Dr Marija Obradović, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja“

Bog, domovina, nacija – svi na pod, ovo je privatizacija

01.10.2017. Dijana Ivanov Kadić 2
Dr Marija Obradović, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja“ Dr Marija Obradović, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja“

Da li je privatizacija društvene svojine u Srbiji bila neophodna, a pre svega da li je dobro i pametno izvedena, odnosno kolika je od nje korist a kolika šteta, niko do sada nije istražio. Postoje mišljenja da je to bio dobar i neophodan proces, ali i ona da su nacionalizam i ratovi ”izmišljeni" kako bi se lakše pokupila imovina

U paradoksu istorijskih kretanja, industrijska proizvodnja zasnovana na društvenom kapitalu najpre je uništena da bi se zatim političko rukovodstvo sastavljeno od ”modernizovanih" snaga zalagalo za reindustrijalizaciju zemlje, kaže dr Marija Obradović, saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja".


U vašoj knjizi se nalaze stotine podataka o zloupotrebama i krađama u privatizacijama društvenih preduzeća od 1989. do 2012. godine. Da li ste ovom obimnom studijom pokušali da dokažete da je privatizacija u Srbiji bila unapred dobro smišljena prevara?

Privatizacija u istočnoevropskim zemljama 90-ih godina 20. veka, kao i u Srbiji, bila je legitimisana i propagirana tvrdnjama koje su se zasnivale na liberalnoj ideološkoj matrici da ”državna i društvena preduzeća nisu efikasna, te da je privatna svojina najefikasniji oblik svojine". Ona  je bila označavana kao pokretač privrednog rasta i razvoja društva. Ove tvrdnje nikada nisu dobile naučno-empirijsku potvrdu. Istorijska praksa je u najvećem broju bivših socijalističkih zemalja pokazala da je privatizacija bila političko, a ne ekonomsko pitanje i da je njen prevashodni cilj bio promena svojinske strukture društva. Danas su njihove nacionalne ekonomije suočene sa brojnim strukturalnim protivurečnostima, disparitetima i pogoršanjem društvenog položaja radničke klase.


Kako su radnici čuvali svojinu u socijalističkom sistemu koji se pokazao kao ekonomski neefikasan?

Gledano iz istorijske perspektive, Srbija nikada nije postigla nivo industrijske proizvodnje i bruto društvenog proizvoda koji je imala daleke 1989. godine. U proteklih dvadeset godina ugašeno je 98 odsto industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika. Stav o apriornoj efikasnosti privatne svojine i neefikasnosti društvene svojine je mantra koja nije nastala u okviru nauke, nego ju je izrodila liberalna ideologija. Međutim, kako svaka ideologija u određenoj meri utiče i na naučne oblasti, onda je jasno da je nju prihvatio i deo ekonomista. Ideološko-politička, a ne ekonomska suština privatizacije se ogleda i u tome što se prihodi od privatizacije retko koriste za investiranje u privredu, već uglavnom služe za pokrivanje budžetskog deficita, odnosno očuvanje političkih oligarhija. 


Da li osim ”mantre" postoje i neki egzaktni podaci o efikasnosti privatizacije?

Veoma je mali broj naučnoistraživačkih radova o ekonomskim i socijalnim posledicama privatizacije. I u zapadnom svetu se vode polemike da li treba ponovo nacionalizovati prodate železnice, elektroprivredu ili vodosnabdevanje. Podsetiću da je najmasovnija privatizacija sprovedena tokom osamdesetih godina u Velikoj Britaniji nakon dolaska na vlast Margaret Tačer. Veliki broj kupaca pripadao je obogaćenoj, emancipovanoj i sindikalno organizovanoj radničkoj klasi. Suprotno tome, privatizacija u Istočnoj Evropi se odvijala u postkomunističkim ekonomijama bez razvijenog tržišta kapitala i finansijskih institucija, u kojima su radnici bili neorganizovani i pod uticajem nacionalističkih ideologija i klerikalizma. U novije vreme nacionalizam slabi upravo zato što je posao završen. Na primer, oni koji su u Srbiji i u Hrvatskoj devedesetih godina učestvovali u ratnoj propagandi, danas pozivaju na normalizaciju odnosa i na toleranciju između republika bivše Jugoslavije. Mislim da tema privatizacije postaje i deo pop kulture. Jedan zagrebački pank bend u svojoj pesmi je slikovito opisao kako se korišćenjem nacionalističke ideologije dezorijentiše radnička klasa da ne bi pružala jak otpor. Refren njihove pesme glasi  ”Bog, domovina, nacija – svi na pod ovo je privatizacija." 



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Misa013 10.10.2017. 23:07:25

    Hteo bih da podsetim na tzv.Vasingtonski koncenzus ,koji je donela grupa svetskih mocnika krajem 80-tih I koji potpuno objasnjava postupke vladajuce oligarhije u svim "nekapitalistickim"zemljama sveta pa i Srbiji .Taj tekst potpuno ogoljuje ciljeve liberal kapitalizma i njihove realizatore u pomenutim drzavama .Mene interesuje da li je autorka knjige videla tekst Vasingtonskog koncezuse I ako jeste zasto to ne navodi ? Mislim da gradjani Srbije moraju da budu obavesteni o tome da bi mogli da razmeju zasto im se sve ovo desave i kakve ih jos gore posledice ocekuju , u koliko i dalje tolerisu ovakvu "demokratski" izabranu vlast .

  • Zmaj 01.10.2017. 15:34:16

    "Nigdje nije empirijski potvrdjena liberalna mantra da je privatna svojina efikasniji nacin proizvodnje", osim padom socijalizma i SSSR-a kao kule od karata, kineskimprihvatanjem kapitalizma, singapurskim cudom od "liberalne diktature", nevidjenom razlikom Sjeverne Koreje od Juzne Koreje itd. itd. itd. I kao drugo, "nacionalizam se smanjio u zadnje vrijeme". Da niste prespavali Poljsku, Madjarsku, Ukrajinu, Hrvatsku? U BiHnikad nije ni jenjavao, isti je kao tokom rata, ako ne i jaci. Zasto bi se neko trebao interesovati za knjigu osobe koja polazi od tako ocigledno netacnih osnovnih stavova?

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije