Rezultati poslovanja bankarskog sektora u 2014.

Ko je profitirao a ko je izgubio

01.06.2015. Miloš Obradović 0
finansije finansije

Nakon gubitka na nivou sektora u 2013. godini, banke su prošle godine ukupno ostvarile dobit od 28 miliona evra, uprkos ogromnom gubitku Srpske banke od 136,5 miliona evra



Nakon gubitka u 2013. godini od 18,7 miliona evra, bankarski sektor Srbije vratio se na staze pozitivnog poslovanja sa dobiti od 3,4 milijarde dinara (28,8 miliona evra). I dok je 2013. viđena konsolidacija među stranim privatnim bankama, prodaja KBC banke Telenoru i portfolija Sosijete ženeralu uz otpise loših kredita, kao i čišćenje bilansa Hipo banke koja se spremala za prodaju, kao i veliki gubitak NLB banke, u prošloj godini su stradale dve banke sa domaćim kapitalom. Narodna banka je oduzela u januaru 2014. godine dozvolu Univerzal banci, dok je državna Srpska banka izbegla tu sudbinu, ali je zato država morala da pokriva ogromne gubitke.

Najveći efekat na ukupan rezultat sektora imala je Srpska banka, koja je zabeležila gubitak od 16 milijardi dinara (136,5 miliona evra). Gubitak obe ove banke koštao je državu, odnosno poreske obveznike, više od 200 miliona evra. Prema izjavi guvernera Jorgovanke Tabaković, Univerzal banka je napravila trošak od 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, a država i javno preduzeće Jugoimport SDPR  su dokapitalizovali, odnosno pokrili gubitak Srpske banke, sa oko 113 miliona evra.

Ako izuzmemo Srpsku banku, onda prošla godina sa stanovišta profita i nije bila toliko loša za banke. Ostalih 28 banaka ostvarilo je dobit pre oporezivanja od 165 miliona evra.

Kao i prethodnih godina, i u 2014. godini najveću dobit pre poreza ostvarila je Banka Inteza sa 6,8 milijardi dinara (58 miliona evra). Za njom su u prvih pet i Unikredit banka sa 5,46 milijardi dinara dobiti (46,6 miliona evra), Rajfajzen banka sa 5,23 milijarde dinara ili 44,5 miliona evra i Komercijalna banka sa 4,78 milijardi dinara (40,8 miliona evra). U prvih pet banaka po dobiti našla se i Prokredit banka sa dve milijarde dinara, odnosno 17 miliona evra. Raslojavanje banaka na uspešne i manje uspešne se i prošle godine nastavilo, jer je prvih pet banaka zaradilo čak 24,27 milijardi dinara, odnosno oko 207 miliona evra.
Za razliku od 2013. kada je čak 14 banaka završilo u minusu, u prošloj godini gubitak je zabeležilo njih 11. Osim već pomenute Srpske banke, na listi gubitnika dominiraju nažalost domaće banke sa državnim kapitalom, kao i banke u vlasništvu grčkog i slovenačkog kapitala.

Posle Srpske banke, najveći gubitak je napravila NLB banka sa 2,1 milijardu dinara gubitka (17,8 miliona evra), što je ipak ogroman napredak u odnosu na 2013. koju je ova banka završila u minusu od čak 9,9 milijardi dinara (87,4 miliona evra). Na trećem mestu na listi gubitaša našla se grčka Eurobanka sa 1,7 milijardi dinara gubitka (14,5 miliona evra). Među pet gubitaša se našla i Dunav banka (odnedavno MTS banka) sa gubitkom od 1,37 milijardi dinara (11,7 miliona evra). Ovu banku, koja se nalazila u većinskom vlasništvu Dunav osiguranja, Telekom Srbija je dokapitalizovao sa 9,5 miliona evra i postao vlasnik sa 57,89 odsto akcija i na ovaj način praktično i ovu banku spasao od gašenja. Na petom mestu gubitaša našla se i Pireus banka sa gubitkom od 1,36 milijardi dinara (11,6 miliona evra). Među bankama koje su zabeležile gubitak u 2014. su i Hipo banka, Jubmes banka, Telenor, Marfin, KBM i Čačanska banka.

Na kraju 2014. godine ukupna aktiva bankarskog sektora je iznosila 24,55 milijardi evra, što je na nivou s kraja 2013. godine (odnosno smanjenje od oko 20 miliona evra). U dinarima je aktiva zabeležila nominalno povećanje za 122,7 milijardi dinara ili za 4,3 odsto. Međutim, u poslednja tri meseca prošle godine, aktiva banaka je smanjena za više od pola milijarde evra.

Prošle godine je započeto sa primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda u sastavljanju finansijskih izveštaja, pa ih je teško uporediti sa prethodnim godinama, ali Miroslav Marinković i profesor Boško Živković, saradnici MAT-a, utvrdili su u svojoj analizi da su banke smanjile kreditiranje privrede i više se okrenule kupovini državnih hartija od vrednosti.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dragana janjić, vinarija „aleksić“ vranje

Ko je spreman da rizikuje, može i da uspe

Trebalo bi da nam je država "druga majka". Svesne smo kroz šta naše društvo prolazi i znamo da će to još trajati, mada ne i koliko dugo. Ako budemo čekale da nam država obezbedi bilo šta, od nas ne...

31.05.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<tajna je u fleksibilnosti

Tajna je u fleksibilnosti

Evrotehna je otpočela rad 2000. godine sa pet ljudi, u malom prostoru i sa namerom da izvozi elektroormane na rusko tržište. U petnaestu godinu postojanja ušla je sa godišnjom proizvodnjom vrednom ...

31.05.2015. Nebojša Bugarinović Detaljnije
<finansije

Ko je profitirao a ko je izgubio

Nakon gubitka na nivou sektora u 2013. godini, banke su prošle godine ukupno ostvarile dobit od 28 miliona evra, uprkos ogromnom gubitku Srpske banke od 136,5 miliona evra Nakon gubitka u 2013. ...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<prodaja krivotvorene robe u srbiji

Na pijaci lepe etikete

Tržišna inspekcija je ove godine oduzela ukupno 59.150 komada razne robe: odeća, obuća, sportska oprema, torbe, naočare, piće, čokolada. Uglavnom, najveći broj je oduzetih tekstilnih proizvoda i ga...

31.05.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<Šta će biti sa preduzećima u restrukturiranju

Svako čeka svoj sudnji dan

Na kraju je ispalo da je ministar privrede Željko Sertić uspeo da ubedi misiju MMF-a da bar za 17 preduzeća u dugogodišnjem restrukturiranju produži veštački život u kome se nalaze na račun države,...

31.05.2015. Marica Vuković Detaljnije
<kolumna

Mogući pravci poreske reforme u Srbiji

Poreska reforma za cilj treba da ima pomeranje fokusa Poreske uprave sa represije na servisiranje poreskih obveznika. Samo na taj način može se obezbediti da poreski obveznici mogu da rade, zarade ...

31.05.2015. Dr Goran Radosavljević, docent na FEFA Detaljnije
<Šta vas čeka ako započnete mali biznis

Sto nameta, čak i porez unapred

Države sa jakom privredom o malim preduzećima vode računa. U Srbiji je sve suprotno: MSP u našoj zemlji čak ne učestvuju u kreiranju zakona koji se na njih odnose. Time se, kod nas, bave birokrate ...

31.05.2015. Milan Vučković Detaljnije
<ilon riv mask, biznismen, pronalazač i investitor

Svemir je granica

Uneo je revoluciju u bezbedni transfer novca preko interneta, osnovao prvu privatnu kompaniju koja je lansirala raketu u svemir, dizajnira i proizvodi električne automobile najnovije generacije. Ve...

31.05.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Igra oko vrtića

Pre nekoliko meseci, beogradska uprava donela je odluku o izjednačenju privatnih i "gradskih” vrtića tako što je svim vrtićima omogućila da upisuju decu po subvencionisanoj ceni od 5.540 dinara. Ci...

31.05.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<izvoz

Prava korist je od neto izvoza

Domaća prehrambena industrija otkupljuje sirovine od domaćih proizvođača  i izvozi proizvode više faze prerade koji donose priliv deviza u zemlju Prema analizama svih relevantnih institucija, od...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<prodaja municipalnih obveznica

Na prste jedne ruke

Nakon šabačkih municipalnih obveznica koje su emitovane javnom ponudom krajem prošle godine, opština Stara Pazova druga je po redu lokalna samouprava u Srbiji koja je početkom maja emitovala opštin...

31.05.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<petar gošev

Kriza tera investitore iz regiona

Makedonska kriza je u čitav region unela političku nestabilnost, zbog koje bi investitori mogli početi da zaobilaze i Srbiju, koja osim toga ne bi trebalo da oseti neke veće turbulencije u privredi...

31.05.2015. Milka Gojković Detaljnije
<borba kine i amerike za prevlast u aziji

Reciklaža dolarskih rezervi

Azijska banka za infrastrukturne investicije pod kontrolom Kine biće konkurencija Svetskoj banci i Azijskoj razvojnoj banci i izazov Americi i Japanu oko dominacije na Dalekom istoku Poslednjih ...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
< korporativizacija u srbiji, hrvatskoj i crnoj gori

Izmena strukture zaposlenih

Srbija je poslednja država u regionu koja je započela proces korporativizacije svoje elektroenergetske kompanije. Naime, nacionalne elektroenergetske kompanije Hrvatske i Crne Gore, HEP i EPCG, pro...

31.05.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<izbor buridanovog magarca

Izbor Buridanovog magarca

Da li Srbija u ovom trenutku može da se opredeli između Istoka – Rusije i Zapada – Evropske unije? Šta Srbija dobija tim opredeljenjem u ovom trenutku? Jedno je sigurno – neprijatelja. Može li, sa ...

31.05.2015. Nikola Vujinović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Beograd Detaljnije
<Đorđe marković, biolog, astronom, biofizičar

Od đačkog doma do svetskih simpozijuma

Svoj dečački san da će kad poraste biti naučnik, dvadesetčetvorogodišnji Đorđe Marković ostvaruje sledeći svoja interesovanja i ambicije. Završio je osnovne i master studije biologije, a trenutno u...

31.05.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<zoran ivošević, bivši sudija vrhovnog suda srbije i profesor pravnog fakulteta univerziteta union

Razgovor: Antonela Riha i Zoran Ivošević

Krajem aprila premijer Aleksandar Vučić najavio je promenu Ustava Srbije u naredne dve do tri godine. Već posle nekoliko dana, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković dostavila je Odboru za ust...

31.05.2015. Antonela Riha Detaljnije
<valjevo

Utemeljeni lokalpatriotizam

Valjevo je maleni grad od nekih 70.000 stanovnika u užem jezgru, dok s raskošnom okolinom „nagura" i do 120.000 žitelja. Specifičan je po mnogim stavkama, ekološkim, geografskim, kulturnim, sociolo...

31.05.2015. Stana Cucić Detaljnije
<noć muzeja

Oštar pogled iznutra

Noć muzeja je manifestacija koja već godinama pokazuje koliko kultura ima smisla. Koliko su je Beograđani žedni, kao i stanovnici drugih srpskih gradova,  samo ako im se pristupi na pravi način. Sa...

31.05.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<toio lampa

Toio lampa (1962)

Među mnogim značajnim objektima italijanskog dizajna sredine prošlog veka, Toio lampa Akile Kastiljonija ima nesumnjivo primarnu ulogu. Akile je bio jedan od trojice braće Kastiljoni. Iako najpoz...

31.05.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<cirkus

Zlatni klovn ili vašarska zabava

 „Cirkus se kod nas doživljava pežorativno, vezuje za lakrdiju i politiku i čini se sve da se sreže", počinje Marijana svoju priču, i tužnu i divnu. Artiste nazivaju „cirkusantima", što još ne mogu...

31.05.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Protivgradne i propagandne rakete

Uplakani, razočarani i u neverici ljudi su posmatrali kako im nevreme sve uništava a da nijedna protivgradna raketa nije ispaljena. „Sve mi je uništeno. Imao sam najbolji zasad jagoda u ovom delu ...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije