Kolumna Tibora Jone

Hvala dečaci!

01.10.2017. Tibor Jona 0
Tibor Jona Tibor Jona

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za gledanje. Ovaj je tekst o nama.

 E prvo smo kukali što niko neće da igra za naš nacionalni tim. Kako su to tačno Lazić, Jokić ili Bogdanović "niko”, samo mi znamo. Kao društvo, ponašali smo se kao razmaženo derište koje više i ne zna šta hoće, ali histeriše. Meni je tu jako zabavno da jedno društvo koje sebi ne ume da obezbedi više od 300 evra plate ili da se organizuje tako da njime ne vladaju polupismene lopine, odjednom ima tako stroge kriterijume ko ga je dostojan, a ko nije. Prezabavno. Kad bi se tako proaktivno bavili vlastodržavljem, gde bi nam bio kraj.

 Ti momci koje smo mi, sve Bil Gejts do Stiva Džobsa i Vorena Bafeta, podsmešljivo otpisivali kao B ili C timove, pritom, rade za svetski najbolje "firme” u svojoj "branši”, dokazano su uspešni u Srbiji i van nje. E mi smo ih pljuckali iz pozicije društva u kojem je karijerni domet učlaniti se u Partiju da bi bio referent u JKP Groblja Obrenovac. Apsolutno neverovatno. Na stranu što je baš svaki od tih momaka koji su pristali da obuku dres ove države učinio veliki gest poštovanja prema ovom društvu, koje opet nije u stanju ni da se organizuje toliko da im ukloni kriminalce i šanere iz sporta kojim se bave.

 A sa druge strane i tipično za nas - kukamo i kopnimo za onim što nemamo, a boli nas uvce za ono što imamo i što nam propada tu na naše oči. No, OK. Tako je, kako je. Da se menjamo ne želimo.  Tek, poslali smo momke u Istanbul u atmosferi "šalji ludog u vojsku, sedi kući pa plači”, više u osećanju nekakve bruke nego bilo čega drugog.

 E onda se kukanje sa ko hoće i neće u tim, prebacilo na kukanje kako "ovaj" i "takav" tim neće daleko stići. OK. Ajde neka bude da je i to folklor. U zemlji košarke glupo je nemati mišljenje o košarci. Imajmo svi mišljenje!  Ali onda se ispostavlja da "taj" i "takav" tim hoće i može daleko. I to baš daleko. Do finala.  Pa je nacionalni patos i lelek, bruku i suze, zamenila nacionalna euforija.  Sa antidepresiva i vinjaka prešli smo direktno na ekstazi. Dobro. I to nam je folklor. Prvo smo svi za Slobu, pa svi za Koštunicu, pa svi za Tadića... Kapirate već...

 Euforija je prerasla, neverovatnom brzinom, u očekivanje da se u finalu pobedi. Isti mi koji smo ih poslali u Stambol upljuvane, sada se odjednom pojavljujemo puni zahteva i očekivanja. Kao "otac" koji ostavi dete, pa se posle godina i godina pojavi, deus ex machina, očekujući da dete krene ispunjavati njegove zamisli o životu.  A dete lepo, uspešno, radno, marljivo... A otac nasilnik i pijandura. Kapirate i to.

 I onda antiklimaks. Finale se nije osvojilo. Dečaci su "samo" drugi. U celoj Evropi. Ali to je nebitno. Drugi bez obzira na to što im mi kao velestručnjaci nismo verovali ni da će proći grupu. E tu je krenulo opet tipično pljuckanje i nipodaštavanje svega postojećeg. To što su momci bili razočarani nakon poraza, to razumem - uložili su krv, znoj, trud, energiju, vreme. Jović je ostavljao utisak da bi igrao na jednoj nozi da je trebalo. Bogdanović je, lutkica, plakao iako je u top pet igrača Evrope. Ej! Mi ne plačemo ni kad smo najgori jer znamo da nije do nas nego do Zavere.

 Ali što je društvo bilo razočarano? Pa mi smo uložili samo kuknjavu i pljuvačinu. Čak ih nismo ni sponzorisali. U zemlji košarke, sponzor nacionalnog tima je strana firma (ironije li, slovenačka). Ali eto, mi smo bili nezadovoljni dečacima. OK.  Nešto kao JKP Groblja Obrenovac pljucka na Google, jer Google ima prihod od samo 14 milijardi dolara. A moglo bi i JKP Groblja Obrenovac isto tako da ima profit samo eto da nije zle sudbine. Presmešno.

 I onda šlag na tortu našeg neukusa i prezira. Prebrojavanje krvnih zrnaca košarkaša slovenačke reprezentacije i Slovenije. U prajmtajmu. Na javnom servisu. Da slučajno ne ispadne da je pobeda posledica nečijeg rada, truda i zalaganja, ne daj bože, bolje igre. Gde je zavera ovog puta? U tome što su trener i dva igrača Srbi, a treći je pola Srbin, a četvrti ima ujku u Požegi... A ima i Bosanac, i ima neki crnac. A i kakvo je to prezime Prepelič?  

 Uglavnom, Slovenijo, ništa ti se to zlato ne važi. Soriška! Da su Dragić i Dončić Srbi čuli smo tako trista hiljada puta u toku prenosa sa RTS.  Nije znala Slovenija da mora da odabere samo ljubljanski, eventualno mariborski, krug dvojke, samo šesto koleno pravih Ljubljančana i Murskosobotaša ako želi da joj RTS i njeni komentatori priznaju pobedu.  Ovako... Pljuckamo ti na pobedu Slovenijo!  Kao što smo pljuckali na ove naše što su hteli da idu, pa na one što nisu hteli da idu, pa kao što smo pljuckali na njihove šanse... Pljucko-fest.

 Ali ajde. Nismo imali poštovanja ni za rad naših momaka, zašto bi sad odjednom poštovali tuđ rad i tuđu pobedu? Zašto bi priznali Slovencima da su pobedili jer su igrali bolje, kad možemo da tvrdimo da su pobedili jer je Dragić Srbin. Pljucnimo i na tog Dragića – ne igraš ti Dragiću lepo jer treniraš i vežbaš kao lud, nego jer si "i po ocu i po majci čist Srbin". Da sediš i opijaš se opet bi super igrao. Ta naša potreba da sve, a naročito bolje od sebe uvučemo u splačinu našeg javnog diskursa videla se i nešto docnije na pres konferenciji kada su se toaletoidi trudili da uvuku gospodina Đorđevića u neki izmaštani narativ "ignorisanja premijerke". Ne može da budete drugi u Evropi, ne može srebro, mora blato i splačine! Odma’ po sletanju.

 I tako. Od odlaska do povratka, pričalo se sve i o svemu, samo ne o onom najbitnijem -  o kajanju. Ne o izvinjenju, jer dečacima to svakako ne treba. Oni su najbolji ne zbog nas, nego uprkos nama. Već baš o našem kajanju. Zbog sumnje, zbog otpisivanja kao B ili C timova, zbog toga što smo mislili da neće oni niđe. Zbog pljuckanja da će "obrukati dres".  Zbog splačinarenja nad njihovim uspehom.

 A od početka su bili suštinski bolji od velike većine nas i omogućili nam luksuz da nas sve u Srbiji svet makar tih par dana turnira poistovećuje sa njima – posvećenima, radnima, marljivima, vrednima, predanima, timskim igračima... Osvojili su srebro. Dok i mi ne osvojimo srebro u bilo čemu, a da nam Partija ne namesti – taj je uspeh za nas svemirski.

 U svakom slučaju, hvala dečaci. 

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije