Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

01.05.2018. Bogdan Petrović 0
Metode prodaje u privatizaciji Metode prodaje u privatizaciji

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije dalo adekvatne rezultate, pa se broj aukcija godinu dana posle usvajanja zakona mogao prebrojati prstima dve ruke

Postupak privatizacije počinjao je podnošenjem inicijative za privatizaciju, koju je podnosilo samo preduzeće, ili je podnosilo Ministarstvo privrede, što je bila praksa u najvećem broju slučajeva. Na osnovu inicijative, Agencija za privatizaciju je kontaktirala sa preduzećem koje je imalo obavezu da dostavi preliminarne podatke o poslovanju (tzv. prospekt) koji se objavljivao u dnevnom listu „Politika". Na osnovu prispelih pisama o namerama, kao i u zavisnosti od veličine i privrednog značaja, Agencija za privatizaciju je donosila odluku o privatizaciji metodom javnog tendera ili javne aukcije. Metoda javnog tendera određena je za nešto preko 250 preduzeća, a u postupku aukcijske privatizacije našlo se nešto manje od 2.500 preduzeća. Dešavalo se da se, usled određenih okolnosti, metoda privatizacije promeni, pa su neka preduzeća posle neuspelih pokušaja prodaje tenderskom metodom prodavana putem aukcije (bilo je i obrnutih primera).

Za najznačajnija industrijska preduzeća, koja su po pravilu imala dugove koji su prelazili vrednost kapitala, bilo je predviđeno restrukturiranje, koje je trebalo da pripremi preduzeće za privatizaciju metodom tendera ili aukcije. Priprema se najčešće sastojala od smanjivanja viškova zaposlenih putem socijalnih programa, otpisivanja dela dugova, izdvajanjem manjih celina iz velikih sistema i slično.

Aukcijska privatizacija

Za najveći broj preduzeća predviđena je bila aukcijska privatizacija. Kao metoda, aukcija je bila određivana za manje značajna preduzeća, postupak je trebalo da bude jednostavniji i brži od prodaje tenderskom metodom. Posle donošenja odluke o aukciji kao metodu, preduzeća su bila dužna da dostave Agenciji privatizacionu dokumentaciju – Program privatizacije sa procenom vrednosti kapitala, kao i statusnu dokumentaciju, podatke o vlasništvu nad nepokretnostima, informaciju o sudskim sporovima i slično.

Stručne službe Agencije su vršile kontrolu privatizacione dokumentacije, odnosno procenu vrednosti kapitala. U pitanju su bili iskusni službenici koji su uglavnom bili preuzeti iz nekadašnje Direkcije za procenu vrednosti kapitala.

Svrha kontrole privatizacione dokumentacije bila je da se utvrdi da li je obuhvaćena i opisana sva imovina (kao i sve obaveze) subjekta privatizacije, kako bi se kupcima predočilo što realnije stanje u preduzeću.

Kontrola dokumentacije nije bila nimalo formalna – i po više puta se tražilo od konsultanata ili samog preduzeća da dostavi odgovarajuće dokaze ili dopune dokumentacije. Preduzeća su morala pre svega da „urede" podatke iz sudskog registra (kapital pre svega), da dostave sve relevantne dokaze o vlasništvu, podatke o sudskim sporovima, kao i čitav niz drugih dokumenata koji su bili propisani odgovarajućom uredbom.

Najveći problem, kako se ispostavilo, bila je neuredna vlasnička dokumentacija o zemljištu i o objektima. Pravilo je bilo – što južnije to tužnije. Najurednija dokumentacija bila je u Vojvodini, a najgore je bilo na jugu zemlje. Na najvišem nivou dogovoreno je da se prioritet da upravo regulisanju vlasničke dokumentacije u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom (RGZ). U okviru RGZ-a formirana je posebna komisija RGZ koja je pripremala odgovarajuće izveštaje koji su prilagani u dokumentaciju. Tamo gde je uknjižba bila moguća, ona je i sprovođena pre privatizacije, odnosno, ispravljani su razni pogrešni upisi i slično.

Od preduzeće se tražilo da se prikaže i imovina razasuta po drugim republikama (posebno odmarališta na Jadranu), koja se obično vodila u „vanbilansnoj" aktivi.

Početak je bio težak i spor

Prioritet Agencije na početku je bila tenderska prodaja – sva pažnja je bila usmerena da bi prve tenderske privatizacije bile sprovedene što uspešnije (odabrane su kao probni balon tri cementare koje su bile veoma atraktivne za prodaju).

Aukcijsku privatizaciju sa druge strane nije pratila pompa niti su angažovani konsultanti koji bi pripremali dokumentaciju, odnosno očekivalo se da sama preduzeća dostave svu privatizacionu dokumentaciju Agenciji. Kako preduzeća nisu bila u stanju da sama pripreme dokumentaciju, morala su da angažuju konsultante radi procene kapitala, ti troškovi (reda par hiljada evra) su delovali destimulativno, i samo mali broj preduzeća se našao u postupku. Pored toga, kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samim preduzeća je veoma varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije dalo adekvatne rezultate, pa se broj aukcija godinu dana posle usvajanja zakona mogao prebrojati prstima dve ruke. 



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije