Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

01.06.2017. Dijana Ivanov Kadić 0
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi nama pomoglo i da imamo vrhunsku tehnologiju, kad nema ko da radi. Društvo koje je izgubilo stabilnu srednju klasu, osuđeno je na propast. Mislim da Zapad svesno snižava nivo kvalifikacija u zemljama poput naše

Ovdašnje vlasti prečesto koriste reč reforme, a zapravo su na tom planu malo šta uradile. Pitanje je da li oni uopšte znaju šta hoće i šta podrazumevaju stvarne reforme. A odgovor zašto je to tako verovatno leži u činjenici da smo mi u Srbiji taoci političkih partija. Teško je očekivati da se ozbiljan posao može uraditi u zemlji u kojoj se na godišnjem nivou raspisuju izbori. Političari koji dolaze na vlast više su zabrinuti kako da u što kraćem vremenskom periodu obezbede brze i vidljive rezultate kojima će se hvaliti pred građanima, nego da suštinski menjaju stvari. Njihov osnovni cilj je još jedan četvorogodišnji mandat. 

U ekonomskom i razvojnom smislu mi još uvek tumaramo u dvadesetom veku, ovim rečima stanje u srpskoj privredi opisuje profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta, koji je nedavno objavio udžbenik „Ekonomika industrije".  


Hoćete da kažete da smo se mi zaglavili na putu između reformi i populizma?

Nažalost, tako je. Samo je populizam nekad naglašeniji. Doduše, ne bih mogao da kažem da su oni koji su došli na vlast petog oktobra u startu bili populisti. Ne ulazeći u raspravu da li su se meni sviđale njihove ideje ili ne, mora im se priznati odlučnost da urade ono što su zamislili. Koncept koji su tada oblikovali, sprovodili su gotovo brutalno, rekao bih najviše na štetu građana. Setimo se samo privatizacije. PKB je paradigma politike koja se sprovodi još od 2001.godine. On je nekada bio okosnica razvoja i zapošljavanja. Bavio se primarnom ratarskom i stočarskom proizvodnjom, imao je fabrike za preradu hrane, banku, trgovinu, institut, transport i ostale neophodne prateće delatnosti. Osim izvoza zdrave i kvalitetne hrane, svetu je prodavao i tehnologiju po sistemu "ključ u ruke”. Petooktobarske vlasti su iz njega prodavale sve što je najbolje, a sada smo došli u situaciju da se nudi ono što je preostalo, po sistemu - hajde da se rešimo još jednog problema.


Godinama govorite o potrebi za reindustrijalizacijom. Nedavno ste mi rekli da na nju mnogi gledaju sa podsmehom, da li zbog toga što ih podseća na socrealizam?

I ja kao čovek sa priličnim iskustvom imam mnogo zamerki na Brozovu vladavinu. Međutim, ako gledamo iz ekonomskog ugla, ne treba zaboraviti da je u to vreme u svakom većem gradu u Srbiji postojala najmanje jedna fabrika koja je zapošljavala nekoliko hiljada ljudi, plate su bile redovne i svako je mogao da se besplatno školuje i leči. Kako to danas zvuči našim radnicima koji u novom sistemu nemaju ni siguran posao, ni primanja, zdravstveno i penziono osiguranje? Dobar deo domaćih giganata je počeo da propada devedesetih godina, a sada gotovo da nemamo velike fabrike. 

Sve socijalističke zemlje su posle pada Berlinskog zida i tokom tranzicije prošle kroz fazu kolebanja, ali se većina njih brzo oporavila upravo zahvaljujući razvoju industrije. Uzmimo kao primer Češku. Oni su 93.godine Škodu prodali nemačkom Folksvagenu uz obavezu da najmanje 60 odsto delova bude proizvedeno u Češkoj. Nemci su u Škodu uložili devet milijardi evra dok nisu postali jedini vlasnici. Pronašao sam podatak da je pred ekonomsku krizu Škoda imala izvoz od 11 milijardi dolara, a toliki je bio izvoz cele Srbije! 

Poređenja radi, daleke 1990. godine i naš i češki izvoz je bio oko šest milijardi dolara. Srbija danas ima 15 milijardi dolara izvoza, što se predstavlja kao spektakularan rezultat, a Češka 175 milijardi. Dakle, naši političari nikako da razumeju šta je njihova misija. Ne treba imati mnogo pameti, dovoljno je gledati šta svet oko nas radi.



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije