Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Dualno obrazovanje bez privrede

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić 1
Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustila tradicionalni sistem obrazovanja. One nemaju potrebe da posebno insistiraju na dualnom obrazovanju, jer tako obrazovane radnike lako mogu naći u zemljama koje taj sistem oberučke prihvataju

O dualnom obrazovanju, koje u poslednje vreme izvršna vlast zagovara, uz podršku zapadnih zemalja, u javnosti su vrlo oprečna mišljenja. Jedni daju punu podršku i smatraju da je dualno obrazovanje ključ za povećano zapošljavanje, dok kritičari ukazuju da se time ozbiljno snižava obrazovni prag i smanjuju kompetencije mladih ljudi da se snađu i nađu sebi mesto u digitalnoj eri. 

Da li je Srbiji potrebno dualno obrazovanje i zbog čega su po ovom pitanju izuzetno podeljena mišljenja u stručnoj javnosti?

U Srbiji se zbog prihvaćenog neoliberalnog koncepta razvoja i "bezalternativne" orijentisanosti na ulazak u Evropsku uniju, olako prihvata sve što joj se spolja nameće. Reforma po Bolonjskoj deklaraciji sprovodi se već deceniju, a da nigde nemate ozbiljne naučne analize njenih posledica. Ocene su više ideološki i politički obojene. Znanje se vrednuje samo kao faktor koji donosi profit i ekonomski napredak. Njegova humanistička i kritička strana se eliminiše i smatra se nepotrebnom. 

Globalizovanom svetskom kapitalu potrebna je radna snaga određenih profila, i za to se pobrinula reforma školstva, na najvišem nivou. Ona je dopunjena i lakšim uslovima za odlazak iz zemlje najobrazovanijih, tj. elite znanja. Nju najrazvijenije zemlje sveta lako privlače stipendijama i izuzetnim uslovima studiranja, lakšim uslovima zapošljavanja i profesionalnog napredovanja. Tzv. "plavi karton" precizno određuje koje stručnjake zemlje EU (kao Nemačka) traže i primaju. Za zemlje iz kojih oni dolaze to je čist ekonomski, demografski i ljudski gubitak. Po mogućnostima da zadrži najobrazovanije građane od odlaska iz zemlje Srbija je među najlošije plasiranim državama u svetu. Njen izvozni "brend" već decenijama su najobrazovaniji ljudi. Taj trend se od 2000. godine do danas višestruko intenzivirao. 

Mit o dualnom obrazovanju samo je novi korak sprovođenja reforme obrazovanja. Sve se predstavlja važnijim nego što jeste, a kvalifikuje velikim, demokratskim, evropskim i civilizacijskim dostignućem. Ima i ocena da nam od toga zavisi napredak celokupne privrede i društva. Nikakvi argumenti protiv toga neće sprečiti vlast da svoju zamisao sprovedu u delo. 

Koji su argumenti onih koji se zalažu za dualno obrazovanje?

Njegovi zagovornici tvrde da se ono pokazalo veoma dobrim i uspešnim u razvijenim zemljama Evrope; da smanjuje nezaposlenost, a posebno mladih; da će se mladi bolje snaći na tržišu rada i lakše doći do posla; poslodavci iz sveta će lakše dolaziti do kvalifikovane radne snage itd.

Vi ste protivnik dualnog obrazovanja, koji su vaši argumenti?

Kao prvo, dualno obrazovanje nije izum razvijenih zemalja i nije ništa novo, što već nismo imali u Jugoslaviji pre 1990. godine. Postojale su stručne škole za zanatska zanimanja (frizere, trgovce, građevinske radnike svih profila...) i svršeni srednjoškolci su se lako zapošljavali u zemlji i inostranstvu. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija

Komentari

  Dodaj komentar
  • Bojan 04.02.2017. 13:01:55

    Nebih da nekog vredjam , ali citajuci ovaj tekst dodjem u iskusenje da opsujem. Pisac ili ti strucni saradnik, ne da nema pojma o temi , vec dovodi citaoce u zabludu. Gospodjo Novakovic neznam na cemu ste vi doktorirali ali reci da "Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije" je glupost. A ima dokaza da je sistem kojim vi dajete prednost dovodi do rezultata , a oni s takvi da svi idu u Nemacku , Austiju i Svajcarsku . Verovatno da im tamo pomognu da se i oni razviju da bi bili na nasem nivou. Mogao bih milion razloga da navedem da nase skolstvo nije ni blizu kako treba da bude a sve zahvaljujuci takvim i slicnim saradnicima. Dali uopste poznajete taj sistem kada o njemu pisete, kada kazete " kod nas je bilo dualno obrazovanje do 1990". To nema veze ali nikakve sa dualnim obrazovanjem i sluzilo je da se priuceni majstorcici legalizuju dobijajuci neke diplomice koje nisu bas mnogo cemu sluzile. Primer 1 srbija- moj rodjak tri meseca kod nekog vulkanizera uci da montira gume, nakon toga odlazi na radnicki ukuverzitet u paracinu i neznam kako ali dobija neku diplomu. Treba li da navedem da osoba nezna da pise i da je vise puta ponavljao razrede jos u osnovnoj skoli. Primer 2 Austria - cerka mog poznanika uci za trgovca ima obavezu da nadje prodavnicu u kojoj ce uciti sledece tri godine cetri dana po osam sati je obavezna da radi u prodavnici i mora da prodje sve faze i sva radna mesta u tom kolektivu za tri godine. jedan dan je nastava pre i posle podne 10 casova svake nedelje osim Matematike , Nemackog i engleskog samo strucne predmete. Primer 3 srbija. Moj sopstveni , Usmereno- masinska, idemo u skolu ni neznajuci sta cemo sa sobom ni zasta smo tu, praksa nam se sastojala da se krijemo po halama 14 og Oktobra i branja gorozdja (neznam kakve veze ima sa masinstvom ) da ne pominjem marksizam i odbranu i zastitu i slicne predmente iz kojih si mogao da dobijes keca i ponavljas.Sa diplomom si mogao da sedis kuci do mile volje. Jedan Masin bravar trazi sebi mesto za ucenje Radionicu ili neku fabriku koja prima ucenike i ima program obrazovanja ucenika struka koji joj trebaju pet dana nedeljno deca idu u tu fabriku i pocinju da uce svoj zanat . Naravno da se za taj posao dobija novac ne kao da radis ali se dobija dovoljno da ta deca imaju svoj dzeparac na primer 3 godina masinbravar u Austriji dobija oko1600€ Trgovac oko 800€ frizer oko 600€ . Taj isti bravar ima sve obaveze kao i svaki drugi radnik uci se da ne kasni na posao da svoje obaveze ispunjava itd takoreci prave coveka od njega .Svake godine je u obavezi da provede dva meseca u skoli uci se pre i posle podne , spava u internatu i nakon tri godine izlazi kao gotov masinbravar. Sprman da prvog radnog dana odmah pocne sa radom . A ne kao kod nas da tek dolaskom na radno mesto pocinje sa ucenjem koje kod nekih traje i do penzije

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

„Migovi“ i babina penzija

„Mladi podržavaju jednokratnu pomoć penzionerima jer oni žive od penzija svojih roditelja", izjavio je, mrtav hladan, srednji član dinastije Krkobabić, Milan, doskorašnji direktor Pošte Srbije koji...

30.12.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Ako država ne kazni zločin, priziva novi

Bahato trošenje javnog novca je pitanje za druge, na primer za one koje naš izveštaj "nije zanimao". Uporno ponavljam nešto što bi trebalo da je očigledno. Da svako ko vrši nekakvu vlast, pogotovo ...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Nacrt izmena Zakona o stečaju

Pohvalan korak da se uvede red

U situaciji kada Narodna skupština usvaja čitave nizove zakona po skraćenom postupku, bez javne rasprave, za svaku pohvalu je pokušaj Ministarstva privrede da pripremi jedan dobar nacrt zakona. Za ...

30.12.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Kuda ideš, Evropska unijo?

Prošla, 2016. godina bila je jedna od najtežih ako ne i najteža u šezdesetogodišnjoj istoriji Evropske unije. Ne ekonomskom planu izazovi su dolazili od: a) vrlo sporog oporavka od prethodne ekonom...

30.12.2016. Prof. dr Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Detaljnije
<Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Dualno obrazovanje bez privrede

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustil...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<O čemu će Srbija pregovarati sa EU u poglavlju 5

Bez povlašćenih u javnim nabavkama

Srbija je u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlje 5 o javnim nabavkama, ali se u javnosti malo zna o čemu se pregovara u toj oblasti. 0tvaranje tog, kao i poglavlja 25 o nauci i istraživa...

30.12.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Gde će se premestiti globalni finansijski centar iz Londona posle Bregzita

Krupni kapital se sprema na put

Jedna od posledica Bregzita, sa kojom će se finansijski svet suočiti već početkom naredne godine, jeste pitanje gde će vodeće banke i firme premestiti svoje centrale zbog olakšica koje uživaju u je...

30.12.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Pogled na arenu svetske politike u 2016. godini

Ključna reč je - iznenađenje

Svet se nalazi u vremenu  revizionizma svetskog poretka, gde akteri traže nove pozicije i novi udeo u svetskoj moći. SAD su nedvosmisleno u povlačenju i pobeda Trampa samo će da zaoštri vekovnu deb...

30.12.2016. Nikola Vujinović Detaljnije
<Vladimir Novaković, generalni direktor Apatinske pivare i izvršni direktor za Srbiju i Crnu Goru

Industrija ide u pravcu ukrupnjavanja

Molson Coors, čiji je Apatinska pivara deo, ove godine realizovao je veliku akviziciju na tržištu SAD, što je omogućilo kompaniji da postane treća pivara po snazi na globalnom nivou Uslovi poslova...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Smanjenje deficita iz džepova građana

Projektovani budžetski deficit za 2017. godinu iznosi "svega” 69 milijardi dinara. Poredeći ga sa deficitom iz nekih prethodnih godina (213 mlrd. u 2013. god. ili 246 mlrd. u 2014. god), ovo je bez...

30.12.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Kakvi nas troškovi za utrošenu električnu energiju čekaju ove zime

Strah od crvene tarife

Svako domaćinstvo može da zatraži da mu se poveća ili smanji obračunska snaga. To se čini na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zam...

30.12.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Srpske javne finansije: šta nam govori budžet za 2017. godinu

Deficit se smanjuje, a reforme odlažu

Sa javnim dugom od 74 odsto BDP-a svaki spoljni šok mogao bi značiti krizu javnog duga. Kratkoročne i relativno lake mere su iscrpljene, a na reformi javnih preduzeća i privatizaciji skoro ništa ni...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Iza i Samo Login, osnivači kompanije Outfit7

Mačak koji donosi milione

Najbogatiji slovenački bračni par Iza i Samo Login, kreatori svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, osnovali su startap kompaniju 2009. godine. Uložili su zajednička sredstva i lansirali i...

30.12.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Umesto čestitke za novu 2017. godinu

U januaru 2016. naučnici Univerziteta u Montrealu otkrili su enzim koji sprečava da se šećer gomila kao mast. "Gospodin” se zove G3PP. Napravljen je SSD hard disk veličine 13 terabajta, što je dupl...

30.12.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kosara i Branimir Melentijević, vlasnici pivare “Kabinet”

Poreske olakšice za male proizvođače

Zanatska proizvodnja piva počela je da se razvija u Srbiji pre nekoliko godina i trenutno na tržištu postoji dvadesetak malih pivara. Najveći udeo na svetu u proizvodnji „craft" piva ima američko t...

30.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Stanogradnja se malo oporavlja

Ništa od Arapa, ni od jeftinih stanova

Standard stanovanja prihvaćen u EU - 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi - u Srbiji ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15 do 25 kvadra...

30.12.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Gradite svoj kapital

Udruženje građana Zemlja znanja

Za uspešan početak karijere, stručnjaci savetuju da radite na sebi, obrazujete se i budete maksimalno posvećeni svom uspehu i napretku. Jer kad jednom nađete posao ili pokrenete sopstveni, vaše uče...

30.12.2016. Miloš Milišić Detaljnije
<Ana Krstajić, Fakultet muzičke umetnosti

Ne čekajte priliku, stvorite je

Na putu ka uspehu bitno je da se održe svakodnevna kondicija i otvorenost za sve druge oblasti. Ljudi koji se bave klasičnom muzikom često misle da ne mogu da crpu inspiraciju ni iz čega osim klasi...

30.12.2016. Milena Stević Detaljnije
<Lazar Stojanović

Razgovor: Tamara Nikčević i Lazar Stojanović

Iako predsjednički izbori u Srbiji još nisu ni raspisani, stotinu javnih ličnosti – profesora univerziteta, pisaca, reditelja, glumaca, novinara - početkom decembra potpisalo je javni apel u kojem ...

30.12.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<„Majmunček, budala i fenjer“

Knjiga kojom ćete obradovati sebe

Sasvim stidljivo i nenametljivo, pojavio se jedan naslov čija je autorka mali običan čovek. Na koricama njene knjige nećete pronaći čak ni ime i prezime, već samo tajnoviti pseudonim Caka&Caka. Iz ...

30.12.2016. Doc. dr Aleksandra Popin Detaljnije
<Kulturne navike: čitanje

Bahatost, pozajmljivanje i knjige na metar

Knjige sam, dok ih je bilo u kućnoj zbirci, pozajmljivala drugima šakom i kapom, retko očekujući da mi budu vraćene. Jer život vas često dovede pred svršen čin, pa naučite da se ne živcirate. S dru...

30.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije