Nedoumice oko Zakona o bezbednosti saobraćaja

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

01.05.2018. Branislav Krivokapić 0
Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazna za nevezivanje pojasa duplo niža nego u Srbiji, ali vam zato vožnja u alkoholisanom stanju može „olakšati" novčanik čak za 5.900 evra

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije se po visini kazni za najteže saobraćajne prekršaje približila zemljama regiona, a u nekim slučajevima ih je i pretekla. Nesporna je potreba da se bahata vožnja i ugrožavanje bezbednosti učesnika u saobraćaju sankcionišu oštrije nego do sada. Ipak, stiče se utisak da česte izmene propisa pre imaju za cilj povećanje prihoda od naplate kazni za prekršaje čije (ne)poštovanje ima minoran uticaj na bezbednost, nego samo povećanje bezbednosti. Potvrđuje to i nedavno saopštenje Policijskog sindikata Srbije, u kome se javnost obaveštava da su saobraćajni policajci širom Srbije dobili nalog da pišu što više prijava, te da im se određuju norme koje moraju da ispune u toku smene. 

S obzirom na to da 70 odsto novca prikupljenog od kazni ide državi, a 30 odsto opštini, akcije saobraćajne policije najizraženije su u mestima gde postoje problemi u popunjavanju lokalnih budžeta. Policijski sindikat pozvao je sve saobraćajne policajce da odbiju da učestvuju u ovakvom kažnjavanju vozača i da rade isključivo po zakonu, „a ne da dodatno oporezuju građane zato što se razni opštinski rukovodioci nedomaćinski odnose prema novcu građana”. Tim pre što su opštine dužne da polovinu novca od kazni uplate lokalnoj policiji, ali se to u praksi retko dešava, pa policija uglavnom sama kupuje papir za štampač, tonere, baterijske lampe itd, navodi se u saopštenju Policijskog sindikata Srbije.

Apsolutna podrška smanjenju alkohola

Novine u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao što je smanjenje dozvoljene količine alkohola u krvi vozača sa 0,3 na 0,2 promila i uvođenje automatske kazne zatvora za pojedine prekršaje (vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi, preticanje kolone preko pune linije, dva i više prolazaka kroz crveno za manje od deset minuta), apsolutno zaslužuju najširu podršku. Ni podizanje maksimalne kazne na 120.000 dinara za prekršaje kao što su vožnja pod dejstvom alkohola od 1,2 do 2,0 promila, vožnja bez položenog vozačkog ispita, prolazak kroz crveno ako se na pešačkom prelazu nalaze pešaci, velika prekoračenja dozvoljene brzine itd. takođe nije sporno. 

Problem je, međutim, sa kaznama za sitnije prekršaje. Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000 dinara, duplo veću nego ranije i značajno veću nego u susednim zemljama, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 121 do 150 kilometara na sat od svega 5.000 dinara i to bez kaznenih poena. Kako je moguće da je veći prekršaj vožnja od 30 na sat bez vezanog pojasa, nego jurnjava od 100 na sat Ibarskom magistralom? 

Kao da je zakonodavcu bilo važnije da pojedinca spasi od njega samog, nego da tog istog pojedinca spreči u ugrožavanju ostalih učesnika u saobraćaju. Ili su se, kao što nagoveštava pomenuto saopštenje Policijskog sindikata, autori zakona  rukovodili isključivo budžetskim prihodima, razmišljajući da je bolje „oderati" one koji voze polako, samo zato što nisu vezali pojas, nego trošiti benzin i ostale resurse na jurnjavu sa ljubiteljima „formule 1" koji, ako im se daleko bilo nešto desi, ionako postaju budžetski neinteresantni.

Zamka prve pomoći

No i ako izbegnu patrole saobraćajne policije, vozačima u Srbiji ne ginu stalno novi nameti. Obavezne zimske gume uvedene su pompezno, kao da živimo u Alpima, a među novitetima smenjuju se nove dozvole, nove tablice, nove takse pri registraciji, pa opet nove tablice za one čija registraciona oznaka sadrži takozvana problematična slova sa kvačicama, plus takođe nedozvoljeni Y i W (dodatni trošak pri registraciji od 5.000 dinara). 



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije