Razgovor: Tamara Nikčević i Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

01.04.2018. Tamara Nikčević 0
Zoran Živković Zoran Živković

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih godina prošloga vijeka, odgovarajući na pitanje legendarne novinarke londonskog Tajmsa, gospođe Dese Trevisan, hoće li u SFRJ konačno biti organizovani višestranački izbori, kazao da jugoslovenskim narodima nikad nije ni bilo mnogo stalo do višepartizma.

„Mi nećemo pluralizam, kako ne razumete?!", čudio se Dedijer. „Nama je nekomforno to stalno preletanje iz opozicije u stranku na vlasti. Ovako, jedna partija… Što je sigurno, sigurno je!"
U to vrijeme „jedna partija" bila je Savez komunista Jugoslavije (SKJ); danas je to Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića, koja je na izborima u Beogradu osvojila čak četrdeset i pet procenata glasova građana izašlih na birališta.

„U Srbiji danas postoji više od stotinu registrovanih stranaka, tako da, makar formalno, ne možemo govoriti o jednopartijskom sistemu. Istovremeno, sudeći po dominaciji i uticaju jedne stranke, odnosno jednog čoveka, ovo zaista liči na jednopatizam", kaže predsjednik Nove stranke Zoran Živković.  „Za razliku od opozicije, Aleksandar Vučić je i za beogradske izbore uspeo da sve svoje birače izvede na birališta."


Zašto to vama nije uspjelo?

Prvo, od početka višestranačja, Srbija je podeljena na dve grupe: na liberalnu i na konzervativnu. Ne verujem da onaj ko je devedesetih godina glasao za Demokratsku stranku danas podržava Aleksandra Vučića...


Ne vjerujete?! A Goran Vesić, Nebojša Krstić…

 

Da, da, imate pravo… Ti preletači ipak su malobrojni. Isto tako, verujem da je veoma malo nekadašnjih glasača Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja koji danas podržavaju DS. Ako smo, dakle, decenijama ukopani u iste rovove – a jesmo – pitanje svih izbora je ko će uspeti da izvede više glasača na birališta. Ko ih izvede više, taj je pobednik.


Pitala sam vas zašto opozicija ne uspijeva da izvede dovoljan broj birača i da tako pobijedi stranku predsjednika Vučića.

 

Očito da opozicija radi loše, tj. da joj ne polazi za rukom da u dovoljnoj meri motiviše svoje glasače. Doduše, naše političko delovanje ozbiljno otežava činjenica da nam je, ukidanjem prava na objektivno informisanje javnosti, uskraćena mogućnost da javno iznesemo svoj program, svoje planove i stavove koje zastupamo. Kontrolisani mediji neprekidno vode najprimitivniju, najbrutalniju kampanju protiv opozicije i njenih lidera. Neki će reći – da, ali tako je bilo i devedesetih. Nije!


Kako nije?

Prvo, devedesetih su građani imali dobro mišljenje o opoziciji; verovali su nam uprkos režimskoj propagandi. U međuvremenu, napravljene su mnoge greške, povučeni su brojni pogrešni potezi; neki od tadašnjih opozicionih političara ušli su čak i u kriminal… Kada na sve dodate hajku koju Vučićeva vlast konstantno vodi protiv nas i kada onda čujete „argument" – ma, svi su isti, dobijate rezultat koji smo dobili 4. marta 2018. Nije tajna da se u društvu oseća opravdana apatija, beznadežnost. Ljudi misle da njihov glas ne može ništa da promeni. A može! Na kraju, moram da kažem i to da se bojim da se iza odluke o bojkotu glasanja krije i izvesna neodgovornost građana, koji očito veruju da na taj način kažnjavaju Vučića, Đilasa, mene… Ne, oni tako kažnjavaju sebe; ne utiču na našu, već na svoju sudbinu i na sudbinu svoje dece.


Mislite da sve što ste rekli u dovoljnoj mjeri objašnjava poražavajuću činjenicu da je koalicija stranaka koje predvode bivši predsjednik Srbije u dva mandata, nekadašnji premijer, kao i bivši ministar odbrane, u Beogradu osvojila svega 2,2 procenta podrške?

Taj rezultat je zaista teško objasniti. Lično, nisam mogao ni da pretpostavim da će u Beogradu naša koalicija ostati ispod cenzusa. Pre izbora smo razgovarali, pokušali da predvidimo rezultate i dobro se sećam da sam rekao da bi za naš politički savez sve ispod deset procenata bilo loše i neočekivano. A opet… Možda ljudi nisu mogli da razumeju nešto što je u neku ruku zaista delovalo nespojivo.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije