Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

01.04.2017. Dragana Nikoletić 0
Pozorište Lektira Pozorište Lektira

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine i klupe  valjda imaju svi domovi kulture po Srbiji. Što će reći, ova pozorišna trupa spremna je da svuda gostuje. 

Pored „Romea i Julije", Lektira predstavlja i „Jazavca pred sudom" Petra Kočića, „Narodnog poslanika" Branislava Nušića i „Fausta"

Pozorište Lektira (Vladimira Jevtovića) jeste upravo ono na šta vas asocira, ali i mnogo toga drugog. Ono đacima, nesklonim čitanju, približava klasike, ali ih i ohrabruje da polemišu sa likovima iz knjiga. A onda daje zalet mašti da se završetak rediteljski prekroji. Da bude srećniji, tužniji, neobičniji, dramatičniji...

Takva je predstava „Romeo i Julija", čuvenog Šekspira što se izražavao u stihovima (komplikovanim, primetiću). Pa se na ulazu „Božidarca" (scene pri nekadašnjem RU „Božidar Adžija"), stiskaju srednjoškolci, još puni energije u večernjem časovima, dok ih profesori blago zauzdavaju. Sala pomalo nalik onim pri mesnim zajednicama, samo što su stolice u totalnom rasparu. Ali, ko još za to mari kad je u adolescentskom uzrastu, i kad skoro pa „sažvakano" štivo olakšava školske obaveze?

Na bini je zbunjujuća situacija. Među kamarama zvučnika spremnih za svirke, poređane su đačke klupe i stolice. Ni traga od kitnjaste Verone, ona će docnije biti predstavljena srednjovekovnom muzikom. Naznaku najpoznatijeg balkona u istoriji daju uzdignute merdevine.

Na scenu stupa reditelj Ivan Jevtović, jedan od idejnih tvoraca neobičnog teatarskog koncepta. Uvodi mlađanu publiku u priču, manje-više poznatu. Radnja je, kaže, za ovu priliku ograničena na sledeće likove: Juliju, Romea, dadilju i monaha Lavrentija. Koji ubrzo izviru iz mraka, autentično kostimirani, izuzev patika (popularnih „starki").

Tu se dešava već šta se dešava u drami, a zgodilo se i u životu, negde u 13. veku. Dvoje mladih se (smrtno) zaljubljuju, ali im ljubav kvari mržnja njihovih zavađenih porodica, Montegi i Kapuleti. Jedini izlaz im je tajni brak koji sklapa monah pod okriljem noći. Sudbina se tad opet poigrava: Romeo istog dana ubija Julijinog dragog rođaka Tibalda. Iz samoodbrane, naravno.

Umesto smrtne kazne, Romeu je kazna progonstvo, gore od svega, pa i umiranja. Šta će mu život bez ljubljene? Razotkrivenu Juliju otac želi da uda za izvesnog Parisa, bogatog i uglednog, kad opet u pomoć priskače monah davši devojci napitak za obamiranje. Glasnik ne stiže do Romea, pa se on pre vremena pojavljuje u porodičnoj grobnici. Videvši svoju dragu mrtvu, ispija otrov, a kad se Julija probudi, probada srce bodežom, jer bez Romea ne vredi živeti. Kroz sve to se propliće i dadilja, nekad s dobrim, a nekad s pogrešnim namerama.

Jezik je veran originalu, osim na nekim mestima kad je poneki arhaizam zamenjen kakvim savremenim mladalačkim izrazom.


Smislite novi kraj

Vrlo poznatu radnju prepričavam kako biste lakše na nju nadovezali ono kasnije. Ono nakon grlenog smeha omladine na svaki poljubac, ili nakon šaljivih dosetki dobačenih glumcima, neuobičajenih za odrasle gledaoce, a svojstvenih mladeži. I aplauza, pravog, iskrenog, a ne poslovičnog, posle kojeg pred binu izađu Jelena Stoiljković i Rastko Jevtović, profesori srpskog i moderatori. Na njima je da načnu četvrti zid pozorišta, onaj što deli publiku od glumaca. A potom će se sasvim urušiti pod „najezdom" gledalaca. 

Ne ide to baš glatko, pa Stoiljkovićeva pravi uvertiru pitanjima Romeu – odakle mu otrov i da li su apoteke tog vremena ovo svrstavale u legalnu ponudu. Tako „povlači nogu" interakciji, glavnom adutu ovog teatra. Devojče iz prvog reda maltene se ljutito obraća dadilji. Zašto je bila dvolična i ohrabrivala Juliju i u pogledu Romea, i u pogledu Parisa. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije