Velika očekivanja od Željka Sertića, petog ministra privrede

Da li je dorastao vrućoj stolici

01.10.2014. Milan Vučković 0
velika očekivanja od Željka sertića, petog ministra privrede  velika očekivanja od Željka sertića, petog ministra privrede

Očekivanja većine privrednika su bila da će ministarstvo preuzeti neko ko ima više iskustva u vođenju velikih preduzeća, ko zna šta znači svaki dan se boriti sa konkurencijom, proizvoditi i obezbeđivati plate radnicima. Zbog toga su i razočarani što je izbor pao na Sertića, koji se ne može pohvaliti bogatim i uspešnim privredničkim iskustvom


 
U poslednje dve godine u Vladi Srbije se promenilo pet ministara privrede, a koliko će poslednji koji je seo u tu vruću stolicu, Željko Sertić, biti uspešan zavisiće od toga da li će sprovoditi sve ono što su odlagali njegovi prethodnici. Izvesno je da je pred njim dugačak spisak problema srpske privrede, kao i velika očekivanja, i da će za sve odluke koje bude donosio morati da ima podršku cele Vlade.

Sertić preuzima resor privrede u godini kad se očekuje recesija od najmanje 0,5 odsto i predstoje teške odluke o završetku privatizacije 502 preduzeća, među kojima je 156 firmi u restrukturiranju, od kojih će veliki broj morati da bude likvidiran ili da ide u stečaj, a bez posla da ostanu desetine hiljada ljudi. Moraće da se bavi i reformom javnih preduzeća, rak-ranom srpske ekonomije, gde je veliki višak zaposlenih, zatim da radi na unapređenju privrednog ambijenta i podsticajima zapošljavanju, uvođenju finansijske discipline i sprečavanju sive ekonomije.

Izbor Sertića za ministra privrede u stručnoj i političkoj javnosti je različito ocenjen, od toga da je, kao dosadašnji predsednik Privredne komore Srbije, pravi čovek na pravom mestu, do toga da će, kao član Srpske napredne stranke, bez naročitog iskustva u privredi, biti samo vojnik partije koji će raditi ono što kaže premijer i lider stranke Aleksandar Vučić. I sam Vučić je priznao da mu je bilo teško da se odluči koga da kandiduje da vodi resor privrede, a odluku da to bude Sertić obrazložio je rečima da se radi o vrednom i posvećenom čoveku, koga građani neće prepoznati kao marketing majstora.

Očekivanja većine privrednika su bila da će ministarstvo preuzeti neko ko ima više iskustva u vođenju velikih preduzeća, ko zna šta znači svaki dan se boriti sa konkurencijom, proizvoditi i obezbeđivati plate radnicima. Zbog toga su i razočarani što je izbor pao na Sertića koji se ne može pohvaliti bogatim i uspešnim privredničkim iskustvom. Njegova najbolja preporuka je što je bio na čelu Privredne komore Srbije, od marta 2013. godine, tako da bi trebalo da zna u kakvom je stanju privreda.


Mršava biografija


Pre dolaska u Komoru Sertić je bio direktor manje poznatih preduzeća Foreks i Magma, koja su poslednjih godina poslovala sa gubitkom, i suosnivač firme Gotreks u Beču i Gotra u Novom Sadu. Bio je i direktor preduzeća Konrad, koje je 2012. i 2013. imalo gubitke, a pre njegovog izbora za predsednika PKS račun te firme je bio u blokadi 118 dana. U njegovoj biografiji piše da je diplomirao u srednjim godinama na privatnom fakultetu,  poput velikog broja funkcionera Srpske napredne stranke koji su preuzeli važna mesta u državnoj administraciji po dolasku te stranke na vlast. U skupštinskoj raspravi o njegovoj kandidaturu opozicioni lideri su ocenjivali da Sertić nema ni stručne kvalifikacije, niti dovoljan politički autoritet da sprovodi teške odluke koje se od njega očekuju i da će biti samo nova Vučićeva marioneta.
 
Po izboru za ministra privrede, Sertić je izjavio da će se njegova politika zasnivati na tri stuba - stvaranju uslova da postojeća preduzeća bolje rade, podsticanju otvaranja novih firmi i na završetku procesa privatizacije,  ali nije bio voljan da za "Novu ekonomiju” pojasni u kom roku očekuje da će se videti efekti takve politike. Do 20. septembra nije se oglasio ni o broju pristiglih pisama o zainteresovanosti za privatizaciju 502 preduzeća,  za šta je rok bio 15. septembar. Te podatke je željno iščekivalo pre svega oko 55.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, koja su godinama u tom statusu, a  imaju dug od 2,4 milijarde evra i godišnje državu koštaju oko 750 miliona evra. Oni se plaše da će izgubiti radna mesta koja u najvećem broju slučajeva imaju samo na papiru, jer odavno ne rade. Hitno rešavanje sudbine tih preduzeća preporuka je i međunarodnih finansijskih institucija, među kojima je i Svetska banka, koja daje kredite Srbiji za finansiranje budžeta, odnosno socijalnih programa za suvišne radnike.  Prema informacijama "Nove ekonomije”, Vlada planira da, na osnovu pristiglih pisama investitora,  u saradnji sa lokalnim samoupravama nađe rešenje za veliki broj preduzeća u restrukturiranju, a najvažnije će biti da to ne bude gašenje požara, već dugoročan plan.


Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<da li je bankrot bolji

„Nepošteno“ zaduživanje

Državni bankrot nije ništa drugo do novi početak u raspodeli dugova prema poveriocima, ili njihovo delimično ili potpuno brisanje. Baš kao što je nakon Drugog zalivskog rata, svojevremeno, vlada SA...

01.10.2014. Milan Vučković Detaljnije
<velika očekivanja od Željka sertića, petog ministra privrede

Da li je dorastao vrućoj stolici

Očekivanja većine privrednika su bila da će ministarstvo preuzeti neko ko ima više iskustva u vođenju velikih preduzeća, ko zna šta znači svaki dan se boriti sa konkurencijom, proizvoditi i obezbeđ...

01.10.2014. Milan Vučković Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

Odlaganje štednje više košta

 Počeo je da se otpakuje paket fiskalne konsolidacije. Ne onako kako smo očekivali, jedinstveno i celovito. Ne i onako kako smo navikli: saopštenjem Vlade. Umesto toga, o merama koje će se preduzim...

01.10.2014. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<primer opštine veliko gradište i firme spider serbia

Nije čisto ni na papiru, ni na ulici

Opština Veliko Gradište, u kojoj se nalazi Srebrno jezero, planirano da bude uzdanica srpskog turizma, postala je primer kako se u osnovi dobra ideja – da se komunalne usluge povere privatnom predu...

01.10.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<jp logo

Geneza propadanja

Kako su banke od najstabilnijeg dela srpske ekonomije postale jedan od najvećeg tereta za javne finansije i pretnja stabilnosti finansijskom sistemu Neefikasno poslovanje javnih preduzeća i predu...

01.10.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<vlastimir matejić, predsednik evropskog pokreta u srbiji

Nećemo ući u EU pre 2020.

1.    Imajući u vidu  da se Evropa nije oporavila od ekonomske krize i da ju je "zatekla” ukrajinska kriza, kada je reč o Srbiji, može li se reći - da smo kojim slučajem birali, ne bismo izabrali g...

01.10.2014. Vesna Damjanić Detaljnije
<dragoljub vukadinoviĆ, predsednik metalac grupe

Puno se obećava, a malo ostvaruje

Ova vlast je uradila dobru stvar u vreme predizborne kampanje. Rekli su da smo u velikim problemima, da narod čeka težak život i da reforme, koje su nam neophodne, u početku mogu da dovedu i do pad...

01.10.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<jošikazu tanaka, osnivač internet-kompanije gree

Dečačka strast prerasla u biznis

Dok je za većinu dece preterano igranje kompjuterskih igrica uglavnom izgubljeno vreme, Jošikaza Tanaku je pretvorilo u najmlađeg milijardera u Aziji. Danas ima 37 godina, a prema podacima časopisa...

01.10.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Kako rešiti problem parkiranja?

Parking prostor je i dalje jedan od oskudnijih resursa u Beogradu. Kako vreme prolazi, biće još oskudniji. Iako je sistem za naplatu parkinga dobro zamišljen, postoji prostor za značajna unapređenj...

01.10.2014. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Đorđe vukadinović, glavni i odgovorni urednik nove srpske političke misli

Tamara Nikčević i Đorđe Vukadinović

Sudeći po poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je, početkom septembra, sprovela agencija Faktor plus, Vlada Srbije trenutno je institucija od najvećeg povjerenja – popularnija čak od crkve, ...

01.10.2014. Tamara Nikčević Detaljnije
<kako će preduzetnici da prežive mere štednje

Pa ti sad posluj...

Na tvrdnju ekonomista da su preduzetnici u merama štednje dobro prošli jer je izbegnuto povećanje poreza,  vlasnici radnji odgovaraju da će smanjenje plata i penzija za posledicu imati pad tražnje,...

01.10.2014. Milica Bojović Detaljnije
<trendovi

Da li je BDP prevaziđen

Pošto BDP predstavlja ukupnu proizvodnju robe i usluga, nakon decenija u kojima je rast zemalja računat na ovaj način i posle brojnih manjih ili većih ekonomskih kriza, postavlja se pitanje: da li ...

01.10.2014. Ksenija Simović, Centar za evropske politike Detaljnije
<istraživanje

Za sreću je potrebna sloga

„Ne zaboravite da se bavite decom. Slušajte ih i podržite, negujte njihovo mentalno i fizičko zdravlje, organizujte zajedničke aktivnosti. Na kraju dana, porodica je bila i ostaće najvažniji i najv...

01.10.2014. Katarina Stevanović Detaljnije
<istraživanje

Loš, gori, Srbija

Javni sektor Srbije je prema svojim rezultatima ocenjen kao najmanje efikasan u celom regionu. Ne samo da se bolje kotiraju sve zemlje koje su uspešni primeri tranzicije (kao na primer baltičke zem...

01.10.2014. Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka Detaljnije
<jovana tomić, master prehrambene tehnologije univerziteta gant i ku leuven u belgiji

Zvanje je jedno, a znanje je drugo

Mnogi mladi koji odu u inostranstvo na usavršavanje i školovanje, ostanu tamo, jer ako se vrate nemaju socio-ekonomske uslove za život. Patriotizam je potrošena fraza. Iako je tamo život teži jer s...

01.10.2014. Katarina Stevanović Detaljnije
<knjige utisaka

Hronike društvenih promena

Nekad su knjige utisaka služile da se pružalac usluga ili institucija pohvale, po mogućstvu krasnopisom, da se izrazi zadovoljstvo što smo se našli u prilici da ostavimo svoje potpisano mišljenje. ...

01.10.2014. Dragana Nikoletić Detaljnije
<kulturni potrošač

Radije bi gledali u beo zid nego čitali knjigu

Mladi slobodno vreme najradije provode po klubovima, ne čitaju ništa osim obavezne lektire i dnevne štampe, a čak oko 80 posto mladih nikad nije posetilo muzeje, pozorišta ili književne večeri, dok...

01.10.2014. Ivica Petrović Detaljnije
<muzej macura

Srpski san o Barbarogeniju

Spoj različitosti  - domaćih i egzotičnih biljnih sorti, svetskih i naših autora, hipermodernog objekta i rustikalnog okruženja, jeste glavna nota ovog neobičnog muzeja. Fina mešavina, svojstvena i...

01.10.2014. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Moralni i materijalni sunovrat

Verovatno nikad do sada, uključujući i Miloševićevu eru, nije bilo ovolikog raskoraka između državno-medijske propagande i stvarnosti. U Miloševićevo vreme odvojile su se bile dve nepomirljive medi...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije