Veronika Tasić Vušurović, izvršna direktorka Inicijative Digitalna Srbija

Imamo malo vremena da iskoristimo tehnološku revoluciju

01.03.2018. Nenad Milosavljević 0
Veronika Tasić Vušurović, izvršna direktorka Inicijative Digitalna Srbija Veronika Tasić Vušurović, izvršna direktorka Inicijative Digitalna Srbija

Postoje biznisi u Srbiji koji su dokazali da mogu uspeti globalno, da mogu da upotrebe najkvalitetnije domaće stručnjake da stvore dobar proizvod. Dakle, jednom nogom smo već u „vozu" digitalne transformacije. Imamo još desetak godina da svi uđemo u njega.


Inicijativa Digitalna Srbija je relativno mlada organizacija, a u nju su uključena velika imena iz sveta IT-ja, telekomunikacija, izdavaštva, konsaltinga, kao što su Nordeus, Infostud, Microsoft, PWC, Telenor... Agenda uključuje niz ciljeva, a u središtu je jedan, onaj najvažniji.

„Ono što su osnivači Inicijative prepoznali kao misiju i viziju jeste da se našoj zemlji pomogne da se digitalno transformiše", kaže Veronika Tasić Vušurović za „Novu ekonomiju".


Koji su sve ciljevi organizacije i kako tačno nameravate da ih realizujete?

Inicijativu Digitalna Srbija osnovalo je devet kompanija, koje su vodeće u svojim oblastima, bilo da je to IT ili neka druga oblast biznisa. Ono što im je zajedničko jeste da ove kompanije veruju u digitalne tehnologije. Naši osnivači su ili vodeće tehnološke kompanije ili su to tradicionalne kompanije koje su prepoznale potrebu da što pre prođu kroz digitalnu transformaciju i da deo poslovanja, ako ne i celo poslovanje, baziraju na digitalnim tehnologijama. Ciljevi koji proizlaze iz te naše velike slike se dotiču kako obrazovanja, tako i stvaranja zakonodavnog okruženja, pa do podrške preduzetnicima i mladim ljudima koji imaju ideje da ih ostvare. Naposletku, cilj je i da svi u Srbiji prepoznaju koliko je bitna tehnološka revolucija koja se upravo dešava i da se pokrene javni dijalog o tome kako i mi možemo i treba da se uključimo.


 

Često smo imali prilike da čujemo od ljudi iz IT sektora, pa i drugih oblasti, kako je regulativa zastarela ili rigidna. Kako biste vi ocenili pravni okvir koji se odnosi na internet generalno i na elektronsko poslovanje?

Što se tiče regulative, odnosno okruženja u kojem posluju kompanije, bilo velike bilo male, urađeno je dosta stvari i to je dobar početak, ali nam predstoji još mnogo toga. Zahtev svih vrsta kompanija u privredi, pa i startapova, jeste da se omogući što jednostavnije poslovanje. Država je pokrenula neke od stvari, krajem prošle godine je recimo razjašnjeno, nadamo se jednom za svagda, da nisu neophodne papirne fakture i da fakturu nije neophodno pečatirati, što će dovesti do većeg stepena digitalizacije u jednostavnim i svakodnevnim oblastima poslovanja. Neke od stvari na kojima mi u Inicijativi Digitalna Srbija trenutno radimo, a na kojima radi i država, jesu zakoni koji regulišu digitalni identitet i pojednostavljuju elektronska plaćanja. To su, dakle, zakonska rešenja koja će definitivno napraviti veliku razliku za poslovanje naših biznisa. Ilustracije radi, imamo na primer onlajn prodavnice aplikacija u okviru Google i Apple, koje su našim stručnjacima, developerima koji razvijaju aplikacije, nedostupne jer zbog rigidne regulative ne mogu da prodaju svoj proizvod iz Srbije. Umesto jednostavnog rešenja, ova mala preduzeća moraju da se dovijaju na druge načine, čak izmeste poslovanje u zemlje u okruženju, što našu zemlju uskraćuje za velike prihode. Istovremeno, svi u Srbiji kao krajnji korisnici aplikacija to osećamo jer nemamo mogućnost da korišćenje neke aplikacije plaćamo preko redovnih mesečnih računa. Ovo su samo neke od stvari koje bismo želeli da rešimo u interesu i privrede i građana.


Da li je to možda i posledica nedostatka komunikacije između naših nadležnih institucija međusobno, ali i komunikacije tih institucija sa velikim kompanijama koje ste spomenuli?

Veliki deo problema jeste zbog nedostatka komunikacije, ali i zato što nedostaje dobrih primera. Naša inicijativa radi na tome da se upravo ta komunikacije pospeši i da se u saradnji sa našim regulatornim telima identifikuju najbolja rešenja, koja mogu da se primene u našem zakonodavstvu bez velikih tektonskih promena.
Jedan od promovisanih ciljeva vaše organizacije jesu pomoć i podrška startapovima. Kako ocenjujete startap scenu u Srbiji? Ide li u korak sa svetom i gde postoji prostor za unapređenje?
Osnovati svoj startap i postati preduzetnik je veoma zahtevno i traži mnogo odvažnosti i hrabrosti, nešto čega mnogi mladi ljudi imaju na pretek, a ispostavilo se da imaju i dobre ideje. Veliki uspeh za nas kao društvo je to što startap scena raste i razvija se uprkos tome što zakonodavno okruženje nije idealno napravljeno da ih podrži. Sa druge strane, postoji sve veći interes privrede i velikih kompanija da sarađuju sa startapovima i da im one služe kao mali centri za istraživanje i razvoj. Nauka i akademske institucije ne smeju ostati po strani i radićemo na tome da se naučni potencijal Srbije, naši istraživači, asistenti i profesori uključe u rešavanje praktičnih problema iz oblasti biznisa. Startap kompanije se uglavnom vezuju za mlade ljude, ali ne treba smetnuti sa uma veoma značajnu ulogu iskusnih stručnjaka i ljudi iz biznisa koji svojim iskustvom, savetima pa i praktičnom pomoći mogu da budu odlučujući za komercijalni uspeh jedne poslovne ideje. To je nešto što se mi kao organizacija trudimo da ohrabrimo i da podržimo.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije