Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

01.04.2017. Vesna Vujić 0
Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku Grada, a Ministarstvo kulture odlučilo je da izdvaja 400.000 dinara mesečno za održavanje zdanja. Za ukupni godišnji program, Kolarcu je potrebno 20 miliona dinara

U godini u kojoj se zaokružuje jubilej, 140 godina od kada je jedan od najbogatijih trgovaca Ilija M. Kolarac 1877. testamentom zaveštao sav svoj imetak za osnivanje Književnog i Univerzitetskog fonda, njegova zadužbina jedva sastavlja kraj sa krajem. Vest da je Kolarac pred zatvaranjem, početkom godine uzbunila je javnost, pa se i država konačno probudila.

Sve do 2011. godine Grad je redovno mesečno izdvajao oko milion i 500 hiljada dinara, što je bilo dovoljno za održavanja zdanja od četiri i po hiljade kvadratnih metara. Tim novcem plaćani su računi za grejanje, vodu i struju, održavanje lifta i sistema protivpožarne zaštite i obezbeđenja, što iznosi milion i 200.000 dinara. Ostatak novca od  300.000, bio je namenjen za plate u neprofitnom sektoru, za urednike u Centru za predavačku delatnost,objašnjava Jasna Dimitrijević, koju je u to vreme Upravni odbor postavio za upravnicu Kolarčeve zadužbine. Kolarac je to kompenzovao tako što je 100 puta godišnje davao svoju koncertnu salu na besplatnu upotrebu Gradu, odnosno svim organizacijama, kulturnim ustanovama i festivalima čiji je Beograd osnivač. 

Subvencija Grada se završila već sledeće, 2012. godine, kada je uvedeno projektno finansiranje. Od tada održavanje zgrade kao i ukupna delatnost Kolarca zavisi od odobrenih projekata na konkursima, ističe naša sagovornica. Zbog novonastale situacije unutar kuće prešlo se na sve moguće uštede, da bi se smanjili troškovi. Jedan broj ljudi je vremenom otišao u penziju, novi nisu zapošljavani, da bi danas od nekadašnjih 85 zaposlenih rad Zadužbine u oblasti koncerata, muzike i filma, predavačkih i obrazovnih delatnosti nosilo 62 ljudi, na minimalnim zaradama i visokom entuzijazmu. Vremenom više nije bilo prostora za štednju, kaže, a novac od ulaznica i izdavanja prostora, kao i od odobrenih projekata više nije bio dovoljan za redovno održavanje zgrade i ispunjavanje kulturne  misije osnivača.

Za ukupni godišnji program Kolarcu je potrebno 20 miliona dinara, u šta ne spadaju besplatni sadržaji i događaji: 22 promenade, 40 kamernih koncerata i 220 predavanja. Na Kolarcu se organizuje više od 200 koncerata godišnje, polovina u sopstvenoj organizaciji. Svake godine održi se 220 predavanja, prezentacija najviših akademskih radova, predstavljenje najnovijih naučnih i kulturnih dostignuća. Poslednjih godina otvoren je svakodnevno i art bioskop, sa dve projekcije dokumentarnih ili umetničkih filmova. Novi program je digitalna galerija, prostor koji je namenjen za predstavljanje novih medija i stvaralaštva u novim tehnologijama.

Po Zakona o zadužbinama i fondacijama, zadužbine su definisane kao nevladine organizacije, pa su prepuštene same sebi. Tako se i Kolarac, kao institucija od najvećeg nacionalnog značaja, našao na ivici opstanka. Brojni apeli vlastima ostali su bez odgovora, sve dok urednica muzičkog programa Mirjana Lazarević nije javno saopštila da dalji rad Zadužbine postaje "nemoguća misija”. Građani su pokrenuli peticiju za pomoć, oglasile su se brojne javne ličnosti, pokušavajući čak i ironijom da skrenu pažnju državi da je Kolarac i njena odgovornost:. "A da Partizan igra na Kolarcu, pa možda i preživi”,  "Je l’ bi mogla muzička fontana sa Slavije nekako da se implementira u Kolarac?!”. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije