Agonija Telekoma u nastavcima posle neuspele privatizacije

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

01.11.2017. Bogdan Petrović 1
Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo da i za manje od pet godina Telekom prestane da bude profitabilna kompanija

Posle dve godine od neuspele privatizacije Telekoma stanje u kompaniji se pogoršava, odnosno rezultati poslovanja pokazuju ozbiljne razloge za zabrinutost. Odluka o privatizaciji Telekoma bila je doneta bez adekvatne analize i uz veliki stepen improvizacije koji je pratio ceo proces. Dve neuspele privatizacije za četiri godine predstavljale su velika šokove za preduzeće. Inače, svaki postupak privatizacije predstavlja svojevrstan stres za preduzeće. Za to vreme nema značajnih investicija niti razvojnih planova, postoji velika neizvesnost i kod top menadžmenta firme, ali i kod zaposlenih da li će ostati u firmi. 

Neuspeh tendera nije bio iznenađenje – na tender su se javili špekulativni investicioni fondovi (nije bilo respektabilnog telekomunikacionog operatora) a iznosi su bili više nego ponižavajući. Jedan od uzroka fijaska bila je i nedorečena regulativa po novom Zakonu o privatizaciji, koja je omogućavala „kreativnost" (kako je Nenad Mijailović, jedan od autora zakona, definisao u javnoj raspravi) a na kraju se svela na pravnu nesigurnost i arbitrarnost (neprecizni uslovi doveli su i do različitih ponuda po strukturi). Poseban biser je predstavljalo i skrivanje konačnih ponuda od javnosti (što se nikada pre toga nije desilo), ali, po nezvaničnim informacijama, najbolja ponuda je bila nešto oko milijardu evra gotovine za sve državne akcije, što je bilo znatno gore od ponude koju je pre nekoliko godina dobila vlada Mirka Cvetkovića. 

Moguće je da je upravo poređenje sa prethodnom ponudom bilo i presudno što je tender propao, jer se posle više puta Aleksandar Vučić javno „kajao" kako nije imao dovoljno hrabrosti da prihvati ponudu i proda Telekom, pošto bi to bila „prava odluka".


Telekom se „uspavao" nakon propasti privatizacije

Nakon neuspešne privatizacije, bilo je neophodno preduzeti određene mere u kompaniji kako bi se stabilizovalo njeno poslovanje i preokrenuli negativni trendovi.

A Vlada Srbije, kao većinski vlasnik, morala je da odustane od povlačenja dividende, pošto kompanija nema dovoljno gotovog novca (za isplatu dividendi Telekom se zadužuje kreditima) kako bi novac preostao u kompaniji poslužio za razvoj i konsolidaciju. Međutim, povlačenje dividende i za 2015. godinu i za 2016. godinu, koje se dešava u toku 2016. i ove godine, pokazuje da većinski vlasnik nastavlja sa tendencijom iscrpljivanja kompanije.

 Posledica takvog ponašanja je da svi organizacioni delovi Telekoma imaju tendenciju pada u poslovanju, sa izuzetkom Mtel d.o.o. Podgorica (ali je to najmanji segment u kompaniji).

Krajnje poražavajuće deluje podatak o investicijama u 2016. godini, koje su smanjene za 25% u matičnom društvu, uz izuzetak ozbiljnih investicija u Crnoj Gori. Upravo ofanzivan pristup u Crnoj Gori je i doveo do toga da taj deo kompanije jedini ostvaruje ozbiljan rast i iskazuje veliku profitabilnost.

Drugi ključni pokazatelj odsustva bilo kakve ozbiljnije koncepcije u kompaniji je podatak da je u celoj 2016. godini samo 268 zaposlenih napustilo kompaniju na osnovu stimulativnih otpremnina (oko 3% zaposlenih), čak duplo manje nego 2015. godine, iako je nesporno da je višak zaposlenih bar 3.000 (po najkonzervativnijoj proceni).

Finansijski pokazatelji su sve lošiji

Izveštaj o poslovanju Telekoma Srbija ukazuje na zabrinjavajuće tendencije - poslovni prihodi kompanije padaju (osim kod Mtel-a u CG), raste zaduživanje kompanije (posledica odluke da se povlače dividende uprkos nedostatku likvidnih sredstava).

Po konsolidovanim izveštajima za 2016. godinu, kompanija ima 70 miliona evra manje gotovine, a neto dugovanje je povećano za 74 miliona evra na 380 miliona evra, rigorozni racio likvidnosti pada sa 0,8 na 0,66. Da podsetimo, vlasnik i pored toga povlači dividendu.

Sam nivo zaduženosti nije alarmantan, niti bi predstavljao problem da kompanija raste, ali treba imati u vidu da kompanija poslovno sve lošije stoji i da joj opadaju i prihodi i profit.

Profitabilnost kompanije (EBITDA) opala je samo za 10 miliona evra, ali tu se krije zamka, pošto je trošak nabavke 4G licence od 4,3 milijarde dinara knjigovodstveno evidentiran u 2015. godini iako je plaćen 2016. godine. Kada bi te efekte uračunali, a što je realnost, ispostavilo bi se da je pad EBITDA 45 miliona evra u odnosu na 2015. godinu.

U Mtel-u (Telekom Srpske) poslovanje je posebno kritično, pa je „probijena" ugovorna klauzula koju firma ima sa bankama da visina duga prema EBITDA mora biti najviše 3,2 (to ukazuje da je profitabilnost zavisne kompanije izuzetno niska).  Banke su time stekle mogućnost da odjednom zatraže naplatu celog kredita, ali su u januaru ove godine odobrile i reprogram kredita kojim je produžen grejs period otplate i povećan koeficijent sa 3,2 na 4. Time je produžena agonija Mtel-a, koji u celoj kompaniji najlošije posluje.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • u magnovenju 06.11.2017. 21:09:01

    Ma kakvi! Telekom je jak ko beton. Kad imaju para da daju po milion evra Zvezdi i Partizanu, bice i za sve ostalo.

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije