Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

01.10.2017. Nataša Stojanović 0
Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Drugo, produkcijski tim Bitefa ostvaruje odličnu komunikaciju s trupama, a i sve ugovorne obaveze korektno i na vreme obavljamo

Nepojamno je velika odgovornost biti umetnički direktor Bitefa. Barem se ja tako osećam. U vremenima nesklonim kulturi generalno, posebno onoj prevratničkoj, provokativnoj, subverzivnoj i društveno osvešćenoj - a to su, na globalnom nivou, konzervativna vremena autokratskih vlasti i tržišne logike - sačuvati i unaprediti Bitef, vratiti ga među vodeće svetske festivale, ogromni je izazov i odgovornost. To je i odgovornost prema njegovim tvorcima Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, kao i prema mojoj prethodnici Anji Suši, koji su ga godinama provodili kroz tesnace takođe turbulentnih istorijskih okolnosti, kaže u razgovoru za "Novu ekonomiju" Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa. 

Zahvaljujući njemu i njegovim saradnicima, ovogodišnji upravo završeni 51. Bitef  učinio je da Beograd postane prestonica svetskog pozorišta. Neobičan i avangardan, taj festival pokazao se u novom, nesvakidašnjem svetlu i ponudio publici nešto sasvim drugačije kroz predstave iz Belgije, Velike Britanije, Slovenije, Irana, Nemačke, Švajcarske i Srbije. Uz Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i ove godine Festivalu su tradicionalno podršku pružili Ambasada Nemačke u Beogradu i Gete institut, kao i ambasada Švajcarske u Beogradu.  


Nije lako organizovati jedan ovakav festival. Kako uspevate da održite tradiciju i u ovim vremenima?

Doba kada je Bitef nastao bilo je za njega vrlo povoljno, to je bilo doba posleratnog prosperiteta, modernizma, kosmopolitizma oličenog, između ostalih, i u Pokretu nesvrstanih i međunarodnog otvaranja i promocije Jugoslavije. Taj je period brzo prošao, a posle su nastupili brojni izazovi, od sankcija međunarodne zajednice 90-ih, do aktuelnih redukcija budžetskih sredstava. Tome treba dodati i opštu komercijalizaciju i estradizaciju, potiskivanje kritičkog mišljenja i društvene osvešćenosti - i eto razloga zbog kojih je Bitef pod stalnim pritiskom... Postoji odgovornost i prema Bitefu kao svetskom brendu, prema poštovanju i podršci koju dobijamo na svim našim međunarodnim promocijama koje smo u poslednje dve godine organizovali od Rijeke do Berlina, od Ljubljane do Pariza.


Kako vršite selekciju predstava koje će se igrati? Kojim kriterijumima se vodite kada birate?

Moj način izbora predstava je, rekao bih, prilično poseban, mislim da ga dosta određuje to što sam profesor. Važno mi je, više nego mojim prethodnicima, da imam izoštren koncept selekcije i da taj koncept pregledno, jasno, profesorski izdvaja umetničke fenomene i/ili društvene tokove koji su nam te godine u fokusu. Zapravo, trudim se da glavni program ima dve koncepcijske linije - tematsko/problemsku i umetničku. Pod "umetničkom" mislim na neke konkretne izvođačke fenomene koji obeležavaju savremeno pozorište, jer se danas ne može, kao u vreme Bitefovog nastanka, nevino i naivno govoriti o "novom" u teatru. To je bila par excellence modernistička odrednica koja teško da može da funkcioniše u današnjem, veoma raznorodnom pozorišnom univerzumu, s brojnim simultanim pravcima, stilovima, tendencijama... Tako smo, počevši od predstave Olimp čuvenog flamanskog reditelja Jana Fabra i došli do estetskog fokusa 51. Bitefa, a to su "durational performances", predstave koje vrlo dugo traju. Pored Olimpa tu je bila i engleska predstava Quisoola (Kvizula) koja traje šest sati, a ni Biblija, prvi pokušaj Lerneja Lorencija, nije kraća od tri sata. Tematska linija je ove godine takođe proizašla iz Olimpa i svodi se na velike narative naše, uveliko izgubljene civilizacije: pored grčkih mitova i epova, tu su i Biblija, i srpska epika, ali uz izraženije imaginacije i Priče iz hiljadu i jedne noći. Ovim narativima smo se, Filip Vujošević kao dramaturg i ja kao umetnički direktor Bitefa, vratili jer smatramo da živimo dramatična istorijska vremena, da se Fukujamin "kraj istorije" u smislu beskonfliktnog liberalnog i demokratskog društva nije desio, te da treba da vidimo gde je to naša civilizacija "ispala iz zgloba", koje su to vekovne tekovine koje smo zaboravili, gde smo izdali i izneverili sami sebe. 



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije