Problemi stočnog fonda i realne kvote za izvoz

Imamo tržište, ali nemamo stoku

01.06.2017. Julijana Kuzmić 0
AGROEKONOMIJA AGROEKONOMIJA

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato su dosadašnji ugovori i propadali, jer nismo imali dogovorene količine da ih isporučimo

Možda bi bolje bilo postaviti pitanje - imamo li šanse za izvoz? Republika Kina je postavila, krajem aprila,kvotu za uvoz goveđeg mesa iz Srbije od 500.000 tona godišnje. Međutim, naša zemlja je u prošloj godini proizvela tek 75.000 tona goveđeg, a izvezla 400.000 tona svih vrsta mesa na strano tržište. Stočarstvo u agrarnom bruto domaćem proizvodu učestvuje sa 31 odsto, naspram potrebnih 60. Razlog je nedovoljan broj stoke.

Srbija u tovu, na godišnjem nivou proizvede između 15.000 i 20.000 junadi. Samo Topola, varošica u Šumadiji, ima oko 2.500 registrovanih goveda na svojoj teritoriji, a manje od 1.000 grlaje u tovu. Iz razgovora sa predsednikom stočarskog udruženja u Topoli Aleksandrom Manojlovićem saznajemo dai taj tov nije organizovan, što je velika prepreka proizvodnji koja bi bila konkurentna i šansa za izvoz.

„Nema organizovanog tova bikova na teritoriji opštine Topola, kao što je bilo nekad, sve je u sopstvenoj režiji. Imamo nekoliko  odgajivača koji imaju 30 do 40 grla u tovu, ali iz sopstvenih sredstava. Organizovanog tova za poznatog kupca, zadrugu, nekog investitora ili bilo koga drugog – nemamo", kaže Manojlović.

Jedan od retkih koji imaju grla u tovu u ovoj opštini jeste Marko Prokić iz sela Žabari. Ima 35 bikova i 10 krava na muži. Kaže da se za prodaju snalazi.

„Prodajem klanici u blizini i u Čačku, jednoj firmi koja je izvoznik za Crnu Goru. Prodajem im koliko imam u tom trenutku i to grla od 500 do 600kg. Prodaja nikako ne ide, cena je niska: 1,80 evra po kilu mesa. Već 30 godina se bavim ovim i ide samo nagore", žali se Marko.

Stočarska proizvodnja poslednje tri decenije opada dva odsto godišnje. U čemu je problem? Jedan od osnovnih razloga je neukrupnjena proizvodnja mesa. Da bi se ostvarila zarada, jedan stočar mora da poseduje najmanje 50 grla goveda, kao i 20 do 30 hektara obradivih površina kojima bi prehranjivao svoj tov.Neraskidivi deo tovnog stočarstva i uzrok povećanja stočnog fonda, prema rečima agroekonomiste Dejana Rosića, jeste mlečno govedarstvo. Dok su subvencije za tov junadi sada 10.000 dinara po grlu, premija za mleko je ostala sedam dinara po litru, a prosečna cene mleka je trenutno oko 31 ili 32 dinara za jedan litar. 

„Do Nove godine stočari su mogli da predaju 1.500 litara kvartalno ida dobiju premiju od sedam dinara. Sada je u Šumadiji potrebno 3.000 litara kvartalno predati,  a dosta stočara ne može da ispuni taj limit i gubi premiju, što je još jedna otežavajuća okolnost za povećanje stočnog fonda", kaže stručnjak za stočarstvo PSSS Kragujevac MirašZagrađanin.

Ne zaboravimo da naše mleko nije konkurentno na stranom tržištu i da se od januara ove godinene plaćaju posebne takse na uvoz mleka iz Evropske unije, čime je taj uvoz samo olakšan.

„Šta bi se desilo kada bi postojale veće subvencije za mlečno govedarstvo? Stočari bi imali potrebu da ranije odvoje tele od krave, u drugoj nedelji života, zatim da ga prodaju ljudima koji su specijalizovani za tov. Tako bi onaj utovu imao 50 ili 100 grla i veću zaradu, a onaj kroz mleko,kada bi tele manje sisalo, mogao bi više mleka da proda i to po višoj ceni.Dakle, ako bi kod nas mleko bilo podržano - bilo bi više mesta za tov junadi", objašnjava agroekonomista Rosić.



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije