Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika

Država koja je protiv domaćih privrednika je antidržava

01.03.2017. Miloš Obradović 0
 Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetni Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetni

Sve subvencije počivaju na tome da Vlada izmešta odlučivanje iz institucija i čini ga diskrecionim. To ih čini plodnim tlom za korupciju. Čim nema univerzalno datih kriterijuma, čim se odlučuje lično, može se raditi o protežiranju, provizijama, partijskim intervencijama. Nikad nije urađena analiza efekata tih silnih subvencija

Prošlog meseca u novinama je osvanula vest da jedna indijska kompanija hoće da kupi finsku kompaniju PKC koja posluje i u Srbiji, u Smederevu. Dalje se nabraja pod kojim je sve uslovima PKC došao u Srbiju, pa se kaže da im je halu od 20.000 kvadrata izgradila opština i to iz kredita, pa im je obezbeđena kompletna infrastruktura po meri, zajedno sa prilaznim putevima. PKC plaća zakup 3,2 evra po kvadratu bez PDV-a, ali ne plaća naknade za korišćenje građevinskog zemljišta kao ni ostale takse, porez na imovinu ili premije osiguranja, jer sve plaća grad. Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kaže da od muke nije mogao da pročita do kraja šta je sve država dala stranom investitoru.

Protivite se subvencionisanju stranih investitora još od kada ih je bivši ministar Mlađan Dinkić uveo u ekonomsku politiku Srbije. Zašto?

Kao prvo tu je pravni aspekt, a to je da su sve subvencije protivustavne, jer Ustav garantuje jednakost svih privrednih subjekata na tržištu Srbije. Diskriminišu se domaći privrednici u korist stranih privrednika. U masi odobrenih subvencija, 75 odsto vrednosti je dodeljeno stranim investitorima, iako je domaćih pojedinačno više, ali sa daleko manjim iznosima. Zatim i među domaćim firmama diskriminišu se one koje ne dobiju subvenciju, u odnosu na one koje dobiju subvenciju.

Ispostavlja se da privrednici koji uplaćuju novac u budžet radi ostvarenja javnih interesa zapravo finansiraju svoju konkurenciju. Takva situacija da se diskreciono dodeljuju podsticaji, ne postoji nigde. U normalnim zemljama se podstiče ceo sektor i daju se subvencije svim preduzećima u tom sektoru. Sve subvencije počivaju na tome da Vlada izmešta odlučivanje iz institucija i čini ga diskrecionim. To ih čini plodnim tlom za korupciju. Čim nema univerzalno datih kriterijuma, čim se odlučuje lično, može se raditi o protežiranju, provizijama, partijskim intervencijama.

Drugo, Zakon o inostranim ulaganjima kaže da Vlada ima pravo da oslobodi investitora carine na uvoz opreme i to iako je već postojao Zakon o carini kojim se ne predviđa da iko uopšte može biti oslobođen carine. Oni donose nezakonit zakon koji je u koliziji sa već postojećim zakonima.

A kakvi su ekonomski efekti tih podsticaja?

Nikada nije urađena procena nijednog efekta podsticaja stranim investitorima. Skoro je jedan ekonomista iz Niša radio neko istraživanje i ispostavilo se da je u zadnjih osam godina od kada se subvencije dodeljuju stopa nezaposlenosti pala za svega šest odsto, a zabeležen je i pad produktivnosti. Takođe, prosečno radno mesto je koštalo oko 4.500 evra. Ja sam javno pozvao premijera da svim domaćim preduzetnicima i malim preduzećima da po 4.000 evra po zaposlenom i mi ćemo u jednom danu zaposliti sve nezaposlene.  Pri tome nije bitno hoće li ih zaposliti Jura ili ja. Kada strani investitori ulažu to je dobrodošlo, ali ovo nisu strane investicije, ovo su investicije države.

Apsolutna je neistina da se subvencije vraćaju kroz poreze i doprinose. Država će za te radnike morati da isplati penzije, a zdravstveni doprinosi služe da se plati lečenje tih radnika. Jedino što država ima prihoda od toga je 12 odsto poreza na zarade. Imaju one i svojih koristi, da se socijalno zbrinu ljudi, da zarađuju, ali nijednu subvenciju od 5.000 evra po radnom mestu država ne može vratiti ni za 15 godina. Postavlja se pitanje zašto bi to uopšte i radila. Sve te strane firme rade po principu protočnog bojlera. Država obezbedi infrastrukturu, plati od 5.000 do 25.000 evra po zaposlenom, a kada isteknu subvencije, one se pokupe i odu dalje. Imamo Fiat koji je dobio sve od države, a neto devizni priliv Fiata bio je u 2015. 110 miliona evra. To je manje od neto deviznog priliva od izvoza malina. On jeste najveći izvoznik, ali je i najveći uvoznik. Među 10 najvećih izvoznika, devet su i najveći uvoznici.

Pored toga, kada ti strani investitori dođu, ponude nešto veće plate jer dobijaju subvencije i onda uzimaju radnu snagu od domaćih privrednika koji još rade.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije