Kolumna Tibora Jone

Društvena dinamika u službi nasilja

01.12.2017. Tibor Jona 0
Tibor_Jona Tibor_Jona

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parlamenta, šljaga i agresija postaju jedini metod kojim smo kao društvo sposobni da rešavamo probleme i vodimo dijalog sa neistomišljenicima. 
Mi jednostavno postajemo (ili smo postali) društvo u kojem se pravda iz suda preselila u topuz i u kojem je u pravu samo i isključivo onaj koji ume da udari jači šamar. Tako sa neverovatnim uspehom ne samo da zaustavljamo točak napretka ljudske civilizacije, koji nam je podario pravo i dijalog, već ga i vraćamo unazad, regresirajući u primordijalno. Tako recimo postoji neki čovek u Nišu, visoki funkcioner stranke, koji je u nestrpljenju da krene nekamo, a iznerviran regulisanjem saobraćaja jednog saobraćajca, tog policajca „blago odgurnuo kolima u predelu tela" da ne kažem oborio autom i nastavio kud je naumio.
Pojedinci, organizovane grupe, pa čak i država i njene institucije, sprovode nasilje kad god im se dopadne. Nekada institucionalno, nekad parainstitucionalno, nekad skriveno i maskirano iza zakona, a nekad ogoljenom čistom silom koja zbriše čitavu ulicu kao da je nikad nije bilo.
Ono što se dešava u parlamentu – od nasilja nad neistomišljenicima kojima su sklone sve strane podjednako, do nasilja nad pravilima koje mahom sprovodi predsednica Skupštine, još je jedan dobar primer kako sem nasilja mi malo kako drugačije umemo da rešimo problem. Neko nam je dao čekić i sada je sve oko nas ekser, što kaže poslovica. I nema dela društva koji je imun na nasilje – pa se nasilje odomaćilo i u sferi poslovanja, bilo kroz nasilje nad zaposlenima i njihovim pravima (vidi slučaj Goša, Pošte, Jure...) bilo nad potrošačima, dobavljačima...
Od nasilja nije spasen više ni jezik. Nedavni javni nastup jednog velikodostojnika SPC u kojem su podeljeni saveti kako se ima „košer" govoriti, ali i misliti, najsvežiji su primer nasilja ne samo nad jezikom, već i nasilja nad nama, korisnicima tog jezika. I tu se vidi jedna divna regresija u preistorijsko, kada se mislilo i verovalo u magijsku moć reči, zapisa i slova, te da su reči ontološki vezane za ono što označavaju... O nasilju u medijima ne treba zbilja ni govoriti jer su mediji zapravo jedni od najaktivnijih promotera nasilja kao metoda za rešavanje problema, a prečesto (vidi slučaj Ognjanovića ili pevačice iz Borče) i sami nasilnici.
Zanimljivo je da su i javne debate akademske zajednice u kojima bi čovek očekivao sajam duha i renesansne erudicije, postale poprištem žestokih sukoba u kojem se ne može razgovarati racionalno, informisano i smireno, već isključivo emocijom i đonom. Ko je pratio javnu raspravu o spomeniku streljanom Zoranu Đinđiću i razvlačenje dvoje umetnika iza nagrađenog rešenja, prepoznaće o čemu govorim. Na kraju krajeva, veoma je zanimljivo u ovom kontekstu apsolutne antiimunosti na nasilje i ono što se sada već godinama dešava na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta i tamošnje „vršnjačko" nasilje dve grupe profesora.
Nasilje se, tolerancijom plagijata i prosečnosti, sprovodi i nad celokupnom naukom i obrazovanjem, dok kultura i umetnost trpe nasilje komercijalnog, to jest naše često pervertirane interpretacije komercijalnog.  Javni prostori trpe nasilje loše arhitekture i amaterskog urbanizma, TV programi trpe nasilje banalnog i prvoloptaškog...
Stoga nije zapravo ni čudo što se i deca, kao oni koji uče oponašanjem, sve više opredeljuju za nasilje kao model interakcije sa svojim okruženjem. I ne bi trebalo da čudi što će tog nasilja biti sve više jer mi drugi model „dijaloga" deci i ne nudimo. Prolazi samo ono najglasnije, samo ono najsvetlucavije, samo ono najjače. Razum ćao, argument ćao, struka ćao. Mi smo kanda umesto sveta kojim dominira etika Vebera, kao što nam je obećano, skliznuli u svet kojim dominira neki pervertirani i banalizovani Niče. I što je najstrašnije – reklo bi se - lepo nam je.
Ili da za kraj citiram twitter profil „Slobodan Milošević" – Teško našoj deci sa nama.

P. S.
A šta će biti sa nama kad ta deca dobiju svoju na vaspitavanje?

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije