Kolumna Dušana Pavlovića

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

01.07.2017. Dr Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas.

Nekada je budžet bio strukturisan tako da se novac delio po sekretarijatima. Svaki sekretarijat bi dobijao određena sredstva i mogao je da ih troši na sopstvene potrebe. Odnedavno, međutim, budžet mora da bude programski. Novac mora da se raspodeljuje po programima koji rešavaju neki gradski problem, odnosno zadovoljavaju potrebe građana. To znači da budžet sada može da prožima više sekretarijata, ako je takav karakter programa.

Kada je budžetsko finansiranje projektno, uspešnost svakog projekta može da se meri indikatorima. Recimo, ako vam je društveni cilj da imate opremljene biblioteke u Beogradu, možete u budžetu Beograda predvideti sredstva za opremu biblioteka. Recimo, za jednu gradsku biblioteku predviđena je u budžetu nabavka klima-uređaja (500.000 din), a za drugu nabavka laptop računara i štampača (150.000 din). I to tri naredne godine – 2017, 2018. i 2019. Indikatori bi ovde jednostavno bili nabavljeni klima-uređaji, računari i štampači, koje biste mogli da zateknete na licu mesta.

Da li su ovakvi projekti opravdani? Ako biblioteke nemaju klimu ili računar, očigledno je da je projekat opravdan. Malo je teže zaključiti zašto se ovo ponavlja tri godine. Zar budžetirani iznos od pola miliona dinara (4.000 €) nije dovoljan za klima-uređaje za celu biblioteku samo u jednoj godini? Za taj novac može da se kupi 13 kvalitetnih i snažnih klima-uređaja. Ako biblioteka dobije pola miliona dinara svake godine po osnovu ovog projekta, to znači da će do kraja 2019. godine ona imati 39 klima-uređaja. Da li je ovo previše? Ne znamo, jer ne postoji nikakvo pisano obrazloženje uz budžet iz koga bi to moglo da se vidi. Odbornica koja bi, recimo, htela da glasa za ovaj predlog, morala bi da poseti biblioteku, ustanovi koliko je velika i onda proceni da li joj je za tri naredne godine potrebno 39 klima-uređaja. U svakom slučaju, za procenu uspešnosti ovog programa neophodna nam je informacija o površini biblioteke, koju nemamo.

Ovo nije sve. Pošto novac koji se troši iz budžeta nije gradski, već novac Beograđana, budžet treba da bude transparentan. Svaka Beograđanka ima pravo da zna na šta je novac potrošen. Kako to može da se postigne? Pošto će bibilioteka klima-uređaje kupiti od neke privatne firme, dovoljno je da svi ugovori o kupovini i računi budu skenirani i postavljeni na sajt. Tako bi Beograđani bez komplikacija odmah mogli da znaju da li su klime plaćene po tržišnoj ceni ili su preplaćene. Ovo je opravdana sumnja, jer je preplaćivanje česta pojava u javnom sektoru. Odbornik koji bi hteo da glasa za odluku o izvršanju budžeta Beograda morao bi nekako sam da dođe do ovih podataka tako što bi se, recimo, obratio upravi biblioteke ili sekretarijatu za finansije da mu pokažu račune na kojima se vidi koliko je koštala ova nabavka.

U prethodna dva slučaja je (uz malo napora) moguće je ustanoviti da li je novac potrošen odgovorno. Postoje programi gde, međutim, to možda uopšte nije moguće. U okvir komunalnih delatnosti spada Program 2 – održavanje javnih zelenih površina za koje je izdvojeno dve milijarde dinara. Kako bi se merile opravdanost i uspešnost ovog programa? U budžetu stoji da je cilj programa "maksimalna moguća pokrivenost naselja i teritorije uslugama uređenja i održavanja zelenila” dok polje Indikatori stoji prazno. (?)

Opravdanost ovakvog programa mogla bi da se meri na osnovu količine sredstava koja se raspodele prema kvadratnim metrima zelenih površina u Beogradu. Ako je za održavanje jednog kvadratnog metra zelene površine (obeležimo ga sa Z) neophodno x sredstava, onda će ukupna količina sredstava predviđenih u budžetu morati da bude xZ. Ali da li neko zna koliko Beograd ima kvadratnih metara zelenih površina? Da li je predviđena suma od dve milijarde mnogo ili malo za njihovo održavanje? Ne znamo. Ne može niko ni da zna, sve dok ne zna koliki je Z. 

Moguće da je Skupština grada predvidela ovakav problem, pa je zato u budžetu predvidela izradu ”Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda”. Možda će se tu naći podatak o ukupnoj površini zelenih površina? Godina još nije završena, pa ne znamo. Ali znamo da je za proizvodnju tog nacrta predviđeno milion dinara. Dakle, dobićemo neki dokument. Da li će on da nam reši problem zbog kojeg je nastao? Da li će se znati šta je u njegovoj izradi koštalo milion dinara? Kao indikator uspešnosti tog projekta navedeno je samo "izrađen nacrt plana”. Kao i u slučaju klima-uređaja, da bi odbornica videla šta je koštalo milion dinara, morala bi da zatraži podatke od sekretarijata za finasije. A kako je poznato, državni službenici nisu uvek voljni da javnosti pokažu te podatke.

Mnogo toga ne znamo o gradskom budžetu. A izgleda ne znaju ni zaposleni u gradskoj administraciji. Pokušao sam najpre na sajtu grada Beograda da nađem odluku o budžetu za 2017. godinu (ne rebalans, već originalni budžet usvojen u decembru 2016). Nisam uspeo. Na Guglu je bilo još manje uspeha. (Trebalo mi je oko pola sata da pronađem originalni budžet i rebalans.) Onda sam telefonom nazvao Beokom servis (gradski komunalni vodič) i pitao gde mogu da nađem (bilo koju) odluku o budžetu. Nisu umeli da mi odgovore i uputili su me na Gradski sekretarijat za finansije. Tamo se javila službenica koja mi je rekla: "Znate, ja sam nova ovde. Nisam se još upoznala sa svim detaljima.”



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije