Dmitar Đurović, Direktor Koridora Srbije

Ispitujemo sumnjive damping cene

15.09.2013. Tijana Staletović 0
dmitar Đurović, direktor koridora srbije dmitar Đurović, direktor koridora srbije

Loša organizacija, nedostatak novca za eksproprijaciju, neadekvatna projektna dokumentacija i damping cene, razlozi su zbog kojih je završetak najvažnijeg drumskog pravca u Srbiji pomeren tek za sredinu 2016. godine. Do tada bi, naime, sa čak četiri godine kašnjenja, Koridor 10 konačno trebalo da bude kompletiran. A koliko će Srbiju zaista koštati taj projekat, niko od nadležnih još ne može ni da nasluti. Jer, cenu gradnje nadzidaće penali, koje će država morati da plati izvođačima radova i kreditorima.  Tome treba dodati i izgubljenu dobit, jer novih naplatnih rampi za putarinu još nema. Kako za „Novu ekonomiju" kaže Dmitar  Djurović, direktor „Koridora Srbije", na najvažnijem putnom pravcu lane nije završen nijedan kilometar autoputa, ali će ove godine biti najmanje 40.



„Polovinom avgusta u saobraćaj je puštena deonica Levosoje – granica sa Makedonijom u dužini od 21,5 kilometara. Krajem septembra očekujemo da bude završena deonica Donji Neradovac – Srpka kuća, dužine osam kilometara. Aktivno se radi i na istočnom kraku Koridora 10, posebno na tunelima.  Na svim deonicama trenutno radimo na oko 130 kilometara od kojih su na 52 kilometra radovi u poodmakloj fazi. U narednim danima otpočećemo izgradnju još 99,6 kilometara. Do kraja sezone na Koridoru 11, na deonici Ljig – Preljina, dobićemo prvi asfalt. „Zavrteli smo točak" i rešavanjem bazičnih problema stvorili kvalitetnu osnovu za bolje rezultate u budućnosti, kaže Đurović.

Nova ekonomija: Prema zvaničnim podacima, do juna ove godine, od ukupno nešto više od milijardu evra ugovorenih kredita za izgradnju Koridora 10 povučeno je svega 103 miliona.  Placaju li se zbog toga penali kreditorima i znači li to da je do sada samo desetina posla na najvažnijem drumskom pravcu završena?

Dmitar Đurović: Građevinska sezona je u punom jeku i u međuvremenu su povučena dodatna sredstva. Ukupno je za koridore 10 i 11 povučeno 274,8 miliona evra. Razlozi za kašnjenja u dimanici povlačenja kredita su loši projekti i nerešena eksproprijacija. Problemi se sada intenzivno rešavaju i nastojimo da sustignemo rokove.

NE:
Ko je odgovoran što je projektna dokumentacija kamen spoticanja zbog kojeg između ostalog kasne radovi i izvođači podnose odštetne zahteve?

DĐ: Iako su brojni primeri gde projekti „padaju" u praksi, do danas niko za to nije odgovarao. Stvari moramo nazvati pravim imenom, a krivci moraju da odgovaraju za svoj nerad, jer loš i zakasneli put odnosi ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i to nema cenu. Mislim da dobro treba da se zamisle svi oni koji ubuduće svoj posao ne budu radili kako treba. Loši projekti, rađeni u kancelarijama, bez relevantnih istraživanja na terenu, otvaraju pitanja da li je to zaista tako moralo da bude i šta je pravi razlog zbog kojeg je struka u određenim slučajevima zakazala. Da li su to kratki rokovi, koje su direktori i političari dogovarali na osnovu svojih predizbornih kalkulacija, da li je to nedostatak novca za istraživanja na terenu, ili nešto što se zove neodgovornost i nemar projektanata, ostaje da se analizira. Takvu analizu je neophodno uraditi što pre, da nam se greške u budućnosti ne bi ponavljale. "Koridori Srbije” su početkom godine formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Osnovna ideja je da se proaktivnim pristupom preduprede problemi, koji za posledicu imaju produženje rokova za izgradnju i značajno povećavanje investicionih troškova. Na poslovima provere i kontrole projektne dokumentacije intenzivno se radi, problemi se identifikuju i pokreće se inicijativa za njihovo rešavanje. Institut za puteve i CIP pokazali su spremnost da se angažuju i isprave propuste, koji su uočeni. Osim projektanata, odgovorni su i oni koji neopravdano sporo rešavaju probleme u mnogim nadležnim institucijama, izvođači koji loše i nekvalitetno izvode radove i pokušavaju "na olovku”, a ne na rad da postignu rezultat, kao i oni koji loše upravljaju projektima.

NE: Da li je konačno eksproprijacija na Koridoru 10 završena?

DĐ: Izgradnja Koridora je loše planirana. Novac za radove je bio obezbeđen iz međunarodnih kredita, a za eksproprijaciju ga nije bilo u budžetu. To bi značilo kao da imate spremne majstore, cement, ciglu i drugi materijal neophodan za izgradnju kuće, a nemate novac da kupite plac. U ovom poslu, ako jedna karika nedostaje, ceo proces je doveden u pitanje. Eksproprijacija se rešava i sa kolegama iz "Puteva Srbije” svakodnevno radimo na tome.  Zadovoljan sam onim što smo od početka ove godine uradili. Iz budžeta je za ovu godinu obezbeđeno ukupno oko 3,64 milijarde dinara, što je drastično uvećanje u odnosu na lane i dovoljno da se plan realizuje.  Uz ovakvu podršku Vlade Srbije siguran sam da ovaj proces možemo kvalitetno privesti kraju. Na potezu od Grabovnice do Grdelice, koja je u protekle dve godina bila "neosvojiva tvrđava"  aktivno se radi, a na svim deonicama Koridora 10 sve je manji broj slučajeva koji suštinski usporavaju rad i izazivaju pritužbe izvođača. Eksproprijacija u velikoj meri jeste pitanje novca, ali i direktno zadire u  sudbine vlasnika parcela. Nedavno smo imali situaciju da je jedna starija gospođa rekla da joj novac koji treba da dobije ništa ne znači i da ne zna šta će sa njim ako mora da se iseli sa ognjišta gde je provela ceo život. 

NE: Kada ce biti raspisan tender za nastavak radova na deonicama za koje je bila zadužena "Alpina” sa kojom je raskinut ugovor i imaju li domaći putari šansu da dobiju taj posao?

DĐ: Tender za završetak deonica na istoku Koridora 10, koje je izvodila "Alpina” biće raspisan ovog meseca, kao što smo i najavili. Zajedno sa nadzorom radimo na pripremi tendera i verujemo da će se početkom naredne građevisnke sezone na ovim deonicama raditi punom parom. Domaći putari imaju veliko iskustvo i znanje, međutim, način funkcionisanja u građevinskoj industriji kod nas u proteklom periodu ih je iscrpeo i doveo na ivicu rentabilnosti. U ovom trenutku najveći njihov problem za učešće na tenderima predstavljaju neophodne bankarske garancije, jer to su višemilionski iznosi. Moj predlog domaćim kompanijama je da se udruže, formiraju jedan jak konzorcijum. Osim deonica koje je radila "Alpina” ostaje da raspišemo tendere za deonicu Srpska kuća – Levosoje,  koju je trebalo da finansira Vlada Grčke preko HiPERB plana, ali je odustala zbog finansijske krize u toj zemlji, kao i Lot 6 na južnom kraku, za koji čekamo saglasnost Svetske banke na pripremljenu dokumentaciju.



Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dmitar Đurović, direktor koridora srbije

Ispitujemo sumnjive damping cene

Loša organizacija, nedostatak novca za eksproprijaciju, neadekvatna projektna dokumentacija i damping cene, razlozi su zbog kojih je završetak najvažnijeg drumskog pravca u Srbiji pomeren tek za sr...

28.05.2014. Tijana Staletović Detaljnije
<projekat impuls u kraljevu

Nova znanja za konkurentnost

Pored dobre ideje, brzina kojom se ona realizuje danas je skoro podjednako značajna za opstanak kompanija. Privrednici raškog, rasinskog i moravičkog okruga imaju priliku da svoje zamisli odmah opr...

28.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<u zemlju do sada ušlo 400 miliona evra, inflacija je do sada 2%, stopa nezaposlenosti 24,1%

Mnogo hteli, malo započeli

Čekali smo mesecima unazad dve stvari – da se porodi rekonstruisana vlada i da ova dosadašnja bar započne poslove koje je obećala. Ako i prihvatimo, ali samo delimično, da svaka nova vlada obično u...

28.05.2014. Katarina Preradović Detaljnije
<kako pametno upravljati karijerom

Nema više sigurnog posla

Centri za karijerno vođenje i savetovanje nisu tu da nam kažu koji je posao najbolji za nas, već da nam pomognu da to sami shvatimo. Tu su da nas nauče da sami vodimo svoju karijeru na najbolji mog...

28.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<sanja beronja, master međunarodnih odnosa sciences po francuska

Želim da budem ministarka prosvete

Ostvario se njen san da studira u Francuskoj. Nakon završenih studija zaposlila se na Fakultetu gde trenutno radi u komisiji za upis novih studenata. Govori osam jezika i planira da upiše doktorat ...

28.05.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<graditeljska čuda 21. veka - industrijski koridor delhi-mumbaj

Urbane sredine od nule

Ukoliko gradovi koji će se izgraditi uz koridor ne privuku stanovnike, uspešna realizacija čitavnog projekta mogla bi biti dovedena u pitanje. Ne bi ovo bio ni prvi ni poslednji plan urbanizacije k...

28.05.2014. Uroš Ačanski Detaljnije
<situacija u srbiji

Mozgove imamo, strategiju nemamo

Pirometri, generatori za proizvodnju joda, aparati za biofizičku dijagnostiku kože, softveri, aplikacije, solarni punjači, internet prodavnice i čipovi – sve se to kuva na drugom spratu beogradskog...

28.05.2014. Ivana Pavlović Detaljnije
<stanko mandić, pronalazač, poljoprivrednik i automehaničar iz sivca

Ljudi su nepoverljivi

Pronalazač, poljoprivrednik i automehaničar iz Sivca Stanko Mandić za razvoj svoje „Srpske ratarske mašine" dobio je od Svetske banke 80.000 evra. Za serijsku proizvodnju treba mi pomoć države „P...

28.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<teofil pančić, kolumnista

Miloš Teodorović sa Teofilom Pančićem

Politika, patetika i Zapad spolja i iznutra Iščekujući i konačnu rekonstrukciju Vlade Ivice Dačića, a moglo bi se reći i Vlade Aleksandra Vučića, kolumnista Teofil Panić taj proces izjednačava s...

28.05.2014. Miloš Teodorović Detaljnije
<prof. dr. mihailo crnobrnja

„Uvoz“ pameti

Sada imamo rekonstruisanu Vladu, a da li imamo rekonstruisanu ekonomsku politiku? To je, u ovom trenutku, jako teško reći jer još nije poznato šta će, zapravo, da se radi. Imamo jedan broj novih li...

28.05.2014. Prof. dr. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<partnerstvo srbije sa ujedinjenim arapskim emiratima

Gde dolaze Arapi

Poslovi koji se zasnivaju na ličnim vezama…Zvuči kao odličan teren za korupciju. Ali, gotovo sve što su Ujedinjeni Arapski Emirati, a ponajviše Abu Dabi, kao najveći i najbogatiji emirat među njima...

28.05.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<Šta sadrži plan silaska na savudi

BeoGRAD na vodi

Da li će Arapi sa svojim naftnim kapitalom i velikim iskustvom u izvođenju gotovo nadrealnih građevinskih poduhvata, ući u projekat Beograd na vodi, ili će to biti neki drugi veliki investitori, ma...

28.05.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<nasa tema srpski izvoz u svet~0

Velika prilika ili velika iluzija

Događaj se zbio na jednom međunarodnom sajmu IT opreme pre nekoliko godina. Firma iz Srbije ugostila je na svom štandu delegaciju nigerijske kompanije. Tokom poslovnog razgovora jedan od predstavni...

28.05.2014. Vojislav Stevanović Detaljnije
<aleksandar obradović, v.d. generalnog direktora elektroprivrede srbije

Moramo državi da pravimo profit

Elektroprivreda Srbije je celog leta bila u žiži javnosti – građane najviše zanima cena struje, nagomilani dugovi su ogromni, EPS je ponudio reprogram i odloženu otplatu, stvoreno je novo preduzeće...

28.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<dr. dušan pavlović

Regulacija i lične slobode

Kada država treba da reguliše tržišne odnose? Regulacija je opravdana ako ima pozitivan uticaj na subjektivan osećaj blagostanja, dugovečnost, zdravlje, obrazovanje i bogatstvo. Gledište koje zag...

28.05.2014. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<poreski podsticaji stranim filmskim produkcijama

Holivud radi za Srbiju

Kad ovde dođu Salma Hajek i Pirs Brosnan, to je za Srbiju reklama koju ne može da plati, ni da ima novca. Ako uspemo da privučemo što više svetskih filmskih studija i sa njima svetskih zvezda, osim...

28.05.2014. Vesna Lapčić Detaljnije
<marko ristovski, vlasnik hostela „republik“

Pionirski ekološki hostel

Mladi preduzetnici Marko Ristovski i Milan Bogojević iz Užica, otvorili su prvi eko- hostel u Užicu „Republik", tematski „obojen" Titovom revolucijom i Užičkom republikom, prvom oslobođenom teritor...

28.05.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<državna revizorska instutucija počela reviziju koriščenja službenih vozila

Vožnje i vozikanja

Svako ko danas „nešto važno" radi za državu, odmah očekuje službena kola i vozača. Najveći broj njih to i – dobije. Niko ne zna koliko vozila tačno imaju na raspolaganju budžetski korisnici, ni da ...

28.05.2014. Marica Vuković Detaljnije
<nova moda ili mali simbol boljeg života

Skupo je danas voziti „Fiću"

Bio je prvi, nekima i jedini auto u životu. Danas je stvar luksuza, pa i ekstravagancije – teško ga je kupiti, još teže održavati, a vozi se samo ponekad, kad je lepo vreme "FIĆA — Prevozno sreds...

28.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Ironija sudbine

Ovo nije nikakva bizarna anegdota, već istinit događaj koji se odvijao u Vrnjačkoj Banji, na gradskoj pijaci, baš onih dana kad se Vlada Srbije rekonstruisala, a dve vladajuće stranke – SNS i SPS -...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije