Kolumna Tibora Jone

Kaluđerica na Seni ili kursevi strane normalnosti

01.05.2018. Tibor Jona 0
Tibor Jona Tibor Jona

Pitanje šta je normalno, a šta ne često je i pitanje konteksta. U Nemačkoj je tako normalno da vam se iznos plate saopštava u bruto iznosu, dok se kod nas iznos saopštava u neto iznosu. Jedan od direktora firmi za koje sam radio, slučajem okolnosti Nemac, pokušao je da uvede praksu saopštavanja plata u bruto iznosima. Jer mu je to bilo normalno.

Nenaviknuti da znamo osnovne informacije o našoj finansijskoj situaciji i da se finansijski staramo o sebi (recimo, budite fer, da li znate napamet, bez virenja, kolika vam je bruto plata?) praksu smo naravno u preduzeću dočekali na nož i radili sve da je sabotiramo.

Deo zaposlenih je mislio da je ovo uvod u neku prevaru, deo je kukao nad promenom sui generis, ali niko nije rekao sa razumevanjem - pa to je nemačka praksa i da zato on to tako. A i zašto bismo morali da razumemo baš svaku minornu nenormalnost na koju naiđemo ili koja nam se servira? 

(Nota bene: usled velikog otpora od prakse se brzo odustalo i naš se radnik još jednom izvukao iz nemačkog obruča i nastavio svoju borbu do neke nove neprijateljske ofanzive. Bila je to mala pobeda našeg normalnog.)

Jedan naš čovek otišao je u veliki svet. I baš kao ovaj moj Nemac i on je sa sobom poneo i svoje navike i svoje shvatanje normalnog. I on je, kao Nemac, rešio da svoje svetonazore praktično realizuje.

U Parizu je taj naš čovek na svoju velelepnu vilu sa početka 20. veka ugradio ganc nove PVC prozore. Jer, od PVC-a niko nije umro, a od promaje mnogi! A na kraju, njegova kuća, njegova pravila. 

Sigurno nije trebalo da traži nečiju dozvolu, jer ko normalan traži dozvolu. A i ako nema dozvolu, sad će sigurno neka legalizacija, pa će to biti OK, pomislio je, možda, naš čovek. Normalno.

Problem u ovoj priči je što je naš čovek zapravo naš ambasador, što je vila rezidencija Srbije, a država Francuska, izuzetno zainteresovana da joj se prestonica ne pretvori u Kaluđericu na Seni.

Pravna država Francuska delovala je hitro (je li ovo normalno ili nenormalno?) zahtevom da se zaštićeni objekat vrati u prvobitno stanje (da li je ovo normalno ili nenormalno?) te prestupniku izrekla kaznu u iznosu od 100.000 evra (normalno ili nenormalno?) koju će platiti ne ambasador, nego Živorad i Milinka (normalno ili nenormalno?) i to porezom koji je mogao da ode na to da Živorad i Milinka, recimo, imaju ambulantna kola u svom gradu.

Naše društvo još od 1989. godine pravi svoja pravila i kreira svoju normalnost, pravila za ono što se smatra normalnim. Nažalost, te dve normalnosti, naša i normalnost onoga što prepoznajemo kao svet zapadne civilizacije, deluju kao dva vektora suprotnih smerova. Što stvara sve veće probleme u momentima kada dođe do interakcije dve normalnosti, kao što je to bio slučaj sa ambasadorom, njegovim PVC prozorima i Francuskom.

To što su kod nas normalne postale čudne stvari i pojave – npr. korupcija, arbitrarna pravda, neodgovornost za javnu reč i javne finansije, to da se država poklanja tajnim ugovorima, potom, da se ne može saznati šta radi izabrani predstavnik naroda, da nam poslanik bude osuđivani ratni zločinac itd. itd. - to znači da ćemo mi uskoro morati da, pored kurseva stranih jezika, uvedemo i kurseve strane normalnosti, kako bismo uopšte mogli da budemo kompatibilni sa svetom, da tu njihovu normalnost ako ne prihvatimo, ono bar da je razumemo i da znamo kako se primenjuje. 

Da je ovakav kurs već postojao, ambasador bi mogao da nauči, recimo na kursu francuske normalnosti, da se u toj zemlji prozori ne mogu menjati kad se kome ćefne, da postoji urbanistički red i država spremna da ga štiti kaznama i da, ako ima promaje, traži dozvolu od opštine za radove. Ili da nije normalno pretući bilo koga nasmrt jer je prišao devojci za koju nije znao da ti je cura ... 

Paralelno sa tim valjalo bi imati i kurseve domaće normalnosti kako bi se gospodin stranac mogao prilagoditi, da ne kažem unormaliti za bezbedno funkcionisanje u našem vilajetu. Recimo - iznos plate saopštavajte isključivo u njenom neto iznosu. Ako može i u evrima. Normalno! 

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije