Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

01.07.2017. Aleksandar Žič 0
Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“ Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli i radili po sistemu kako treba parkirati, baciti papir, kako poštovati komšiju i ne povrediti njegova prava. To je u nama ostalo i to prenosimo na decu i unuke. To su neke vredne stvari koje se ovde, nažalost, gube

Dolazak u porodičnu imperiju Kompanije „Milojević", koja na prostorima Srbije i BiH ima više od 500 zaposlenih, nije samo potvrda uspeha i neverovatne energije koju Dragiša i Milan Milojević ulažu u realizaciju biznis plana i razvoja, već domaćinskog poslovanja i značaja kada kao „švajcarski sat" otac i sin delaju i u biznisu i privatno. 

„Lepo je kad otac i sin rade zajedno i Srbija bi trebalo da odneguje tu tradiciju porodičnih firmi i njihovog nasleđivanja s kolena na koleno. Ništa nepoznato nije  u svetu, ali i kod nas, kada su poslovni ljudi, trgovci, zanatalije, poljoprivredne gazde podizali zemlju između dva rata. Sin i ja sedimo u istoj kancelariji i ništa ne skrivamo jedan od drugog. Dogovaramo se. Naporno je i njemu i menu, jer firma ima više delatnosti, a to je komplikovano. Od proizvodnje gasa do serviranja kafe i pravljenja kifli, do raznolike opreme u raznim poslovima kojima se bavimo",  kaže glava ove kuće i kompanije Dragiša Milojević u intervjuu za „Novu ekonomiju". 

Nismo slučajno krenuli pominjanjem Švajcarske. Zemlja koja je na svetskoj mapi, pre svega poslovnoj, označena bankom, turizmom i satom, utemeljila je u ovom poslovnom čoveku najbolje iz ovog profitnog trojstva, koje je od Švajcarske napravilo Švajcarsku, a od Dragiše Milojevića ono što je u startu želeo od života.

„Kada sam 1973. godine otišao u Švajcarsku, uveče su nas pokupili na stanici. Počinjala je zimska sezona, u Pontresini, a na rad u tom čuvenom džet-set ski centru pristigli su i Slovaci, Mađari, Italijani, Španaci... Direktor nas je pozdravio i svakog upitao ko je, kako se zove i zašto je ovde došao. Ja sam rekao - Srbin sam iz Srbije. Došao sam s ciljem da naučim posao u ugostiteljstvu, da postanem šef, da postanem direktor i sutra da postanem gazda. On se nasmejao i pružio mi ruku", priseća se Milojević vremena kada je s ocem Milanom, majkom Jelenom i suprugom Jadrankom započeo gastarbajterski život, ali s vizijom gde rad i štednja u Švajcarskoj treba da ih odvedu i dovedu.

„Otac je umro u 85. godini. Bio je noseći stub porodice. To je kod nas tako. Žene nisu zapostavljene, već su faktor koji brine i vodi domaćinstvo, ali glava kuće je ipak muž. Moja supruga Jadranka takođe radi u firmi. Neko od nas ponekad nije rapoložen da nastavi u tom stilu koji smo odredili, ali ako većina od nas tako odluči i igra u toj igri, mora da se priključi i njemu dobro mora da bude u porodičnoj poslovnoj utakmici", objašnjava Dragiša Milojević čija kompanija danas obuhvata četiri firme: Gile gas, Voda Sinđelić, DM petrol i Vinariju Milojević. Tu je naravno, uz vinogradarstvo i voćarstvo, i poljoprivredna proizvodnja, pre svega zdrave hrane za potrebe sopstvenih ugostiteljskih objekata.

 

Nova konomija: Dobro je što je porodična firma ponovo pokušava da zaživi i da suštinski doprinos ekonomskom napretku?

Dragiša M: Porodični biznis je  pre rata pokazao svoje puteve i svoje dobro lice, a siguran sam da će i sada to da uradi. Nema tu šta mnogo da se izmisli, „patentira", to postoji u skoro svim zemljama, a od toga su se posle rađale velike firme, pa multinacionalne kompanije. Porodični biznis je za mene važna struka i važan koren svake privrede. Posle rata u Nemačkoj je preovladavao porodični biznisi, pa su dogurali dotle gde su sada. Pospešujući otvaranje ovakvih firmi država nema šta da izgubi, niti će narod tu šta da izgubi. Svi će da dobiju, najviše narod, mladi ljudi.

 

NE : Kao što rekoste, to je samo povratak tradiciji u kojoj Srbija baštini i institut porodične firme?

Dragiša M: Svakako. Ovo je zemlja izuzetno bogate kulture i istorije, ali i porodičnog preduzetništva, a sve od toga smo pomalo zaboravili. Kao sad krećemo... Opustili smo se trčeći za većim i novim. Ali istorija jednog naroda govori kako je bilo, a sadašnjica da moramo i da se osvrnemo i da gledamo budućnost. Ostavimo se mi politike i pogledajmo ekonomiju, Srbija ima jako dobro iskustvo i između dva rata, ali i posle, u doba socijalizma. Gde je tada bila naša zemlja, a gde su bile Poljska, Čehoslovačka, Bugarska, Mađarska, a gde smo mi danas. Dakle, išli smo ispred, imali smo mogućnost da idemo napred, imali bolje mogućnosti da se razvijamo, ali finale... Nažalost, danas je mnogo loša situacija, ali nije vreme za jadikovke. Setimo se kako se iz nerazvijenosti izvlačila obrenovićevska Srbija. Bogati koreni se ne smeju zaboraviti, ali se moramo usavršavati i grabiti u korak sa savremenim svetom, uz jasno sagledane nacionalne resurse i mogućnosti.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije