Miloš Zdravković, ekolog, stručnjak za energetsku efikasnost

Jedan drugačiji pogled na nuklearke

01.12.2015. Nebojša Bugarinović 0
miloš zdravković, stručnjak za energetiku miloš zdravković, stručnjak za energetiku

Za laike je spajanje pojmova „ekologija" i „nuklearna energija" nemoguće. Međutim, u situaciji kada EPS procenjuje da Srbiji fale najmanje dve elektrane ukupnog kapaciteta od 700 megavata, kada se nazire kraj eksploatacije fosilnih goriva i kada je struja iz obnovljivih izvora nedovoljna da zadovolji sve veće potrebe, energetičar Miloš Zdravković, koji je doktorirao na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu sa temom vezanom za obnovljive izvore energije, hrabro izlazi u javnost sa tvrdnjom „Srbija mora graditi nuklearku, ukoliko želi da dugoročno sačuva energetsku stabilnost". Pri tome je, kao ekolog, potpuno svestan odijuma na koji može naići ovakav stav.



„Ja sam inženjer projektant i mogu da kažem da sam edukovan i da znam o čemu govorim. Nuklearna energija je, posle energije iz obnovljivih izvora, ekološki najčistija. U ukupnom energetskom kolaču obnovljivi izvori energije – one koja nastaje delovanjem sunca, vetra i vodenih tokova – zastupljeni su do 15 odsto. Od tih 15 procenata četiri petine zauzima energija iz vodenih tokova. Ljudi misle da je budućnost vezana za solarnu energiju. Međutim, ona je veoma skupa, kao i proizvodnja fotonaponskih modula, koja uz to koristi ekološki vrlo prljavu tehnologiju", kaže Zdravković. 


To je ono što zna mali broj ljudi.
Tako je. Oni znaju da postoji neki solarni panel na krovu i da daje čistu energiju. Međutim, da bi se napravila ćelija, mora se koristiti veoma prljava tehnologija. S druge strane, najzastupljenija energija je ona koja je dobijena preradom fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. To su najštetniji, ali i najzastupljeniji izvori energije, bez obzira na to da li govorimo o proizvodnji struje ili o transportu. Nasuprot tome, nuklearna energija ne ispušta otrovne gasove u vazduh. Ono što je problem sa njom, jeste to što istrošeni energenti, odnosno nuklearni otpad, predstavljaju veliku opasnost za čovečanstvo. Međutim, postoje tehnologije koje su već ispitane i dokazane. I kako se odlaže nuklearni otpad i kolika je to količina. Banalan primer je, recimo, nuklearna elektrana Krško, koja proizvodi deset tona otpada godišnje. To je zapremina od jednog kubnog metra i može da stane u jedan kombi. Pandan ovoj nuklearki je naša termoelektrana u Obrenovcu, koja godišnje daje pepela za deset fudbalskih igrališta, a da ne govorimo o onom što se izbaci u atmosferu. 

Da li to znači da podržavate ekološke krugove sa Zapada koji vrše pritisak na Srbiju da modernizuje, odnosno zatvori postojeće termoelektrane i odustane od gradnje još jedne u Obrenovcu?
Da ne budem pogrešno shvaćen, ako bismo to uradili, mi bismo potpuno bankrotirali i to ne možemo sebi da priuštimo. Primarni interes naše zemlje je da napravi Obrenovac B, jer su termoelektrane prošlost, sadašnjost i bliska budućnost Srbije. Svako ko je inženjer, ko se iole bavi energetikom i ko iole trezveno razmišlja, ne može da podrži takve predloge navodnih ekologa koji nam pričaju bajke o energiji iz biomase kojom bismo mogli da nadomestimo Obrenovac, bez čije izgradnje bismo osudili sebe na uvoz struje. Možete zamisliti kakav bi to udar bio na budžet Srbije. I to nije samo naš problem, već takođe i Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije. Bugarska nema tih problema, ali ima dve nuklearke - Kozloduj i Belane u planu. Mađarska ima četiri bloka, Češka i Slovačka šest, Rumunija jedan i još jedan koji se gradi. 

Sve u svemu, to znači da se, uz Krško, petnaestak blokova nalazi u krugu od 500 do 600 kilometara od Beograda. 
Baš tako. I ako govorimo o nekom akcidentu, Beograd je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne. Znači, jedna je stvar što mi treba da je sagradimo, a druga da ih gotovo svi oko nas imaju. Govorimo o najavama Hrvatske koja će sasvim legalno i legitimno da izgradi nuklearku na Dunavu, koja će praktično biti mnogo bliža Beogradu nego Zagrebu. Da ne bude neke teorije zavere, oni to ne prave namerno nama pod nosom, već zato što su ovakve elektrane vezane za velike vodotokove. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<svetozar janevski, predsednik upravnog odbora vinarije tikveš

Cilj nam je osvajanje svetskog tržišta

Trenutno smo u pregovorima za isporuku veće količine vina u Kinu u odnosu na sadašnji izvoz, ali i na američko tržište, gde se u ovom trenutku prodaju samo najskuplja vina Bela voda, Barovo i Domai...

30.11.2015. Miloš Milovanović Detaljnije
<gabor bekefi, generalni direktor carlsberg srbije

Uslovi su izazovni, ali se poboljšavaju

I pored toga što se Srbija suočava sa recesijom tokom poslednjih godina, Vlada je usvojila nekoliko veoma važnih zakonskih izmena. Dobar primer je izmena Zakona o radu iz 2014. godine koja je omogu...

30.11.2015. Petar Marković Detaljnije
<miloš zdravković, stručnjak za energetiku

Jedan drugačiji pogled na nuklearke

Za laike je spajanje pojmova „ekologija" i „nuklearna energija" nemoguće. Međutim, u situaciji kada EPS procenjuje da Srbiji fale najmanje dve elektrane ukupnog kapaciteta od 700 megavata, kada se ...

30.11.2015. Nebojša Bugarinović Detaljnije
<kako otvoriti firmu, napraviti dugove, zatvoriti je i preći u novu

Razrađeni mehanizmi prevare

Firma se osniva sa minimalnim kapitalom i stupa se u kontakt sa drugim preduzećima od kojih se uzima roba za dalju preprodaju, građevinski materijal, gorivo, tehniku ili šta god drugo što se može p...

30.11.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<nikola vujačić, direktor operacija viktorija grupe

Srbija treba da izvozi proizvode, a ne sirovine

Kad je u pitanju poljoprivredno-prehrambeni izvoz, najprirodnije tržište za nas je pre svega region. Kukuruz i uljarice - soja, suncokret i uljana repica, jesu kulture u čijoj smo proizvodnji konku...

30.11.2015. Marija Matić Detaljnije
<trevis kalanik, osnivač američke kompanije uber

Milijarder na ivici zakona

Trevis Kalanik ima 12 odsto vlasništva u kompaniji Uber, trećoj startap kompaniji koju je osnovao 2009. godine. Bogatstvo mu se procenjuje na šest milijardi dolara, što ga čini, prema listi magazin...

30.11.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<prof dr mihailo crnobrnja

Evropska unija – da ili ne

Odavno popularnost koncepta Evropske unije nije bila na tako niskom nivou kao što je u poslednjih godinu dana. Ne samo kod nas, nego i u samoj Uniji. EU se istovremeno nosi sa tri vrlo ozbiljna iza...

30.11.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<dejan dramićanin, vlasnik firme “bitgear wireless design services”

Futuristička bliska budućnost

U tehnološkom preduzetništvu trendovi se brzo menjaju, poslednjih nekoliko godina je bilo popularno razvijanje aplikacija za pametne telefone, sad se elektronika vraća na velika vrata. Mi smo jedna...

30.11.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<eps pokreće investicije vredne 1,35 milijardi evra

Krediti za devet projekata

Elektroprivreda Srbije trenutno realizuje devet velikih investicionih projekata koje finansira iz kredita ukupne vrednosti od čak 1,35 milijardi evra.  Reč je o jedanaest značajnih kreditnih ara...

30.11.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<vetroparkovi

„Igračka“ koja nas može preskupo koštati

Početkom novembra ove godine otvoren je prvi vetropark u zemlji, kao zajedničko ulaganje kompanija MK i FINTEL. Prilikom otvaranja imali smo priliku da čujemo niz hvalospeva o „blagodetima" proizvo...

30.11.2015. Bogdan Petrović Detaljnije
<tibor jona

Dve knjige, jedna bruka

Jedno (čak) dva-tri dana, čitava Srbija brujala je o dve knjige. Ovo  bi i samo po sebi bio incident vredan beleške, jer da sred rijalitija, bajoneta – Srbija ćaska o knjigama! Nije svaki dan. ...

30.11.2015. Tibor Jona Detaljnije
<edvard stringam, profesor inovacija u ekonomiji na triniti koledžu, konektikat, sad

Privatna čak i policija

Moramo da preispitamo da li su državni zvaničnici toliko dobri poznavaoci ekonomije kao što kažu ili da su odgovorni kao što kažu kada troše danas, a prebacuju trošak na buduće generacije. Zašto bo...

30.11.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<dejana lazić, direktorka centra za razvoj karijere

Nije dovoljna samo diploma

Iz godine u godinu raste broj poslodavaca koji sarađuju sa Centrom i sada imamo više od 300 kompanija koje su se priključile našem programu stručne prakse, kaže Dejana Lazić Centar za razvoj kari...

30.11.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<srbija neslavni rekorder i u primeni inovativnih terapija

Novog leka ni za kašičicu

Poslednjih nekoliko godina u Srbiju i ne stižu inovativni lekovi, iako se u Evropi svake godine registruje između 25 i 30 takvih lekova. To su originalni lekovi koji sadrže potpuno novu aktivnu sup...

30.11.2015. Marica Vuković Detaljnije
<dr dusan pavlovic

Stvarno – šta su to strukturne reforme?

Veliki deo ekonomista, domaćih i stranih, pun je pohvala za ekonomsku politiku Vlade Srbije, pogotovo za mere u oblasti javnih finansija. Ipak, jedan deo njih smatra da će reforme dati pun efekat t...

30.11.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<iskustvo vojvođanskih preduzetnika

Zarade ima, a luksuza nema

Kako posluju oni koji su ideju pretvorili u realnost, razgovarali smo sa preduzetnicima u vojvođanskim gradovima i selima. Svako ima svoje iskustvo, ali neka pravila važe za sve  U vojvođanskim ...

30.11.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<nemanja stamenković, biološki fakultet

Dve srećne slučajnosti

U pauzama između treninga, Nemanja Stamenković uči kineski, piše pesme, svira na harmonici... On je apsolvent studija molekularne biologije na Biološkom fakultetu u Beogradu. I dok se priprema za s...

30.11.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<srboslav ilić, slikar

Svet počiva na ženi, a etika ga pokreće

Lepo kaže tetka Vaska s prvog sprata kuće u Garsija Lorke 19, iako nije baš najstručnija  –  nema njega ko da „pročita". Isuviše je složena poetika njenog prvog komšije. Srboslav Ilić praktično ...

30.11.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<inkluzivo pozorište

Hegel i duga lista prevara

Žiža pažnje projekta Grupe „Hajde da...", nastalog u saradnji sa kulturnim centrima Rex i Magacin, jeste telo. Koje je, po mišljenju filozofa Hegela, jedino istinito ako je celovito... Da li je to ...

30.11.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Va bank

Ništa gore od novinara koji prepisuje i citira sam sebe. Ali ovde je stvar ozbiljnija. Još pre godinu dana, ovde smo napisali tekst pod naslovom „Svakog dana neki cirkus" u opisu javnog života i pr...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije