Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

01.11.2017. Vesna Vujić 0
Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika

Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih roditelja. Ipak, genetsko nasleđe od majke je za nijansu značajnije, pa je svaki čovek malo više mamin sin ili kćerka. Ali genetičko nasleđe ne određuje ukupni kvalitet života čoveka, napominje dr Bojana Panić, molekularni biolog. Ona je zajedno sa svojom koleginicom dr Anom Banjac Čanak, biohemičarkom, pre desetak godina otvorila prvu privatnu DNK laboratoriju u Beogradu, u kojoj se obavljaju sve medicinske i forenzičke analize, utvrđivanje očinstva, pa i testovi za potrebe veterine. 

Dr Panić je kao student generacije dobila priliku da doktorira molekularnu biologiju na Univerzitetu u Kembridžu, a dr Banjac Čanak je doktorat iz genetike odbranila u Minhenu. Obe su značajna iskustva stekle u najboljoj laboratoriji za forenziku MUP-a Srbije, na obukama u Francuskoj i Nemačkoj, da bi kasnije odlučile da se primenjenom naukom bave samostalno.

"Posle četiri godine naučnog rada, važnije mi je bilo da vidim primenu - kad vi nešto uradite, imate rezultat, a vaš rezultat nekom olakšava život. Ukoliko je to medicina, saznajete da li je sa bebom sve u redu, da li je neko otac ili nije, iz prenatalne analize  znate da li neko nosi gen teškog oboljenja. U forenzici nema ništa lepše nego da pomognete da se reše krivična dela”, napominje dr Panić.

Od svih svetskih revolucija, za čoveka lično je sigurno najznačajnija ona koja se desila polovinom prošlog veka kada je otkriven način za čitanje gena. Definiše ga šest milijardi slova od kojih je do sada dešifrovana četvrtina. I to je dovoljno za ogromno unapređenje zdravlja i kvaliteta života čoveka, ali otvara i nesagledive mogućnosti za mešanje u posao prirode. U svetskim istraživačkim centrima  ubrzano se radi na osvajanju tehnologija za celokupno očitavanje genoma, što bi dovelo do medicine koja je u stanju da predviđa.

Geni ostaju isti od trenutka začeća do kraja života, pa bi se moglo zaključiti da je čovek samo ono što mu piše u DNK, da mu je "sudbina” određena, pre svega zdravlje. Naša sagovornica objašnjava da genetski materijal najviše utiče na fizički izgled, na metaboličke procese, dok je veza metaboličkih procesa i psihe pitanje za istraživanje neurobiologa.

"U genima su zapisane sve predispozicije za oboljenje, ali ono može i ne mora da se desi, jer na zdravlje čoveka utiču i okolina, različita zagađenja, način života, stres, hrana. Geni su testo koje mi oblikujemo našim načinom života”, objašnjava dr Panić. Na pitanje o uticaju genetski modifikovane hrane na čoveka, ona kaže da je "uticaj nesporan, ali kakav i u kojoj meri, to je još nepoznanica”. Pitanje je koja je to hrana i kako je modifikovana, na koji način je to napravljeno. Prirodno je uvek najbolje, ističe, ali u čoveku je da pokušava da poboljšava i prirodu. 

Kada je ona očitala svoj lični genski "matični broj”, kaže da je otkrila neke sklonosti, neke mutacije gena koje mogu ali ne moraju da se ispolje. "Bitno je da neko ko saznaje nešto o svojoj genetici može da razume podatke. Svaka mutacija ne znači nužno i oboljenje, za neke stvari imate predispoziciju, a na pojavu utiče način života. Neka druga oboljenja su vam zapisana u genima, kao što je cistična fibroza. Ako je mutacija prisutna kod oba roditelja, bolest će se sigurno razviti, ističe naša sagovornica.

Ona kaže da se sve češće rade analize gena za cističnu fibrozu i to naknadno, kad se uvidi da nešto nije u redu kod deteta. "Cistična fibroza je multisistemsko, genetičko oboljenje koje može različito da se ispoljava ali uglavnom se manifestuje u organima za varenje i plućima. To je teško oboljenje, teže kod dečaka nego kod devojčica jer oni ne mogu da imaju potomstvo. Vodi se kao retko oboljenje, mada jedna od 25 osoba nosi  mutaciju gena za tu bolest”, ističe dr Panić. Prema njenim rečima, važno je da budući roditelji na vreme saznaju da li su oboje nosioci tog mutiranog gena. Porodične bolesti, kao i one kod bliskih srodnika, ističe, treba najozbiljnije shvatiti i na vreme obaviti testiranje gena. 



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije