Kolumna Mihaila Crnobrnje

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

01.03.2018. Mihailo Crnobrnja 0
Mihailo Crnobrnja Mihailo Crnobrnja

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacionalnog konventa za Evropsku uniju ministar finansija je sumirao rezultate za 2017. i nagovestio kurs ekonomske politike za 2018. godinu.

Vest da je Komisija EU prihvatila 2025. godinu kao godinu ulaska Srbije (i Crne Gore) prvo je protumačena kao cilj, a potom je razvodnjena u nagoveštaj. Može tog datuma, ali ne mora. Može i pre i posle!? Dosadašnje iskustvo Evropske unije u prijemu novih zemalja zaista potvrđuje da je sve moguće. U velikoj grupi istočnoevropskih zemalja koje su primljene 2004. godine desilo se i jedno i drugo. Prvobitno u tom grupi nije bila Slovačka, jer se režim premijera Mečjara „nije žurio u Evropu". Onda je došlo do smene vlasti, slovački automobil reformi je ubacio u šestu brzinu i oni su ušli 2004. godine. S druge strane, Bugarska i Rumunija koje su bile na originalnom spisku, zbog sporosti reformi nisu ušle te godine nego tri godine kasnije, i to više zbog geopolitičkih razloga nego zbog kvaliteta obavljenih reformi.

Šta to znači za Srbiju? Da je, ipak, najbolje nastaviti sprovođenje neophodnih reformi i povećati nadzor nad kvalitetom onog što se reformiše. Najbolji način za ulazak u Evropsku uniju je da se ubrza „ulazak" Evropske unije, njenih zakona i pravila ponašanja u Srbiju i to na način koji neće zahtevati naknadne dorade. U ovom trenutku, prioritet su poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). I sedamnaest godina nakon 5. oktobra pomaci u ove dve oblasti su vrlo skromni i ne zadovoljavaju kriterijume Evropske unije i, što je još važnije, potrebe građana Srbije. Zašto kod nas prosečan proces traje više od sedam godina, u većini zemalja EU je ispod tri, a u Velikoj Britaniji čak i ispod dve godine? Zašto kod nas ima toliko puno procesa koji su obustavljeni zbog zastarevanja? Ponavljam, glavni dobitnik u ovim reformama nije EU, nego građani Srbije. A slično je u mnogim drugim oblastima.

Imati 2025. godinu kao orijentir nije loše, ali bi bilo loše kad bi se sa naše strane protumačilo da ima još mnogo vremena i da se može usporiti tempo reformi.

Drugi pomenuti prioritet je vezan za razvoj, konkretnije za stopu razvoja. Ministar finansija je, sumirajući rezultate za prošlu godinu, ocenio da je ekonomska politika, a pre svega fiskalna konsolidacija, pomogla da se „izađe iz rupe". To ne sporim. Pitao sam ministra: pošto smo izašli iz rupe, šta nam je sad cilj - Kosmaj ili Kopaonik? Dakle, niska ili visoka stopa rasta društvenog proizvoda. Odgovor je bio, otprilike, nije važno da li je Kopaonik ili Kosmaj, važno je da se penjemo. Slažem se da je važno da se penjemo, ali je u našem slučaju jednako važna brzina penjanja. Zato smatram da je drugi prioritet u ovoj godini povećati tu brzinu penjanja. Nije svejedno za građane da li rastemo po stopi od 2, 2,5, ili 3 posto, s jedne strane, ili rastemo po stopi od 5 posto i više.

Da li mi to možemo? U principu da. Ako mogu brojne druge zemlje, uključujući i našeg strateškog partnera – Kinu, možemo i mi. Ključ je naravno u investicijama, odnosno u učešću investicija u društvenom proizvodu.
Eksperti se slažu da bi taj udeo morao da poraste sa oko 18% prošle godine na oko 25% ove i sledećih godina. Pri tome bi još bolje bilo kad bi to bile domaće investicije, a naročito one koje pomažu nova mala preduzeća. Krenulo se u tom pravcu, ali bi brzina promena mogla i morala biti znatno veća. 



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije