički fakultet beograd

Uvek idem težim putem, to je moj izbor

Uspešan predstavnik „nove" generacije, gradi svoju karijeru primenjujući inženjerski način razmišljanja na poslovne izazove, Janko Pavlović je student master studija ETF-a  i stažista u sektoru mar...

26.04.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<profesija: umetnički model

Kad prevaziđeš stid, postaješ slobodan

Modeli su u inostranstvu odlično plaćeni, poverava mi podatak koji je saznala davno od svog oca, slikara amatera. Ovde, istina, nije takva novčana situacija, pa se dobija 110 dinara za sat sedenja,...

26.04.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<religija

Bez nevolje nema bogomolje

Ne spadam u klasične vernike, iako sam imala i takvih epizoda. Dakle, verujem u Isusa Hrista, pravoslavne postulate asketizma, ljubav, dobrotu, skromnost i naporan rad zarad kore hleba, što se prep...

26.04.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<finski majstor stakla

DIZAJN HEROJ – Oiva Toika

Finski dizajner Oiva Toika je višestruko nadaren i multitalentovan čovek i jedno od najvećih imena finskog dizajna stakla. Njegova maštovita, hrabra i neobična umetnost obrade stakla odstupa od un...

26.04.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Problem paralelne stvarnosti

Nemamo više problem paralelne stvarnosti samo u zemlji, nego se on proširuje i na odnose sa svetom: ako MMF u svom izveštaju napiše i objavi na zvaničnom sajtu da Srbiju umesto privrednog rasta ček...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije