Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba u Srbiji, Libek

Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

01.03.2015. Biljana Stepanović 0
Živimo u sistemu opšte neodgovornosti Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

Jasno je da dugoročno ne možete da trošite više nego što zarađujete i da taj trošak stalno prebacujete na račun nekog drugog. Da citiram jednog američkog ekonomistu - prvo pravilo ekonomije je da su resursi ograničeni, a prvo pravilo politike je da negira prvo pravilo ekonomije. Srbija je u izuzetno ozbiljnoj krizi javnih finansija, raste nam javni dug, privreda je malaksala, porezi su veliki, veoma teško se dolazi do kredita ... Dakle, potrebne su nam jake institucije i opšta odgovornost


Doskoro nisu bili mnogo poznati, a onda su ih uglavnom društvene mreže, ali i činjenica da su mladi, obrazovani, ambiciozni i aktivni, izbacili na površinu. Libertarijanski klub, skraćeno Libek, nije lobi grupa, nije stranka, ali ima ambiciju da radi pomalo od ovih poslova i tvrdi da se bori za javni interes. Pod javnim interesom podrazumevaju da se zna šta je čiji posao, šta je čije pravo i odgovornost i koliko sve to košta. Žele da u Srbiju uvedu tržišne postulate, vladavinu prava i obrazovanje. Okupljaju mlade ljude, organizuju mentorske programe na razne teme, od ekonometrije do debatovanja, zatim program prakse i  povezuju mlade sa privatnim sektorom. Uglavnom, imaju entuzijazam i želju da se život u Srbiji promeni nabolje. Finansiraju se od donacija i kažu da nisu vezani ni za jednu političku stranku, ni domaću ni stranu. Zato, ceneći da je pred njima budućnost, ali i odgovornost za budućnost Srbije, dobro je da čujemo šta imaju da kažu. Razgovarali smo sa Milošem Nikolićem, predsednikom Libeka u Srbiji.

Za one koji ne znaju i ne bave se time, prvo, za šta se libertarijanci zalažu?
Pre svega, libertarijanci se zalažu za poštovanje slobode pojedinca i njegovu odgovornost za svoje postupke. Libertarijanizam je politička filozofija individualne slobode i individualne odgovornosti. U okviru toga postoje različite škole mošljenja. Ona koja je preovlađujuća veruje u strogo ograničenu moć države, vladavinu prava i tržišnu privredu. Libertarijanske zahteve treba posmatrati kao deo određenog društva,  što podrazumeva uvažavanje političkog konteksta i političkih prioriteta. Tako se libertarijanci u Americi zalažu za jedne, u Srbiji za neke druge stvari, ali postoji to jezgro zajedničkih političkih i moralnih zahteva u osnovi samog libertarijanizma kao političke filozofije.

Kod nas ova ideja izgleda nema baš utemeljeno i plodno tlo. Mi očekujemo od države da rešava naše probleme – od toga da nas zaposli do toga da nam oprosti dugove koje nismo plaćali ili smo pogrešno investirali. Dakle, imamo gotovo potpuno odsustvo svesti da je pojedinac sam odgovoran za svoj život. Gde vi onda nalazite svoje sledbenike?
Mi nemamo težnju da se omasovimo u neki populistički pokret. Mi se širimo kvalitativno, delujemo na polju obrazovanja, ekonomskog istraživanja i javnog zagovaranja. Nemamo, dakle, imperativ da po svaku cenu omasovimo bazu pratilaca, nego da postepeno okupljamo građane koji na drugačiji način od ustaljenog doživljavaju individualnu slobodu i odgovornost i koji su svesni da uspostavljena pravila igre produkuju neodgovornost. Građani danas ne mogu da osete tu odgovornost koju zagovaramo, bilo u javnoj ili u privatnoj sferi, jer živimo u sistemu koji, upravo suprotno, stalno rađa neodgovornost.  Političari generišu neodgovornost,  institucije ne ulivaju poverenje, pa ni sami građani nemaju podsticaj da se ponašaju odgovorno. Ako korupcija radi i na najvišim i na najnižim nivoima, građani odgovornost doživljavaju kao preskupu, jer znaju da mogu da prođu jeftinije. To je, nažalost, surova realnost koju mi težimo da promenimo.

Ako se s vremena na vreme opraštaju dugovi neplatišama, ako godinama nelegalna gradnja biva amnestirana, ako se najbolje, a možda i jedino možete zaposliti preko stranaka i građani su na to navikli, gde je vaš prostor za delovanje kad se zalažete za sve suprotne stvari?
Svi ljudi iz privatnog sektora sa kojima razgovaram odlično razumeju tu temeljnu odgovornost. To su ljudi koji upravljaju sopstvenim poslom, vode računa o svom novčaniku, o svom preduzeću, pa oni tu priču o odgovornosti žive svakog dana. Veoma su im jasne i opasnosti koje proizlaze iz ovog institucionalnog haosa koji ih okružuje. Nama, pre svega, entuzijazam ulivaju mladi ljudi koji teže da se edukuju i da razmotre alternativna rešenja, kao i mali preduzetnici koji pokreću svoj biznis ili rade u okviru nekog manjeg ili većeg sistema. Njima je jasno da dugoročno ne možete da trošite više nego što zarađujete i da taj trošak stalno prebacujete na račun nekog drugog. Ono pravilo koje važi na nivou jedne firme, važi i na nivou cele zajednice, odnosno države.

Samo da se vratimo na vašu prethodnu konstataciju, da ne težite omasovljenju svojih ideja i sledbenika. Zar to nije malo neobično, ako znamo da svaka organizacija ili pokret teži što većem pridobijanju pristalica, jer je to izvor njene snage i uticaja?
Kod nas postoji ta inercija površnog omasovljavanja, jer se politika svodi na političke partije, pa je prirodno da partija, što Libek nije, pridobije što veći broj birača. Nama je cilj da vršimo pritisak na vladu da radi odgovorno i transparentno, da građani znaju koliko postupci vlade koštaju, ko to plaća i kakav je rezultat. Ukoliko vlada jasno primeni sve ono što mi smatramo da je korisno za društvo, ne vidimo potrebu da se u takvom sistemu borimo da participiramo u vlasti. Libek  jeste grupa za pritisak i obrazovno-istraživački centar koji se bavi javnim zagovaranjem da se ovakav sistem unapredi. Ne nužno partijski, tako što bismo učestvovali na izborima, već tako što bismo na različite načine vršili pritisak na vladu da se ponaša odgovorno.

Pa dobro, ali kad vas ima više, pritisak se jače oseća.
Apsolutno. Kad kažem  da nam nije ideja brzo omasovljavanje, mislim da nam nije cilj da plasiramo neku pitku populističku priču, da lansiramo obećanja o instant rešenjima, da će se svi problemi rešiti preko noći i da na taj način prigrabimo podršku. Vizija nam je da ohrabrimo građane koji javno artikulišu svoje nezadovljstvo da to rade na način koji podrazumeva zahtev za uvid u to kako se troše naši zajednički porezi koje uplaćujemo i drugo, da vidimo koje alternative možemo da ponudimo kako bismo imali efikasniji i jeftiniji sistem.

Kakve su dodirne tačke između libertarijanizma i neoliberalizma za koji sada mnogi tvrde da je doživeo krah i da je nesuzbijanom pohlepom izazvao opštu svetsku i ekonomsku i političku krizu?
Bitno je razlučiti šta je šta. Libertarijanizam je politička filozofija koja ima moralno utemeljenje u dostojanstvu pojedinca, slobodi i odgovornosti, a neoliberalizam je termin koji se, uglavnom, odomaćio u kritikama politika Margaret Tačer i Ronalda Regana. To je termin  koji je postao pežorativan i koji ima veoma jak negativni naboj. Taj termin pojavljuje se, uglavnom, u levičarskim pamfletima ili delima koja veličaju omnipotentnost države da razreši probleme koje tržište, navodno, ne rešava. Često se, u tom smislu, uzima za primer finansijska kriza koja je počela u Americi. Ako pričamo o finansijskoj krizi započetoj 2008. godine, postoji to neko uvreženo mišljenje da su tržište i deregulacija doveli do krize. Ja mislim da je taj zaključak pogrešan, jer polazi od premise da je finansijsko tržište u Americi bilo prilično deregulisamo, što nije bio slučaj. Sa druge strane, naravno da momenat pohlepe postoji kao konstantan, ali kako je rekao jedan ekonomski analitičar, ako krivite pohlepu za ekonomsku krizu, to je kao da krivite gravitaciju za pad aviona.  Mislim da prelivanje finansijske krize iz Amerike koriste oni političari koji ne žele da reformišu svoje zemlje kako bi bile jeftinije i efikasnije za svoje građane, već koriste apokaliptične priče o neoliberalizmu kao izgovor da bi ubedili naivne glasače da postoji ta magična formula državnih regulatora koji će da sahrane kapitalizam i da od sutra naprave neki novi sistem.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

Jasno je da dugoročno ne možete da trošite više nego što zarađujete i da taj trošak stalno prebacujete na račun nekog drugog. Da citiram jednog američkog ekonomistu - prvo pravilo ekonomije je da s...

27.02.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<prof dr mihailo crnobrnja

(Ne)očekivana događanja u Grčkoj

 Proteklog meseca jedno od najinteresantnijih dešavanja u svetu je pobeda Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj. Vlada, koju predvodi premijer Cipras, a čiji je ključni igrač ministar finansij...

27.02.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<kvadrat kao na menhetenu

Kvadrat kao na Menhetnu

Nakon nešto više od godinu dana primene izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu, poreski obveznici ukazuju na niz nelogičnosti zbog kojih su nekima od njih godišnje obaveze po tom osnovu uvećane...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<Šta posle treće neuspešne prodaje Železare smederevo

Gubitaš od osnivanja

Smederevci neće gledati dosad neviđeni vatromet koji im je obećao premijer Aleksandar Vučić, i to o svom trošku, nadajući se uspešnoj prodaji Železare američkom Esmarku, ali će zato svi poreski obv...

27.02.2015. Marica Vuković Detaljnije
<james thornley, senior partner, kpmg beograd

Tri kineske lekcije

Razmena Razmena robe i usluga između Kine i Centralne Evrope iznosi 50 milijardi dolara godišnje Razmena sa Srbijom vredna je oko 1,15 milijardi evra godišnje. Srpska privreda pritom beleži značaj...

27.02.2015. James Thornley, Senior Partner, KPMG Beograd Detaljnije
<kako objasniti paradoks da pada bdp, a raste zaposlenost

Neradni ljudi postaju radni

Nezaposlenost je najveći ekonomski, socijalni i politički problem i ako se on nekako ne reši, napredak nije izvestan, ali nazadak jeste. Odgonetnuti rebus – kako zaposliti ljude, nijednoj vladi nik...

27.02.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<položaj srbije kao dužnika

Položaj Srbije kao dužnika

Zbog nezadovolјavajućih rezultata dosadašnjih mera, tj. rizika ulaska privrede evrozone  u opasnu spiralu deflacija-stagnacija privredne aktivnosti, odlukom Upravnog saveta Evropske centralne banke...

27.02.2015. Đorđe Đukić, Ekonomski fakultet u Beogradu Detaljnije
<je suis balkanski špijun

Informacija je moć

Balkanski špijun je, kao i svuda, sinteza špijunaže i korupcije. Balkanski špijun na Balkanu u današnje vreme nije samo Balkanac. Već je to „Zapad", „Istok" i „Daleki istok", koji u svim vladama ta...

27.02.2015. Milan Vučković Detaljnije
<srpska privreda i eu

Lobiranje nije ružna reč

S obzirom na to da proces pristupanja EU utiče baš na sve, niko ne bi trebalo da ga ignoriše, a pre svega ne privrednici na čija će leđa pasti najveći teret primene evropskog zakonodavstva i standa...

27.02.2015. Ksenija Simović Detaljnije
<deka i prosvećeni kapitalista

„Deka“ i prosvećeni kapitalista

Sa sedam godina bio je u sirotištu, sa 14 u fabrici alata, sa 19 je u večernjoj školi izučavao industrijski dizajn, a sa 25 se preselio u Adorno, italijanski centar optičarske industrije. Danas ima...

27.02.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dragulj iz praha i pepela

Dragulj iz praha i pepela

Lubarda se vratio iz logora u Nemačkoj na još neobjašnjen način krajem rata. Fizički zapušten, bolestan, ali nedirnutog talenta koji se razmahao čim se pridigao. Intuitivno, stilom je brzo odskočio...

27.02.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<dr dušan pavlović

Nagrada za najneuspešnijeg preduzetnika

U svojoj knjizi Antifragile, Nasim N. Taleb predlaže da svako društvo kome je stalo do tržišne privrede, pored nagrade za najuspešnijeg preduzetnika, uvede nagradu za najneuspešnijeg preduzetnika g...

27.02.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<da li će se radovati samo stečajni upravnici

Da li će se radovati samo stečajni upravnici

Sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i dobila kvalitetan menadžment,  iako nije bilo nikakavih smetnji da se i ranije tim putem tr...

27.02.2015. Marica Vuković Detaljnije
<nema rasta bez kredita

Nema rasta bez kredita

Bankari ocenjuju da je opadanje kreditne zaduženosti kod privrede na kraju prošle godine veoma loš pokazatelj, koji će negativno uticati na privredni rast i investicije u zemlji. Indikativno je, ta...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<dragan pantović, vlasnik firme akvapan inženjering iz Čačka

Država ne plaća obaveze u roku

Velike poslove uglavnom dobijamo na tenderima. Naše obaveze koje imamo kao dobavljači ispunjavamo, a to je da jasno i precizno definišemo uslove, kao i da položimo bankarske garancije. Međutim, drž...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<održivi razvoj energije u jugoistočnoj evropi

Briga o zajedničkoj budućnosti

Sigurnost snabdevanja i očuvanje životne sredine nameću obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kao prioritete energetske politike regiona i EU Energetika je tokom poslednjih više od ...

27.02.2015. Obrad Milošević Detaljnije
<svet na početku 2015.

Ima li svetla bar na kraju tunela

Vreo kraj 2014. godine, oličen u sve jačim neprijateljstvima u Ukrajini, nastavio se i početkom nove godine. Dva meseca koja su za nama ne daju ni procenat više šanse perspektivi mira od stare godi...

27.02.2015. Nikola Vujinović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Beograd Detaljnije
<stefan siridžanski, fakultet političkih nauka

Ne predajem se nikad

Tokom ove akademske godine postao je evropski univerzitetski prvak u debati, učestvovao u finalu Svetskog univerzitetskog debatnog prvenstva i takmičeći se protiv studenata kojima je engleski mater...

27.02.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Nenad Milosavljević sa Rodoljubom Šabićem

Snimak polemike poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i novinara Miroslava Lazanskog bio je jedan od apsolutnih video-hitova na internetu tokom februara. Šabić je prikazao go...

27.02.2015. Nenad Milosavljević Detaljnije
<kakva kultura, takva politika

Kakva kultura, takva i politika

Nije verovatno sporno da u Srbiji pojedinac u vrhu vlasti ima veliku političku moć, ali uloga intelektualaca bi trebalo da bude da ne pristaju na takvu vrstu političke realnosti. Ili da bar pokušaj...

27.02.2015. Ivica Petrović Detaljnije
<limun

Vitamin C

Vitamin C (natrij-askorbat) je, apsolutno, neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga  proizvede, mora se unositi kroz hranu ili u obliku dodatka...

27.02.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<priča o večitoj rekonstrukciji ulice vojvode stepe

Rupe, šine i kaljave cipele

...A onda su nadležni procenili da je ulica ruglo i da će sve skladnije da funkcioniše ako se tramvajske šine postave po sredini kolovoza, te da će bolja infrastruktura podići cenu kvadrata, a ujed...

27.02.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Zaboravite De Kubertena

Dobra je stvar ako će za Železaru Smederevo sada da se pronađe stručan i profesionalan menadžment. Nije dobra stvar ako iz toga zaključimo da do sada Železaru nije vodio stručan i profesionalan men...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije