Kolumna Dušana Pavlovića

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

01.11.2017. Dušan Pavlović 0
Dr_Dusan_Pavlovic Dr_Dusan_Pavlovic

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrumentalizovanu državu, koja ne želi da se meša u odnose na tržištu rada. Ovo nije uvek netačno. Međutim, poniženost radnika u Srbiji danas dolazi sa dve strane. Glavni generator poniženosti je država, odnosno političko odlučivanje, koje ima posledice po radne odnose i stanje na tržištu rada. Tek drugi deo dolazi sa tržišta i preduzetničke inicijative. Razmotriću neke nedavne slučajeve da bih to objasnio.

Prisetite se 24 sporne privatizacije (Luka Beograd, Jugoremedija, Veterinarski zavod, Nacionalna štedionica itd). Mnoga od tih privatizovanih preduzeća su propala (otišla u stečaj), a radnici koji su u njima radili izgubili su posao ili mesecima nisu primali zarade. Razlozi za ovakav ishod, međutim, nemaju veze sa tržišnim odnosima, jer je privatizacija politička odluka i podrazumeva političke procedure.

Privatizacija ovih preduzeća privukla je veliki broj specifičnih kupaca sa političkim vezama. Radi se o "preduzetnicima" kojima je jedini cilj bio da jeftino dođu do zemljišta, nekretnina ili drugog vrednog resursa.

Zar vam se ne bi isplatilo da kupite preduzeće koje ima 220 hektara zemljišta, a da za to platite tek delić tržišne cene ili ništa? Kada kupite preduzeće i prebacite ga na vaše ime, onda zemljište dobija vlasnika i možete ga prodati po stotinu puta većoj ceni od one za koju ste kupili društveno preduzeće.

Novoprivatizovana društvena preduzeća bila su često prva na listi za dobijanje kredita i subvencija, koje nisu morala da vraćaju. Zar vam se ne bi isplatilo da kupite društveno preduzeće za, recimo, 10 miliona dinara, a potom od Fonda za razvoj dobijete kredit od 50 miliona i odšetate s polovinom od toga? Ostatak od 25 miliona, recimo, raspodelite radnicima u vidu crkavice i vratite Fondu za razvoj, pravdajući se da nemate za više od toga. Zaradu od 15 miliona raspodelite između sebe i političara, koji su vam ovo omogućili.

Ovakve kupce nije interesovao nastavak proizvodnje. Nakon konvertovanja resursa u privatno vlasništvo ili njegove upotrebe kao kolaterala za podizanje kredita, novi vlasnici zatvarali su preduzeća ili ih ostavljali da tavore, izbegavajući da izvršavaju obaveze prema radnicima. Kompletna institucionalna struktura procesa privatizacije bila je politički dizajnirana tako da omogući ekstrakciju. Korist od ovoga, međutim, nisu imali samo novi vlasnici, već i deo političke elite, koja je zapravo inicirala ovaj proces. Novi vlasnici i političari su ovde deo jedne iste političke klase u kojoj uopšte nema tržišnih aktera. Na delu je bio pokušaj zloupotrebe javnih resursa za privatne (neproduktivne) potrebe. Radnici, koji nisu bili deo te strukture, ostali su bez zarada ili na ulici, ali su uzroci ovakvog ishoda bili politički.

Sasvim je druga stvar kada privatni preduzetnik vrši pritisak na vladu ili opštinu (odnosno neke njene institucije) da ne sprovodi zakon ili snizi zakonom ustanovljene standarde. Recimo, u julu 2017. god. kineska korporacija Hestil tražila je od Vlade Srbije da izmeni čl. 53. Zakona o radu tako što će omogućiti vlasniku da dodatno optereti radnike, zahtevajući od njih da rade više od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Ista fabrika zahtevala je od ministarstva da pojača kontrole bolovanja u ovoj fabrici, tvrdeći kako su zaposleni počeli masovno da uzimaju lažna bolovanja kako bi izbegli posao.

Slično je i sa državnim inspekcijama. Ako inspekcija ne posećuje radna mesta, posećuje ih uz najavu dolaska ili je na poklon dobila dva automobila upravo od uprave Jure, to je kao da je upravi Jure država dala zeleno svetlo da nastavi sa dotadašnjom praksom. U najvećem broju slučajeva, odgovornost za ovakvu praksu snose državni službenici koji pred njom okreću glavu. Međutim, ako podsticaj za takvo ponašanje dolazi sa tržišta, a ne iz političke sfere, težak položaj radnika nije proizvod dejstva političkih institucija. Umesto toga, ovde uočavamo uticaj tržišnih aktera na političke institucije. Političke odluke koje bi promenile Zakon o radu pod ovim okolnostima predstavljale bi refleksiju tržišnih odnosa. Privatni preduzetnik je u ovom slučaju zahtevao od države da ne radi svoj posao i da smanji prava radnika, kako bi on mogao da ostvari veći profit. Ovo jeste neoliberalizam, a vlada koja ovo prihvata vodi neoliberalnu ekonomsku politiku.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije