Kolumna Biljane Stepanović

Domaće tapšemo po ramenu, stranima dajemo subvencije

01.11.2016. Biljana Stepanović 0
Biljana Stepanović Biljana Stepanović

Dvanaestu godinu zaredom ove godine biće proglašeni najomiljeniji brendovi potrošača u akciji „Najbolje iz Srbije". Pokrovitelj i organizator akcije je Privredna komora Srbije, u saradnji sa Ministarstvom privrede. 

Mada je ranijih godina bila prilično staromodno dizajnirana, akcija je nesumnjivo dobra. Svaka zemlja koja drži do svoje privrede promoviše ono najbolje što ima da ponudi, pomaže i podstiče na sve načine, jer pre svega drži do svojih preduzeća.

Ova akcija nije bitna samo za velike odavno etablirane kompanije koje su se godinama unazad „pretplatile" na nagrade i pravo da koriste brend „Najbolje iz Srbije", već je još i važnija za mala preduzeća koja se tek probijaju na tržištu. Ove godine Privredna komora je u takmičenje uvrstila i start up preduzeća koja rade od 2014. godine i beleže tendenciju rasta. To je inače i kriterijum za sva ostala preduzeća koja treba da ponesu ovogodišnju titulu – "Najbolje iz Srbije”.

Osim ove reputacione nagrade, Privredna komora će, kako nam je rečeno, razmotriti i predlog da se bar dobitnicima iz kategorije start up kompanija dodele i neke novčane nagrade. Drugi predlog našeg časopisa, da se svi početnici u biznisu oslobode plaćanja poreza i doprinosa u prve dve godine poslovanja, dok ne stanu na noge, pa će posle da plaćaju, takođe je, kaže predsednik PKS Marko Čadež, već u fazi razmatranja. Jedini problem je pitanje koliki je to gubitak za budžet.

E upravo tu dolazimo do druge strane ove priče. Ili do suprotne politike unutar iste države. Toliko, da se čovek u najmanju ruku zbuni. Dok se domaća preduzeća podržavaju kroz ovu (hvale vrednu) akciju, koja se svodi na dodelu prava na brend „Najbolje iz Srbije" i tapšanje po ramenu, dotle se stranim investitorima, koji su vrlo često konkurencija upravo ovim preduzećima „najboljim iz Srbije" dodeljuju (više)milionske subvencije. Što je apsurdno, taj se novac daje upravo iz poreza koji su prethodno uplatila ova domaća preduzeća i koja time, što je vrhunac apsurda, možda finansiraju sopstvenu „smrt".

Gde je tu logika? Ekonomska nije utvrđena, jer mi i nemamo podatke, niti smo ikada napravili presek koliko smo subvencija ulili u džepove stranih investitora, a koliko smo od njih zauzvrat dobili. Nismo napravili ni konačni opšti saldo da li nas je ova akcija dosad ostavila u plusu ili u minusu. A tek nismo napravili presek ni po pojedinačnim srećnim dobitnicima subvencija: koliko su novca kod nas dobili, koliko su ljudi zaposlili i koliko su ih platili, koliko su novih tehnologija uneli, koliko su oni poreza državi platili i na kraju – da li smo investirali opravdano ili smo, praktično, uludo potrošili novac.

Ovu akciju nije izmislio Aleksandar Vučić, niti je krenula za njegova vakta. On je to nasledio i samo doveo do krajnosti, a nekad i do apsurda, kao i sve ostalo uostalom. Pa se još čudi što ga nemački investitori gledaju u čudu kad im se obrati rečenicom: „Recite mi koliko vam daju zemlje u okruženju, mi ćemo vam dati više".  Taj način pregovaranja sigurno do sada nisu čuli, pa ga zato i gledaju u čudu, da vide da li je ozbiljan.

Poenta ovog teksta nije predlaganje da se sve subvencije stranim investitorima bez izuzetka ukinu, mada i za taj stav ima dobrih argumenata. Poenta je da se to radi krajnje promišljeno, selektivno, uz jasan proračun šta i koliko dajemo, a šta i koliko nameravamo da dobijemo. Kao da ulažemo svoju sopstvenu, privatnu, a ne državnu imovinu. Ako pritom vlast ispuni svoj osnovni zadatak, a to je da od zemlje koju vodi napravi stabilnu, uređenu, pravno sigurnu državu u kojoj se znaju red i zakon, onda će investitori sami da dolaze jer im se isplati i nije ih potrebno podmićivati abnormalnim subvencijama. Osim toga, otkad je sveta i veka, onaj ko daje novac ima pravo i da kontroliše kako se on troši. To ne podrazumeva da premijer "odokativnom” metodom utvrdi da „evo, radnici ne nose pelene iako svi o tome pričaju", nego da se ugovorom utvrdi kolika plata radnika mora biti ako je investitor dobio 10.000 evra po radnom mestu.

A ostatak novca, pošto već čujemo da imamo suficit, zašto ne dati ovim domaćim šampionima rada koji su uspeli prvo da opstanu, pa još i da razviju svoj biznis. Osim što su uspešni pa bi uz podsticaj bili još uspešniji, oni rade ovde, žive ovde i nemaju gde da odu kad potroše subvencije. Dakle, dugoročno nam se više isplate. A možda će i njihova deca, recimo pametna i obrazovana, da ostanu takođe ovde, ili će da se vrate sa školovanja po dobrim fakultetima, pa i mi zapatimo drugu generaciju poštenih a uspešnih ljudi. To se sve može lako uraditi, pod uslovom da je vlastima u interesu. A da li jeste?



Nastavak teksta možete pročitati u 35. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

 

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Uroš Đorđević - direktor preduzeća Agrounik, Darko Mandić - redsednik BEUM-a, Nemanja Cerovac - IT p

Kako uspeti u Srbiji

Trojica mladih ljudi, potpuno različitih – različiti su im životni putevi, interesovanja, vrsta posla kojom se bave, kao i planovi, imaju bitne stvari koje ih povezuju – ambicija i energija da uspe...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Holstrom i Hart dobili Nobelovu nagradu za istraživanje korporacijskih ugovora

Kompanije uništavaju nezajažljivi direktori

Plate izvršnih direktora u mnogim firmama kreću se od razumnih do apsolutno strašnih. To je, tvrde ovogodišnji dobitnici „Nobela" za ekonomiju, uništilo i naftnog diva Enron Kako je i da li je mog...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Vladica Cvetković, predsednik Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja

Treba uvesti konkurenciju na fakultete

Jedan od ključnih problema našeg visokog obrazovanja je odabir kadrova na univerzitetima. Oni koji su ova važna prava dobili nezasluženo, teško mogu biti u stanju da ih i koriste kako treba. Takvi ...

27.10.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<5

Mi insistiramo na bubanju, a Zapad na praksi

Dok u Srbiji profesori u srednjim školama uopšte ne obraćaju pažnju na vanškolske aktivnosti ili ih smatraju gubljenjem vremena, na Zapadu na tome insistiraju i bez dobrog CV-a ne može se upisati d...

27.10.2016. Dunja Milošević, Sciences.Po Dižon, Trinity College Dablin Detaljnije
<YES Forum mladih lidera Srbije

Šta kaže budućnost Srbije?

Da li se mladi lideri vide u Srbiji ili u inostranstvu? Kakve perspektive im pruža visoko obrazovanje? Da li otići u preduzetnike ili postati deo korporativne kulture, i kako su uspeli oni koji se ...

27.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Analiza: Zašto je Vlada Srbije gluva na savete Saveta za borbu protiv korupcije

Ukras koji žulja svaku vlast

Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević ističe da su Savetu svakako potrebni novi ljudi i već dve godine predlaže Vladi da imenuje, na konkretne predloge Saveta, nove članove, ali ne dobija odgovor...

27.10.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Cinizam prema socijalnim slučajevima

U novembru 2014. godine Vlada Srbije usvojila je Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. Ova uredba predstavlja osnov nove socijalne politike po kojoj radno sposo...

27.10.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Ognjen Uzelac, direktor Fer Šera, sudski veštak za autorska i srodna prava

Autori mogu sami da zaštite svoja prava

Razvoj produkcione tehnike i informaciono-komunikacionih tehnologija omogućio je autoru, umetniku interpretatoru, producentu, da se publici obrati neposredno, odnosno samo posredstvom pružalaca teh...

27.10.2016. Julijana Vincan Detaljnije
<Širenje kapaciteta HE Đerdap

Zaštita od kriznih situacija

U toku je priprema i za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3. Ona treba da bude izgrađena na 1007. kilometru Dunava, četiri kilometra uzvodno od Lepenskog vira i oko 100 km vazdušne linije od Beograda...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako se preko „fantomskih firmi“ izvlači novac i pljačkaju država i poverioci

Lažni računi za lažne kupovine

U 2015. i prvih devet meseci ove godine Poreska uprava otkrila je 314 fantomskih preduzeća za pranje novca i utaju poreza. Šteta za državu prošle godine je bila 10 miliona evra. Ovo je zvanično, on...

27.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Vang Đijanlin, vlasnik kompanije Dalian Wanda Group

Napoleon iz Kine

Nekadašnjeg vojnika, poznatog po gvozdenoj disciplini u kompaniji i osvajačkim težnjama koje su poslednjih meseci usmerene ka holivudskoj filmskoj industriji, londonski list The Economist nazvao je...

27.10.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zatuci srednju klasu

Sećate se perioda kada je Belgija usled političkih razmirica Flamanaca i Valonaca mesecima bila bez vlade? Jedna od anegdota iz tog vremena jeste i ona da je zemlja tokom tih nekoliko meseci sa vla...

27.10.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Iva Brkić, umetnica unikatne keramike, Galerija 1250

Polako se širi krug mušterija

Dizajneri keramike ne mogu naći posao u Srbiji jer ne postoje velike fabrike, industrija keramike je nerazvijena. Kao samostalni umetnici ne bismo mnogo postigli u ovom poslu, zato smo počeli udruž...

27.10.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<15

Jedna od onih koji bi da ostanu

Mnogo je faktora koji bi trebalo da budu promenjeni, kako bi se privukli mladi da ostanu u Srbiji. Potrebni su, pre svega,  mogućnost zapošljavanja nakon završenih studija, dinamičan posao koji zah...

27.10.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Oktobarski salon

Da li je umetnost obešeno kuče

Ma šta tvrdili stručnjaci o objektivnom stavu spram nekog dela, uvek nekako ispadne da je vredno ono što se svakom lično dopada. Premda „dopadanje" nije prikladna reč još od izloženih pisoara Marse...

27.10.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Misteriozni grafiti - genije Benksi u Amsterdamu

Gerilac ili ceo pokret

Benksi brend najsnažnije je afirmisao uličnu umetnosti kao jedan novi talas koji se do njegove pojave smatrao vandalizmom. On je prvi opšteprihvaćeni ulični umetnik na globalnom nivou, koji je svoj...

27.10.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Akvarijum Plava planeta u Kopenhagenu

Velika plava tišina

Ponekad, kad sedimo na obali mora, pomislimo kolika je to ogromna količina vode što okružuje kopno, sa silnim svetom u tom nepregledu. Iako je tako od pamtiveka, premda nas je evolucija iz vode izb...

27.10.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije