Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

01.05.2018. Ana Simić 0
Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u svoje znanje, stvaraju kapital koji će im u životu doneti sve druge vrste kapitala, ako budu bili stručni, vredni i ako na pravilan način budu koristili naučeno

Britanska internacionalna škola - BIS osnovana je 1997. godine i prva je internacionalna škola u Srbiji koja je dobila autorizaciju od Ministarstva prosvete Velike Britanije da može da sprovodi britanski državni nacionalni program kao eksteritorijalna britanska škola. Redovna je članica Evropskog saveta internacionalnih škola (ECIS) i jedina škola iz Srbije koja je članica Saveta internacionalnih škola (COBIS), a član je i Asocijacije britanskih internacionalnih škola. 


Kako ste odlučili da osnujete prvu internacionalnu školu u Beogradu?

Kasne devedesete su bile teške godine u Srbiji i to što smo učinili bio je pravi pionirski poduhvat. U to vreme nije postojala srednja internacionalna škola na engleskom jeziku u Beogradu, već samo osnovna škola pri američkoj ambasadi. Krenuli smo tako obrnutim putem, jer smo prvo osnovali srednju školu pa smo spuštali uzrast učenika naniže, sve dok nismo došli do predškolskog odeljenja. 


Kakva je razlika u rukovođenju internacionalnom školom u to vreme u Srbiji i danas? 

Tada je bilo mnogo manje stranaca u Beogradu i samim tim i mnogo manje stranih učenika. Danas, s obzirom na to da je mnogo više i predstavnika diplomatskog kora i predstavnika stranog biznisa, imamo znatno veći broj stranih učenika nego što smo imali tada. Naravno, imamo i domaće učenike, a to su uglavnom deca iz mešovitih brakova ili deca ljudi koji su živeli u inostranstvu pa žele da im deca nastave da se obrazuju po britanskom programu. Naravno, ima i onih ljudi koji žele da pruže obrazovnu alternativu svojoj deci.


Koliko su domaći državljani danas zainteresovani da decu školuju u internacionalnim školama?

Imam utisak da interesovanje raste jer šira zajednica sve više uviđa prednosti ovakvog vida obrazovanja. BIS je škola koja ima tradiciju - opstati 21 godinu na tržištu nije bilo nimalo lako, ali smo verovali u ono što radimo i gajili smo ljubav prema tome što radimo i pružamo. 


Šta su vam bili najveći izazovi u prvim godinama od osnivanja?

Kao pionir na ovim prostorima u toj oblasti imali smo i neku obrazovnu ulogu domaćeg javnog mnjenja. U to vreme u Srbiji mnogi ljudi nisu ni razumeli suštinski šta je internacionalna škola i kada su dolazili kod nas da se raspitaju o školi, bilo je potrebno da im predočimo šta je to internacionalna škola, šta će njihova deca dobiti takvom vrstom obrazovanja, kakve mogućnosti im se otvaraju nakon završetka naše škole. 


Šta karakteriše način obrazovanja i prenošenja znanja učenicima u vašoj školi?

Ono na šta posebno stavljamo naglasak je da kod učenika razvijemo doživotnu ljubav prema učenju. Ne moraju da vole sve predmete, ali treba da razviju sposobnost da ono što vole izučavaju putem knjiga, interneta. Nastojimo da im kroz metodske pristupe razvijamo sposobnost kritičkog mišljenja, rešavanja problema, istraživanja. Memorisanje činjenica do nekog stepena je potrebno, ali nije samo sebi svrha, već samo ako je u funkciji nečeg drugog, onog što se u modernom obrazovanju zove metakognicija, odnosno kako će učenik znanje koje je usvojio da primeni na kreativan, kritički način. 


Šta smatrate da bi model obrazovanja u Srbiji mogao da usvoji iz britanskog modela?

Bilo bi dobro kada bi se fokus izmestio sa memorisanja na kreativnu primenu znanja, ali za to su potrebni dodatni uslovi i manja odeljenja. Naša odeljenja su maksimalno do 16 učenika, čak se taj broj i smanjuje kada se radi o izbornim predmetima. 

Mlad čovek treba da razvija što više ličnih sposobnosti, ličnih znanja, ličnih veština, da nauči kako da razmišlja, kako da se kreativno suočava sa životnim izazovima, jer danas na internetu možemo da pronađemo bilo kakvu informaciju, samo je pitanje da li mlad čovek zna kako da tu informaciju primeni za sopstvenu korist i korist posla kojim se bavi. 

Zato smatram da je investicija u obrazovanje najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u svoje znanje, stvaraju kapital koji će im u životu doneti sve druge vrste kapitala ako budu bili stručni, vredni i ako na pravilan način budu koristili naučeno.



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije