Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

01.12.2017. Nataša Stojanović 0
Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo nešto za avio-industriju. To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri  mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli nijedno od toga. Rešili smo da se  sopstvenim snagama borimo i doveli smo posao do nas

Sve velike inovacije počinju iz garaže, tako smi i mi  krenuli ozbiljno da stvaramo u garaži. Išli smo korak po korak i to je dalo rezultate Naš prvi proizvod je bila bespilotna letelica „Nikola Tesla 150" (NT150), a od proizvoda koje smo razvijali za strane klijente bili su, između ostalih, jedan helikopter za HighEye kompaniju i najsavremeniji simulator skijanja. Trenutno smo u fazi eksperimentalne proizvodnje kompozitnih struktura u autoklavu (industrijski sud pod visokim pritiskom i temperaturom)... Mi smo kreativci koji vole da materijalizuju svoju kreaciju, priča u  razgovoru za „Novu ekonomiju" Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i jedan od osnivača kompanije Composite Techonology  Team (CTT), koja se bavi proizvodnjom bespilotnih letelica i svih drugih  lakih struktura od kompozitnih materijala.
Ideju o osnivanju svog startapa dobio je tokom završne godine studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kada je shvatio da je na fakultetu naučio mnogo teorijskih stvari i zapitao se da li je kao budući vazduhoplovni inženjer dovoljno obučen da može da projektuje vazduhoplov. To je bilo previše teorije, ali je on kao iskusni modelar i pilot paraglajdera i aviona, verovao da može mnogo toga da uradi.
„Našao sam da su bespilotne letelice nešto između moje buduće profesije avio-inženjera i mog velikog hobija modelarstva. Tako sam počeo da motivišem grupu kolega da mi se pridruže i da počnemo da projektujemo i gradimo bespilotnu letelicu.  Projektovanje,  prototipski razvoj i proizvodnja delova od kompozitnih materijala u vazduhoplovstvu - to je bio naš san. Budući trendovi i  zahtevi za energetskom efikasnošću doveli su do toga da danas projektujemo sve vrste lakih struktura od kompozitnih materijala ne samo u vazduhoplovstvu, već i u drugim oblastima gde se takve strukture traže: auto-moto, vojna, industrija  sport i druge", opisuje svoj početak Matunović. Zajedno sa kolegom s fakulteta Milošem Matejićem 2009. godine je osnovao Preduzeće za istraživanje, razvoj, projektovanje  i prototipsku proizvodnju struktura od kompozitnih materijala.


 

Koliko vam je pomoglo to što su vas kao studente primili u biznis inkubator tehničkih fakulteta (BITF)?

Mnogo. Još kao studenta, zainteresovala me je pojava biznis inkubatora  u zgradi pored mog Mašinskog fakulteta. Našao sam da organizuju predavanja za studente o preduzetništvu, pa sam se prijavio. Kada smo rešili da osnujemo preduzeće, obratili smo se BITF-u. U toku je bio konkurs za prijem novih firmi u inkubator, pa smo otišli tamo i dobili podršku za osnivanje  preduzeća. Sve to nam je značilo, jer na početku su svi ti administrativni zahtevi veoma veliko opterećenje za nekoga ko je  nov u svemu tome i svaka podrška je veoma važna.


Kada ste zaključili da je BITF mali za vas i odlučili da napravite veliku radionicu?

Proizvodnja kompozita je zahtevna i složena i zahteva radionicu. Nismo to mogli da radimo u kancelarijama BITF-a. Stoga smo iznajmili jednu garažu i počeli tu da stvaramo naše strukture. Mnogo smo učili, eksperimentisali sa materijalima i svako novo znanje nas je guralo napred, bilo je podsticaj da nastavimo dalje. Naš rad brzo je privukao pažnju inostranih firmi u oblasti vazduhoplovstva i počeli smo da radimo projekte za njih. Od 2009. do danas smo uradili više od 200 većih i manjih projekata za naše klijente. Tako se i naša poslovna priča iz garaže pretvorila u uspeh, baš kao što je to bio slučaj sa kompanijama Apple, Microsoft, Mikroelektronika kod nas...



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije