Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

01.03.2017. Marica Vuković 1
Zašto niko neće Galeniku Zašto niko neće Galeniku

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lidera i dovesti je do toga da umesto dobiti koju bi ostvarivala za državu, ona postane kamen o vratu.

 U toj priči bukvalno nema nevinih

 
Spas beogradske farmaceutske kompanije Galenika moguć je jedino o trošku republičkog budžeta, samo je pitanje koliki će biti taj trošak. Vlada Srbije je prošle godine preuzela dugove Petrohemije od 100 miliona evra, a ove godine će po svoj prilici morati da na sličan način Galeniku održava u životu, jer je procena Ministarstva privrede da država ne treba da odustane od tog preduzeća.

Poslednji pokušaj traženja strateškog partnera za tu fabriku lekova putem dokapitalizacije pokazao je da su njeni dugovi od preko 200 miliona evra prepreka za bilo kog ozbiljnog investitora, koju nije moguće sruštiti bez pomoći države, odnosno para budžetskih korisnika. Dugovi Galenike prema državi i krediti koji nisu pokriveni državnim garancijama su oko 160 miliona evra, uglavnom za energente, a prema komercijalnim bankama više od 70 miliona evra. Ministarstvo privrede sada pokušava da napravi plan sa državnim poveriocima o privremenoj obustavi naplate, kasnije možda i otpisu jednog dela duga, dok će sa bankama dogovor ići mnogo teže.
 
Vladina komisija je o strateškom partnerstu u Galenici četiri meseca pregovarala sa rusko-britanskim konzorcijumom "Petrovaks-Frontijer farma" koji je za 25 odsto kapitala ponudio cenu od nešto više od sedam miliona evra. Uslovi javnog poziva su bili da strateški partner obezbedi upravu od pet profesionalaca, do prodaje Galenike. Zainteresovani konzoricjum je bio blizu dogovora kako da se reši dug prema državnim poveriocima, ali nije nađeno rešenje za otplatu kredita. Nakon što je komisija predložila Vladi da poništi postupak, konzorcijum je saopštio da nije digao ruke od Galenike i objavio da ima ambiciozan plan transformicije te kompanije u vodećeg proizvođača farmaceutskih proizvoda u regionu.

U prvoj fazi su planirali da ulože do 30 miliona evra u poboljšanje kvaliteta, tehnološku modernizaciju i razvoj novih proizvoda, čime bi se omogućilo da Galenika obezbedi proizvode visokog kvaliteta, po prihvatljivim cenama, za srpsko tržište. Pored toga, svoje jake veze sa globalnim farmaceutskim kompanijama, konzorcijum bi iskoristio da  proširi asortiman proizvoda Galenike kako bi fabrika podmirila potrebu za lekovima koji nedostaju i postala vodeći izvoznik lekova iz Srbije u Veliku Britaniju, Rusiju, Tursku i Afriku.
 

 

Protiv pomoći države

Taj konzorcijum je brzopotezno formiran, nakon objave javnog poziva za izbor strateškog partnera Galenike. Nezanično se pominje da je njegovom formiranju kumovao srpski biznismen Toplica Spasojević koji ga je i doveo u zemunsku fabriku. Spasojević ima razvijen posao u Velikoj Britaniji, a, po pisanju medija, i rođačke veze u britanskom delu konzorcijuma, a kako je deo Kluba privrednika u Srbiji, dobro mu je poznata situaciju u kojoj je Galenika. On se verovatno nadao lakšem dogovoru sa Vladom Srbije i bankama o otplati dugova te fabrike, ali je očigledno da je konzorcijum tražio od države da „proguta veći zalogaj" nego što je sad u stanju i što je ograničava sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je izričito protiv pomoći države gubitaškim preduzećima. Prema nezvaničnim informacijama, konzorcijum je bankama nudio da preuzme njihova potraživanja od Galenike od ukupno 30 miliona evra, manje od polovine, što je za njih bilo neprihvatljivo.

Ministarstvo privrede je najavilo da će tražiti novi model za Galeniku, koji podrazumeva da ona nastavi proizvodnju i ubuduće posluje održivo i profitabilno. Da bi omogućila restrukturisanje dugova Galenike, Vlada Srbije je donela zaključak kojim je preporučeno nadležnim organima državnih poverilaca da ne izdaju naloge za blokadu računa, odnosno da ne sprovode postupak naplate svojih potraživanja, kao i da povuku sredstva obezbeđenja koja dospevaju na naplatu prema Galenici i njenim zavisnim društvima najkasnije do 31. marta. To će biti novi „dan D" za Galeniku jer kad bi svi poverioci krenuli sa naplatom, ona ne bi mogla da izbegne stečaj za koji sada Vlada, poslovodstvo preduzeća i sindikat smatraju da je najgore rešenje.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • boky 09.03.2017. 14:45:00

    i naravno niko ne odgovara za to. sad cak nemamo ni vericu barac da neko to obradi. zbogom galenika.

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije