Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

01.10.2017. Jelica Stojančić 0
Rijeka, Trst, Istra i druge priče Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gostima. Na spisku za doterivanje našao se i brod "Galeb”, reprezentativna jahta bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Riječani su od Evropske unije dobili pare za glancanje 117 metara duge maršalove jahte, a zamislili su da je pretvore u muzej. Oponenti restauracije optužuju ih za revizionizam i oživljavanje kulta ličnosti. Tito je bio diktator, vrište, i lišio je života mnoge svoje protivnike. 

Bilo kako bilo, projekat Galeb 2020. ima čvrste pristalice. Jahta sa burnom prošlošću, sa Fijatovim motorom, a iz Musolinijeve flote koja je nekada prevozila banane iz Afrike u Italiju, pa plovila pod nemačkom zastavom, pa su je sledstveno tome  potopili saveznici u Drugom svetskom ratu, pa bila školski brod Jugoslovenske mornarice, pa ponos i dika Jugoslavije, simbol luksuza socijalizma, koja je ugostila holivudske zvezde i mnoge lidere nesvrstanog pokreta, ponovo će zasjati punim sjajem.    

Tito u Istri i na Kvarneru ne prestaje da živi, što se može zapaziti i nevinom šetnjom po krajoliku. Neki ga optužuju za egzodus Italijana kad je na tekovinama Narodnooslobodilačke borbe pripojio  Rijeku koju zovu Fiume i Istru tadašnjoj Jugoslaviji. Italijani su od straha od mlade vlasti pobegli u matičnu domovinu. S druge strane, hroničari beleže, a narod se seća, da su desetine hiljada Istrana 1918. godine prebegle u Hrvatsku kad su Italijani okupirali i anektirali njihovo poluostrvo. 

Čitava ova priča može da liči na dosadne stranice istorije, bilo nekada, pa se zaboravilo, ali ne dajte se zavarati. 

Tito je u Rijeci, a specijalno u Istri, kultna ličnost. Da njega nije bilo, danas bi bili hrvatska  manjina i tačka, kaže jedan moj drug. Ja o tome nisam tako razmišljala jer nikada nisam bila u Istri, sve do ovog leta. Sve računa čovek, ići ću i na ta mesta na 600 kilometara od Beograda, ali hajde da obiđem daleke svetove pre nego što me duboka starost snađe, a eto, desilo se da me put naveo na bliski Zapad nekako preko reda.  

Dakle, pripadnost Titovoj ideji vraćanja otetih teritorija i iskrena ushićenost njegovim činom ogleda se u spomeničkom opusu (i nazivima ulica). Nema mesta a da u njemu neoštećen ne (po)stoji neki vajarski objekat zahvalnosti NOB-u i njenim  herojima. Izrazito grandiozan monument nalazi se i u centru Rovinja. Blizu pijace. I ta tržnica je još jedna crvena nit koja spaja staru Jugoslaviju. Pijacu drže mahom Albanci, sa Kosova, a vlasnici su i mnogih renomiranih kafana u gradu. Rado zapodenu razgovor sa gostima iz Beograda kojeg se rado sećaju i imaju mnogo prijatelja u njemu. 

U Rovinju smo se igrali igrice saznavanja čija je jahta upravo uplovila u luku. Zabavljali su se na isti način i muškarci svih uzrasta u Crnoj Gori, čula sam tu nedavno. S tim što su od nas na našem sajtu dok smo merkali lađe u Rovinju, tražili da uplatimo 20 američkih dolara ako želimo da saznamo ko su putnici i posada. Informacije su skupa roba. Nismo se upecali, šta nas briga ko se vozi, sigurno mu je super u toj jahti koja kako uključi motor, potroši stotine dolara, guta gorivo ko luda.  

 Ona crvena zemlja valjda čini mirise rastinja još intenzivnijim i volim da gledam u sinje more dok vetar njiše palme i nosi pomešane mirise četinara, ruzmarina, smilja i bosilja. Možda sam je drugačije zamišljala jer podlegneš mitovima i legendama Beograđana koji decenijama odlaze u Istru. Mislila sam da je gola, ispoštena. Nije, zelena je, puca od zdravlja. Naselja su smestili u visine, u brda tako da pirati koji drže do sebe (kako ih je okarakterisao moj drug Sale) nisu hteli da se mlate po čukama da bi oteli kilo krompira, kesu fuža, crne tartufe, dve koze i magarca. Mesta nose neobična imena. Zapamtila sam Svetog Petra u šumi, što me podseti na još jedan letošnji jadranski suvenir - naziv najuže ulice u Splitu "Pusti me proć”. Navodno, u Pragu ima još uža ulica, tako tesna da semaforom regulišu saobraćaj.  Nisam se provlačila. A splitskom jesam. 

Varošica Svetvinčenat transformisala se u srednjevekovni grad, građani su se obukli u odeću iz epohe i podno Grimani tvrđave priredili vašar sa viteškim turnirom, za sebe i radoznale turiste. U Pekicama smo kupovali, tvrde, najbolju lavandu. Sa prostrane terase restorana jedne Marije u čuvenom Grožnjanu zaneto smo posmatrali avgustovski krajolik i  Motovun na susednom brdu. 



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije