Privatizacija u Srbiji 2. deo

Direktorske ofšor firme

01.01.2018. Bogdan Petrović 0
Privatizacija u Srbiji 2. deo Privatizacija u Srbiji 2. deo
Za posmatrača sa strane, potpuno je neshvatljivo kako je država tolerisala tako masovnu manipulaciju gde su stotine hiljada ljudi, vlasnici akcija, potpuno obespravljene i ostavljene na milost i nemilost direktorima i to uglavnom iz prethodne političke garniture. Možda je odgovor na to pitanje u prikrivenoj moći koju je ta nomenklatura socijalističkih direktora zadržala kontrolišući najvrednije firme i njihove novčane tokove.

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine prekida „internu" podelu i uvodi prodaju kapitala.
Otvaranje zemlje prema Zapadu kao posledica političkih promena u oktobru 2000. godine podrazumevalo je u ekonomskoj sferi intenzivnu saradnju sa MMF-om i Svetskom bankom, pošto sa potpuno „ispražnjenim" deviznim rezervama i u situaciji bankrota na međunarodnom tržištu kapitala usled sankcija Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavija i nije imala veliki manevarski prostor. Zajmovi za finansijsku podršku koje je dala Svetska banka podrazumevali su i da se deo tih sredstava iskoristi za tehničku podršku sprovođenju privatizacije. Prihvatanjem aranžmana sa MMF-om 2002. godine privatizacija je „zacementirana" i kao jedna od obaveza ekonomske politike države - praćenje performansi privatizacije bilo je deo aranžmana sa MMF-om. Otpis dela dugova Pariskog kluba bio je uslovljen pozitivnim okončanjem trogodišnjeg stendbaj aranžmana sa MMF-om

Kašnjenje Srbije u tranziciji privrede u odnosu na druge istočnoevropske države pružilo je priliku da se iskoriste iskustva ostalih država i da se izbegnu greške koje su bile prisutne u dotadašnjim postupcima u nekadašnjim socijalističkim državama. Stručnjaci Svetske banke imali su ključnu ulogu pri definisanju privatizacionog modela. Upravo je njihov zaključak, na osnovu iskustva iz drugih socijalističkih privreda, bio da se ne primeni masovna podela akcija, već da se prodajom većinskog paketa vlasništva dođe do identifikacije vlasnika, koji odmah preuzima upravljanje i treba da investira svež kapital.

Po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine (što je objašnjeno u prethodnom broju „Nove ekonomije") privatizovano je 777 najboljih društvenih preduzeća, knjigovodstvene vrednosti preko četiri milijarde maraka (prema podacima iz 2002. godine). Današnja knjigovodstvena vrednost bila bi znatno veća – revalorizacija kapitala primenjivala se sve do 2004. godine - a inflacija tada nije bila mala. Rezultati dotadašnje primene ZOST-a takođe nisu bili nimalo ohrabrujući – u najvećem broju preduzeća je konzervirano samoupravljanje. Ekonomske performanse tih preduzeća nisu se pokazale naročito pozitivnim, ni do 2001. godine, a ni posle u poređenju sa preduzećima privatizovanim od 2001. godine (zaostajala su u odnosu na preduzeća sa većinskim vlasnikom).

Krajem juna 2001. godine donet je set zakona kojima je definisan novi model privatizacije koji se zasnivao na prodaji većinskog paketa (70% akcija). Predviđena su dva modela prodaje: tender kao složeniji postupak prodaje i aukcija kao brži i efikasniji postupak primereniji za manje firme.

Preduzeća privatizovana po ZOST-u „puštena su na tržište" – kojeg nije bilo
Za preduzeća privatizovana po ZOST-u zakonodavac je predvideo slobodnu trgovinu svim akcijama koje su podeljene bez naknade - više nije bilo neophodno čekati pet godina da se „oslobode" sve akcije za trgovinu. Akcije koje su pripale Akcijskom fondu (AF) i PIO fondu, prodavao je Akcijski fond na osnovu naloga koji je davala Agencija za privatizaciju koja je dobila i zadatak da okonča državno vlasništvo u tim preduzećima. Prodaja paketa iz AF takođe je bila pod lupom MMF-a u okviru stendbaj aranžmana. MMF i Svetska banka insistirali su na što bržoj prodaji paketa AF i Agencija je redovno izveštavala MMF o prodaji tih paketa.

Iako je država zadržala od 10% pa do 40% i više kapitala, u skladu sa zakonom AF nije imao pravo glasa, tako da nikakav nadzor države nad tim preduzećima nije postojao. Takvo rešenje je bilo logično, pošto država nije upravljala ni sa preduzećima sa 100% društvenim kapitalom, već su to činili radnici preko skupština preduzeća (ostatak samoupravljanja). Alternativa u prisustvu AF na skupštinama akcionara i postavljanje članova upravnih odbora od strane države u te firme dovelo bi do de fakto etatizacije tih 777 preduzeća (jer bi država sa 40% akcija uz odsustvo bilo kojeg većeg akcionara dominirala u potpunosti u skupštini i upravnom odboru), a za to nije bilo ni resursa ni političke volje. Loše strane su bile da je preduzećima omogućeno da raznim manipulacijama razvodne državni deo kapitala (dokapitalizacijama, opterećenjem kreditima, prodajom ključne imovine i slično), pa je početkom 2005. godine, izmenama zakona o AF, uvedeno pravo glasanja AF u precizno određenim situacijama na skupštinama akcionara kako bi se upravo sprečavale te radnje.



Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Legat legendarnog gradonačelnika Malog

Možda zvuči preterano, pa i apsurdno, ali naprednjačka vlast se zapravo ponaša iskreno i pošteno. I pritom se na naš račun beskrajno dobro zabavlja. Odbačeno je sad već svako licemerje, građanski o...

26.12.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 2. deo

Direktorske ofšor firme

Za posmatrača sa strane, potpuno je neshvatljivo kako je država tolerisala tako masovnu manipulaciju gde su stotine hiljada ljudi, vlasnici akcija, potpuno obespravljene i ostavljene na milost i ne...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza

Tržište raste, ali su cene prepolovljene

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora srpske privrede, sa dvocifrenom godišnjom stopom rasta noćenja, pre svega stranih turista poslednjih godina. Ipak sve jača i brojnija konkurencija donos...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke

Politika ne ispušta javni sektor

Sve zemlje regiona more isti problemi kad je reč o javnim nabavkama, bez obzira na to da li su postale članice Evropske unije ili su još u procesu pristupanja. Zajednički su im visok nivo korupcije...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kako je skrojen budžet za 2018.

Gondola na Kalemegdanu i ostali prioriteti

Budžet za 2018. nastavlja sa podrškom gubitašima, nesmetanim funkcionisanjem partijskog zapošljavanja i preraspodelom mase zarada u javnom sektoru prema aršinima vlasti. Smanjenje penzija ostaje na...

26.12.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Pavel Valerijevič Durov, osnivač kompanija VKontakte i Telegram Messenger

Preduzetnik, anarhista, aktivista

Pavel Durov ušao je u preduzetničke vode kada je pre više od decenije osnovao najveću društvenu mrežu u Rusiji, koja danas ima više od 460 miliona korisnika. Jedan od najoštrijih kritičara režima V...

26.12.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Slabo raspoloženje za borbu protiv korupcije

Građani i privrednici su dali podršku vlasti upravo za ispunjavanje antikorupcijskih obećanja. Međutim, kako koja godina dolazi, borbe protiv korupcije ima sve manje, čak i na nivou predizbornih ob...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Bogdan Petrović

Za „spas“ CIP-a menja se i zakon

Iako su višestruko „hvaljeno" restrukturiranje železnica i formiranje tri nova preduzeća predstavljani kao veliki uspeh resornog ministarstva, mnogi problemi su samo stavljeni pod tepih. Država je ...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Vladimir Milutinović, filozof

Nismo shvatili koliko je istina važna vrednost

Jedna je sloboda da se radi šta se hoće, pod zaštitom ove ili one političke stranke. To je kod nas omiljena sloboda. Ali, ona uključuje potpunu neslobodu u odnosu na partiju i vođu. Njemu se ako tr...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Razmišljanje razočaranog građanina

Ovog decembra navršava se tačno godinu dana otkako je, u svom sada već istorijskom intervjuu, visoko pozicionirani poslanik Evropskog parlamenta i nemačke Hrišćansko-demokratske unije Dejvid Mekali...

26.12.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji

Zakoni se često menjaju, a slabo se primenjuju

„Nova ekonomija" je tokom protekle godine istraživala u kakvom je stanju pravosuđe u Srbiji i kako se to odražava na ekonomiju i poslovanje preduzeća. Među privrednicima i investitorima, bilo domać...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kašnjenje

Šta ćeš kad te majka nije dojila

Imala sam neverovatno uvreženu naviku da kasnim. Uvek i svuda i ne takozvanih „akademskih" 15 minuta, kojih se sad gnušam, već po pola sata ako se s nekim nalazim na otvorenom, a mnogo više ako me ...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Trendovi u filmskoj industriji

Tri bilborda, a o blatu i da ne pričam

Osnovna razlika između festivalskih autorskih filmova i onih koji pripadaju holivudskom mejnstrimu je u načinu posmatranja života. Suština autorskih filmova je da se određene teme ne tumače po šabl...

26.12.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Mila Turajlić, autorka laureata ITFA festivala „Druga strana svega“

Legat zvani Srbijanka

Baš su neki mladi Amerikanci komentarisali da im naše ’90-e deluju kao aktuelna situacija u SAD, kao predznak nečega što zloslutno dolazi, a oni na to ne reaguju. Ovde je crno, ali crno se piše i m...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije