Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

01.12.2017. Dr. Goran Radosavljević 0
Da li je Srbiji potreban MMF Da li je Srbiji potreban MMF

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu između 22 i 25% BDP. Trenutno su one na novou 14-16%, a u prethodnim godinama su bile još i manje. Sa takvim nivoom investicija, maksimalni potencijal rasta je 2-3% i to u kratkom roku


Početkom sledeće godine Srbija završava svoj peti aranžman sa MMF od 2001. godine. Ovaj aranžman, započet februara 2015. godine, po svemu sudeći biće uspešan. Dodatno, ekonomska situacija u svetu se poboljšava, kriza je, čini se, gotova, a Srbija ima objektivne pretpostavke za ekonomski napredak. Međutim, pojedini ekonomisti su skeptični da li je Srbija na održivoj putanji rasta i da li nam je možda neophodan novi aranžman sa MMF. U analizi koja sledi, probaćemo da damo pregled ekonomske situacije u kojoj se Srbija trenutno nalazi, da bismo, analizirajući pozitivne i negativne strane aranžmana sa MMF, došli do objektivnog odgovora na to pitanje.


Rezultati prethodnog aranžmana sa MMF

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, na sastanku održanom 23. februara 2015. godine, odobrio je Republici Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra (200% kvote Republike Srbije u MMF), u trajanju od 36 meseci, kao podršku dogovorenom ekonomskom programu. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači da Srbija nije nameravala da koristi sredstva, ali je ostavljena mogućnost da sredstva budu iskorišćena u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Kako je platni bilans bio stabilan, u prethodnom periodu nije bilo potrebe da se sredstva koriste.

Glavni ciljevi dogovorenog ekonomskog programa odnosili su se na jačanje javnih finansija, sprovođenje plana strukturnih reformi i povećanje stabilnosti finansijskog sektora. Ostvarivanje ovih ciljeva trebalo je da omogući rešavanje makroekonomskih neravnoteža, pre svega uspostavljanjem održivog nivoa javnog duga, odnosno njegovim smanjenjem počev od 2017. godine. Takođe, bilo je potrebno jačanje finansijskog sektora i njegove uloge u podsticanju privrednog rasta, kao i unapređenje konkurentnosti privrede. Na taj način stvorila bi se osnova za održivi privredni rast.

Kako bi se postigli ciljevi programa koji je podržan ovim aranžmanom, sprovedene su mere fiskalne konsolidacije, započete krajem 2014. godine. One su se odnosile na štednju u javnom sektoru i ograničenje državne pomoći državnim preduzećima. Na strani monetarne politike, predviđeno je bilo da se nastavi sa režimom inflacionog targetiranja, a da ublažavanje istog zavisi od rezultata fiskalne konsolidacije. Jedan od ciljeva je bilo i rešavanje pitanja problematičnih kredita. Rast NPL je delimično zaustavljen, a konsolidacija bankarskog sektora još traje.

Treći stub programa odnosio se na sprovođenje strukturnih reformi. To je neophodno radi obezbeđenja uslova za privredni rast. Ove reforme odnose se pre svega na rešavanje pitanja državnih preduzeća u smislu znatnog smanjenja njihovog broja, unapređenje konkurentnosti privrede i unapređenje poslovnog okruženja koje će omogućiti otvaranje novih radnih mesta. Oko ovog dela nije bilo značajnih pomaka, osim delimičnog rešavanja pitanja Železare (imovina je prodata, ali je kompanija sa nekoliko stotina miliona evra dugovanja ostala i nastavila da pravi gubitke).

Možemo reći da su dva od tri cilja aranžmana postignuta u velikoj meri. Smanjenje plata i penzija, uz rast prihodne strane budžeta, dovelo je do smanjenja deficita sa 6,8% pre aranžmana na oko 1,3% u 2016. godini, sa tendencijom daljeg smanjenja u 2017. godini (u prvih devet meseci ostvaren je suficit). Manji deficit i smanjenje troškova novog zaduživanja, usled pada kamatnih stopa na svetskom tržištu, doprineli su zaustavljanju rasta javnog duga. Ipak, ne možemo reći da je druga mera, smanjenje subvencija i pomoći državnim preduzećima, bila u potpunosti uspešna. Subvencije iz republičkog budžeta veće su nego pre aranžmana, dok su aktivirane garancije (usled neplaćanja indirektnih obaveza od strane javnih preduzeća) dostigle 40 milijardi dinara u 2016. godini (poređenja radi, veće su od kapitalnih izdataka iz budžeta). Dugovi javnih preduzeća se uprkos preuzimanju istih od strane države i dalje gomilaju, pa se postavlja pitanje dokle će to tako biti moguće i šta je granica održivosti.


Srbija u 2018. godini

Srbija ulazi u 2018. godinu sa niskim deficitom budžeta, zaustavljenim rastom javnog duga, rastom BDP od oko 2% i solidnim pretpostavkama za dalji rast. Istovremeno sa rastom, došlo je do smanjenja nezaposlenosti, inflacija je na niskom nivou, industrijska proizvodnja i izvoz rastu. Na prvi pogled reklo bi se da je Srbija na dobrom putu, makar što se tiče ekonomskih performansi. Ipak, postoje i određeni problemi. Jedan od mogućih problema je i završetak aranžmana sa MMF. Zašto? Navešćemo samo nekoliko ključnih razloga.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije