Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

01.06.2017. Branislav Krivokapić 0
Kontroverze oko najniže cene rada Kontroverze oko najniže cene rada

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema minimalca pa ih on i ne zanima, a privatne firme koje jedva preživljavaju zbog povećanja minimalca mogu lako da otpuste neke od radnika ili da ih prebace u sivu zonu

Nivo poreskog opterećenja rada u Srbiji niži je od evropskog proseka, osim kada je u pitanju najniža zarada gde je stepen oporezivanje iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, pokazala je studija NALED-a. Glavni uzrok takvog stanja, zaključak je ove studije, predstavlja nizak stepen progresivnosti u našem sistemu oporezivanja rada. Po ovom kriterijumu Srbija se, među 27 zemalja za koje su prikupljeni podaci, nalazi na poslednjem mestu. U praksi to znači da država identičnim stopama oporezuje minimalnu zaradu, koja od 1. januara ove godine iznosi 22.620 dinara ili 130 dinara po satu, kao i platu od 200.000  dinara. 

A kako Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kao najvišu osnovicu za plaćanje tog doprinosa propisuje petostruki iznos prosečne zarade, to znači da je kod najviših plata, poput onih koje primaju guverner NBJ i direktor Srbijagasa, učešće doprinosa u bruto plati niže nego kod minimalca. 

Istraživači NALED-a uporedili su podatke OECD-a o takozvanom poreskom klinu (procenat udela svih poreza i doprinosa u ukupnim troškovima rada) i došli do zaključka da u većini zemalja postoji veći ili manji stepen progresivnog oporezivanja kojim se vrši redistribucija od bogatijeg ka siromašnijem stanovništvu, tako da poreski klin po pravilu raste zajedno sa rastom zarada. Analiza poreskog klina na prosečne zarade, te na zarade u iznosu od 67 i 167 odsto prosečne, pokazala je da je progresivnost najveća u Irskoj, dok je sistem oporezivanja rada u Srbiji gotovo proporcionalan, daleko ispod proseka zemalja članice EU. 

Uvođenje progresivnijeg sistema oporezivanja rada omogućilo bi znatno smanjenje poreskog opterećenje najnižih zarada bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda, čime bi se povećala konkurentnost radno intenzivnih privrednih grana, dakle upravo onih iz kojih je stigao vapaj da minimalac ne treba povećavati. U saglasnosti sa ovim zaključkom je i stav Samostalnog sindikata Srbije u kom smatraju da oporezivanje rada fiksnom stopom nije pravično, jer krši osnovni princip da „najšira ramena treba da podnesu najveći teret". 


Da li je porez na dobit podsticajan

Pored zalaganja za uvođenje progresivnog oporezivanja zarada, sindikalci smatraju da poreski sistem treba menjati u pravcu povećanja direktnih poreza (porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu), kao što je to slučaj u većini zemalja EU, za razliku od Srbije gde u strukturi poreza preovlađuju indirektni porezi (PDV, akcize, carine). Trenutno je stopa poreza na dobit u Srbiji niža nego u evropskim zemljama, što se pravda privlačenjem stranih investicija, ali u sindikatu smatraju da su stranim investitorima mnogo važniji funkcionalna uređenost države, pravna sigurnost i niska korupcija, nego što su to jeftina radna snaga i niske poreske stope. A i te stope, 15 odsto na osnovnu dobit, plus 15 odsto na povećanje dobiti, nisu tako podsticajne kao što se tvrdi, zbog čega mnoge kompanije u završnim računima prikrivaju pravi iznos dobiti.

Kada je  reč o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje,  imajući u vidu proces starenja društva, sindikat se zalaže za zadržavanje postojećih ili čak povećavanje stope ovog doprinosa kako bi se garantovala održivost obaveznih socijalnih beneficija. 

A takav stav je već u ozbiljnom raskoraku sa preporukama NALED-a. Dokazujući tvrdnju da je sistem moguće reformisati na način koji bi omogućio znatno smanjenje poreskog opterećenja rada, uz neutralan prihodni efekat na državni budžet, suprotno sindikatu u NALED-u se zalažu za povećanje PDV-a i smanjenje stopa socijalnih doprinosa, a kasnije i potpuno ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i slučaj nezaposlenosti i prelazak na finansiranje sistema javnog zdravlja i naknada za nezaposlenost iz opštih poreskih prihoda.  U prilog ovom radikalnom  predlogu navodi se primer Nemačke koja u odnosu na Veliku Britaniju ima daleko veće poresko opterećenje rada, ali uprkos tome manje učešće javne potrošnje u BDP-u. Jedan od glavnih razloga ovakvog stanja je način funkcionisanja zdravstvenog sistema, koji se u Velikoj Britaniji finansira prevashodno iz opštih poreza, a u Nemačkoj, kao i u Srbiji, uglavnom kroz sistem socijalnog osiguranja i doprinosa koje plaćaju zaposleni. 



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije