Neprivatizovana preduzeća prete budžetu

Ko će to sve da plati

01.01.2016. Bogdan Petrović 0
neprivatizovana preduzeća prete budžetu neprivatizovana preduzeća prete budžetu

Nevolјa je što krupni rezovi mogu da demaskiraju demagogiju veštačkog rasta BDP-a preko pokretanja druge peći u Smederevu, nove topionice u Boru, održavanja nerentabilne proizvodnje, što je sve predstavlјano kao  veliki uspeh od strane predsednika Vlade. I drugo, nimalo zanemarlјivo, gašenje tih preduzeća može da dovede do ogromnog nezadovolјstva radnika koji, skoncentrisani u jednom mestu, mogu da povedu i ozbilјan bunt protiv vlasti



Nastavak poslovanja nekoliko velikih neprivatizovanih preduzeća po svemu sudeći predstavlјaće veliki problem za državu u narednim godinama. Iako je za pohvalu odluka Vlade da se nad većim brojem preostalih neprivatizovanih preduzeća pokrene stečajni postupak, najkritičnija preduzeća po svemu sudeći neće biti ni ozbilјno restrukturirana, a ni privatizovana niti ugašena 2016. godine.

To je klјučni problem, pošto najveće gubitke u privredi generiše nekoliko velikih privrednih subjekata. Troškovi takvog poslovanja ne mogu da se pokrivaju iz kapitala tih preduzeća (pošto je on negativan, usled višegodišnjeg lošeg poslovanja), pa će država morati da uskoči finansiranjem iz budžeta bilo direktno ili indirektno (neplaćanjem javnih prihoda i energenata). Direktna pomoć je predviđena u više nego skromnom iznosu od 500 miliona dinara  (plus 4,5 milijardi za Resavicu). 

U najproblematičnija preduzeća spadaju RTB Bor, Železara Smerederevo, hemijski kompleks Petrohemija, Azotara i MSK kao i JPPEU „Resavica". Pored njih, do 31. Maja 2016. godine zaštita  od prinudne naplate dugova je predviđena i za još nekoliko preduzeća koja su veoma neizvesne perspektive, kao što su Kablovi iz Jagodine, Galenika, Politika, FAP i Ikarbus. 


Stotine ugašenih preduzeća, manje od 20% gubitaka


Gašenje više stotina neprivatizavanih preduzeća iz portfelјa Agencije za privatizaciju predstavlјa samo kvantitativan uspeh, pošto su najveći problemi upravo u preduzećima koja nastavlјaju da rade, jer ona generišu preko 80% ukupnih gubitaka u delu privrede koji je neprivatizovan.

Koliko je ta operacija bila uglavnom kozmetička, možemo lako zaklјučiti po tome da je ugašen IMT, koji je sa redukovanim brojem radnika (oko 400) mogao da posluje i bez državne pomoći i proizvodi sasvim solidan traktor, a da se nastavlјa agonija preduzeća od kojih svako pojedinačno generiše na desetine miliona evra godišnje obaveza za državu.

Fiskalni savet je u svojoj analizi nacrta budžeta identifikovao RTB Bor kao problematičan subjekt, zbog činjenice da je država garantovala za kredite od 150 miliona dolara, a da već 2016. godine dospeva oko 23 miliona evra. Nažalost, Fiskalni savet nije uočio rizike preostalih velikih preduzeća-gubitaša koji nastavlјaju da rade, a gde se krije potencijalno mnogo veći problem za budžet nego što je aktiviranje garancija za RTB Bor. Naime, nije samo potencijalni problem za budžet aktiviranje garancija za RTB Bor, već i „sveža" sredstva koja se moraju uložiti kako bi se održalo poslovanje tih subjekata. Sa druge strane, nisu predviđena ni adekvatna sredstva u tranzicionom fondu, ukoliko bi se država odlučila da zatvori ta preduzeća.


RTB Bor - tempirana bomba


Da stvari ne stoje nimalo dobro oko poslovanja RTB Bor moglo se videti u kratkom izlaganju predsednika Vlade kada je objavio neuspeh tendera za prodaju Telekoma, napomenuvši da treba da se izdvoji za poslovanje RTB Bor u narednoj godini 100 miliona evra. Neposredno pre toga, braneći budžet u Skupštini Srbije, najavio je da neće dozvoliti zatvaranje RTB Bor. 

Sunovrat u poslovanju RTB Bor ove godine prvenstveno je posledica pada cene bakra, koja je sa skoro 10.000 dolara po toni 2011. Godine, došla do 4.500 dolara ovih dana. Rad RTB je pri trenutnoj ceni bakra doveden u pitanje jer su postojeća nalazišta rude relativno siromašna, tako da rentabilna proizvodnja nije moguća. 

Rukovodstvo RTB nije iskoristilo povolјne okolnosti sa velikom cenom bakra kako bi višak sredstava iskoristili za istraživanja radi otvaranja novih nalazišta rude, optimizaciju troškova ili postepeno smanjivanje broja zaposlenih. Umesto toga, novac se ulagao, bolјe reći razbacivao, u razne nepotrebne stvari kao na primer u hotel na Borskom jezeru. 

Doduše, investiralo se i u izgradnju nove topionice bakra. A ta, po svemu sudeći, promašena investicija, donela je samo nove probleme. Naime, tehnologija rada zahteva veliku količinu koncentrata rude (dva puta više nego što je danas moguće proizvesti u RTB), tako da se za rad topionice mora uvoziti koncentrat. Pored toga, usled tehničko-tehnoloških problema, jalovina koja izlazi iz nove topionice mora da se preradi ponovo u staroj topionici, uz ogroman dodatni utrošak energije i nastavak zagađivanja životne sredine.  



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<ratari zaratili sa ministarkom poljoprivrede

Čija je zemlja, toga je i država

U Srbiji teško da je ijedan ministar poljoprivrede bio omiljen među poljoprivrednicima, a čini se da se aktualna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković kandiduje da bude prva na crnoj listi. Gur...

29.12.2015. Marica Vuković Detaljnije
<neprivatizovana preduzeća prete budžetu

Ko će to sve da plati

Nevolјa je što krupni rezovi mogu da demaskiraju demagogiju veštačkog rasta BDP-a preko pokretanja druge peći u Smederevu, nove topionice u Boru, održavanja nerentabilne proizvodnje, što je sve pre...

29.12.2015. Bogdan Petrović Detaljnije
<džou kunfei, vlasnica kompanije lens technology

Od siromašne radnice do izrabljivanja radnika

Sa 16 godina počela je da radi u fabrici stakla u Šenzenu za dolar dnevno. Danas za nju radi više od 60.000 radnika u tri fabrike u Kini. Magazin Forbes rangirao je na 18. mesto liste kineskih mili...

29.12.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<ratko božović

Razgovor: Biljana Stepanović i Ratko Božović

Profesor Ratko Božović, dugogodišnji je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete Teorija kulture, Sociologija kulture, Kulturna politika, Javno mnjenje, na poslediplomskom...

29.12.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

2015

Za nama je jedna vrlo teška godina. To kažu i pozicija i opozicija. Ali istu situaciju i ista kretanja, opisuju i tumače na skoro dijametralno suprotan način. To je staro pitanje koje se sažima u o...

29.12.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<najproduktivniji ugljenokop obeležio 20 godina rada

Teški dani su iza Tamnave

Svakog meseca dok je "Tamnava – Zapadno polje” bila pod vodom, Elektroprivreda Srbije je prema grubim računicama gubila oko 30 miliona evra. Od poplava u maju do kraja decembra uvezeno je struje u ...

29.12.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<uroš momirović, direktor kompanije mona

Treba se uzdržati od povećanja poreza

U Srbiji je uobičajeno da poslovni ljudi, pa i građani, stalno napadaju banke. Ozbiljne firme, koje imaju dobru kreditnu istoriju, danas mogu da dobiju kredite uz kamate od tri, četiri odsto. To je...

29.12.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<dr dragan lončar, prodekan ekonomskog fakulteta u beogradu za saradnju s privredom

Moramo povezati obrazovanje sa privredom

Formalno je do sada uspostavljena saradnja sa 50 kompanija koje posluju u Srbiji. Veoma smo srećni što smo brzo aktivirali potencijal u ovom segmentu i što vidimo ispred sebe još veći prostor za na...

29.12.2015. Nikola Komazec Detaljnije
<janis varufakis: globalni minotaur

Reciklaža suficita

Sada dolazi glavna Varufakisova teza: ovakvi mehanizmi recikliranja suficita mogu da opstanu jedino ako postoji sistem slobodnih valuta, u kome svaka zemlja može da devalvira svoju valutu da bi se ...

29.12.2015. Dušan Pavlović Detaljnije
<siva ekonomija

Samo 8% firmi plati kaznu

Prema iskustvu privrednika, ima svega 26 odsto šansi da se otkrije preduzeće koje posluje u sivoj zoni, što ukazuje na neefikasnost inspekcija. Od onih koje se otkriju, 53 odsto direktora ili vlasn...

29.12.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<dr dušan pavlović

Ima li rešenja za deficit

Fiskalni cilj za 2016. godinu je da budžetski deficit padne ispod 3% BDP-a. Zašto baš 3%? Zato što se smatra da deficit preko tog nivoa uvećava javni dug. (Javni dug je trenutno na 74% BDP-a, a ako...

29.12.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<preduzetnici, problemi finansiranja

Novac kroz gusto sito

Mali privrednici nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji, zbog čega moraju da otpuštaju radnike i zatvaraju firme. Do povoljnih kredita teško dolaze, ukazuju u vojvođanskom udruženju preduzetnika...

29.12.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<ilija dragišić, suvlasnik firme „dimis“

Lakše je kad imate brend

Kompanije u Srbiji izdvajaju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra za razvoj brenda, dok male firme za to nemaju novca. Treba se, međutim, dobro obavestiti o bespovratnoj pomoći koj...

29.12.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<momčilo aleksandrić, fakultet muzičke umetnosti

Izaći izvan mogućnosti i okolnosti

Student je doktorskih studija kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu ove godine je uporedo završio master studije gitare i master studije kamerne muzike, a god...

29.12.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<klizanje

Led je “bog”, ograda je “majka”

Kako izgleda kad se jednog dana otisnete u avanturu klizanja na ledu posle par decenija apstinencije i uletite u gužvu svih mogućih likova – dece, početnika, virtuoza, trapavih parova, uz disko zvu...

29.12.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<dočeci i proslave

Novogodišnje bajke

Možda će zvučati infantilno, ali obožavam Nove godine. Ne baš takozvane „najluđe noći", ali da - sve drugo što spada u praznični mizanscen. Počevši od uličnih ukrasa, ma iz koje sezone se vukli, pr...

29.12.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Ta pusta obećanja

Pred kraj godine, dobili smo na poklon još jedno veliko obećanje.Ne bismo mogli da kažemo da je novo, pošto nije.Odavno nam je poznato, ušlo je i u viceve, možda je bilomalo i zaboravljeno, a zove ...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije