Koncesije na popravnom

Ko zna šta je koncesija?

15.11.2013. Sanja Staletović 0
koncesije na popravnom koncesije na popravnom

Pet kineskih kompanija preuzelo konkursnu dokumentaciju za izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta Beograd – Požega. Sa druge strane, izgradnja moravskog koridora je odložena jer je kineska kompanija CRBS povećala cenu radova za 150 miliona evra


Konkursnu dokumentaciju za koncesiju za izgradnju deonica auto-puta Beograd – južni Jadran preuzelo je pet kineskih kompanija. Ponude potencijalnih koncesionara u pretkvalifikaciji trebalo bi da budu otvorene sredinom meseca. Hoće li, međutim, realizacija tog projekta i početi naredne godine zavisi od budžeta, koji se trenutno kroji u Nemanjinoj 11. Predlog Ministarstva građevinarstva je da se za Koridor 11 iz republičke kase u 2014. obezbedi 1,5 milijardi dinara i taj novac bi bio potrošen na konsultanta za koncesiju i izradu projektne dokumentacije, ne samo za pojedine deonice do Požege, koja je predmet koncesije, već i za deo preko Peštera do Boljara, odnosno do granice sa Crnom Gorom. I dok u Ministarstvu građevinarstva tvrde da je koncesija trenutno jedino moguće rešenje da se auto-put od Surčina do Požege finansijski zatvori, sve su glasniji protivnici toga da se koncesionaru uz deonice, koje treba da gradi, ustupe na naplatu putarine i delovi čiju izgradnju Srbija finansira iz budžeta i kredita.

Koncesija se odnosi na finansiranje, izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta od Surčina do Obrenovca od oko 17,6 kilometara. Zatim finansiranje, izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta od Preljine do Požege od oko 31 kilometar. Auto-put od Obrenovca do Preljine je već u izgradnji, pa će pod koncesiju biti dato samo korišćenje i održavanje tih 103 kilometra. Odnosno na tom delu, čija se gradnja finansira iz budžeta, kineskog i azerbejdžanskog kredita, koncesionar će ubirati prihod od naplate putarine. Vrednost radova na izgradnji dve deonice, ukupne dužine 48,6 kilometara, procenjuje se na oko 450 miliona dolara. Prema sadašnjem cenovniku na naplatnim rampama u Srbiji, procena je da će koncesionar sa auto-puta godišnje ubirati prihod od oko 35 miliona evra. To znači da bi se za  desetak godina koncesionaru isplatila investicija. Koncesija može da se ugovori na maksimum 50 godina, ali u Ministarstvu građevinarstva kažu da će taj period biti znatno kraći. Koliko tačno godina, stvar je pregovora sa kineskom kompanijom kojoj će biti poveren posao. 

Budućem koncesionaru, kažu u Ministarstvu, investicija može da bude isplativa samo ako na održavanje i korišćenje dobije deonice od 103 kilometra koje finansira Srbija. Država bi ubirala koncesionu naknadu, a o njenoj visini tek treba da se pregovara. Malo je nategnuto, navode u Ministarstvu građevinarstva, ali ne može se reći da za državu nije isplativo. Najbolje rešenje bi bilo da se uzmu krediti za izgradnju ove dve deonice, ali to u ovom trenutku nije moguće, jer je Srbija prezadužena, navode u Ministarstvu. Idealno bi bilo da se kredit za deonice, koje gradi Srbija, vraća od putarine sa delova auto-puta za koje je i uzet, ali to ne mora uvek da bude slučaj.

Auto-put, tvrde u Ministarstvu, mora da se izgradi, jer crna statistika kaže da je u poslednjih nekoliko decenija na Ibarskoj magistrali nastradalo oko 18.000 učesnika u saobraćaju. Auto-put od Obrenovca do Preljine, koji se gradi iz budžeta i kredita ne bi imao veliki broj vozila ako ulaz na auto-put nije u Beogradu. Korišćen je softver Svetske banke i došlo se do nekoliko scenarija kako najbrže da se završi ovaj deo Koridora 11 i jedino moguće rešenje u ovom trenutku je  koncesija za izgradnju dve deonice, od Surčinske petlje do Obrenovca i od Preljine do Požege, ali na održavanje i korišćenje koncesionaru mora da se da i deo od Obrenovca do Preljine. Predlog Ministarstva građevinarstva dobio je „zeleno svetlo" Vlade Srbije u dva zaključka i, kako navode u Ministarstvu, zaista je ovo jedini način da u najkraćem mogućem roku imamo auto-put. Možemo da čekamo bolja vremena za gradnju ovog puta, ali će onda deo koji se gradi od Obrenovca do Preljine biti neisplativ, jer neće imati dovoljno vozila (nema ulaska u Beogradu).

Kineske firme, koje se jave na poziv Ministarstva građevinarstva, moraju da imaju odličan bonitet dodeljen od kvalifikovane specijalizovane agencije, ili prvoklasan kreditni rejting. Takođe, uslov je i da firma ima ukupni godišnji obrt od najmanje dve milijarde evra za poslednje tri godine, iskustvo u izgradnji auto-puta od najmanje 150 kilometara u poslednjih pet, iskustvo u održavanju auto-puta od najmanje 150 kilometara u poslednjih pet godina. Kina ima posebne investicione fondove za javno-privatna partnerstva i koncesije. Srbija projektom izgradnje deonica na Koridoru 11 konkuriše da postane prva zemlja koja će koristiti predviđenih 10 milijardi dolara, koje je Kina namenila ulaganjima u jugoistočnoj Evropi. Iz ovog fonda planirana je i koncesija.


Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<nikola avram, generalni direktor “mk mountain resort”

Tajni sastojak koji niko ne zna

Hrvatska ima jednog rimskog cara Dioklecijana i svi za njega znaju. Iz Srbije ih je bilo 16, a niko ne zna za njih. Gamzigrad je najbolje sačuvan stari rimski grad u Evropi. Priroda je dala resurse...

28.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<mačevanje s konkurentima

Mačevanje s konkurentima

Privući investitore u današnje vreme je izazovan zadatak i sa mnogo sređenije države od Srbije. Ipak, poslovna klima, za razliku od one "prave”, nije prirodna pojava, i na nju se može uticati preci...

28.05.2014. Vojislav Stevanović Detaljnije
<koncesije na popravnom

Ko zna šta je koncesija?

Pet kineskih kompanija preuzelo konkursnu dokumentaciju za izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta Beograd – Požega. Sa druge strane, izgradnja moravskog koridora je odložena jer je kineska ko...

28.05.2014. Sanja Staletović Detaljnije
<dr. dušan pavlović

Neto štete od subvencija

Davne 1850. godine, Frederik Bastija, francuski politički ekonomista, objavio je esej pod nazivom "Ce qu'on voit et ce qu'on ne voit pas” (Ono što se vidi, i ono što se ne vidi). Esej je postao sas...

28.05.2014. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<saša radulović, ministar privrede

Dosta je subvencija

1.    Prošla su dva i po meseca od kada ste na čelu Ministarstva privrede. Šta vas je negativno iznenadilo? Problemi su daleko veći nego što su poznati javnosti. Nisu me iznenadili. Znao sam ih i ...

28.05.2014. Vesna Damjanić Branković Detaljnije
<regionalni samit guvernera, bankara i privrednika

Loši zajmovi i kreditna stagnacija koče region

Guverneri centralnih banaka regiona ukazali na probleme finansijskih sistema, ali i na mogućnost njihovog zajedničkog rešavanja na Regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika u Beogradu B...

28.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<srđan bogosavljević, direktor ipsos stratedžik marketinga

Gorislav Papić sa Srđanom Bogosavljevićem

Ima prostora za novu stranku bez recikliranih ljudi Nije lako zakazati razgovor sa Srđanom Bogosavljevićem, direktorom Ipsos Stratedžik marketinga. Ne zbog toga što smatra da mu javnost samo štet...

28.05.2014. Gorislav Papić Detaljnije
<tina kaplani, magistar na venecijanskom internacionalnom univerzitetu

Muzeji rade!

Mnogi su joj postavili pitanje: „Zašto si se vratila?" Njen odgovor je jednostavan: „Kada ste u stranoj zemlji, vi ste stranac. Koliko god u Italiji za mene bilo šansi, to nije ništa više nego ovde...

28.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<kulturni pejzaž srbije

Nahvatajte svog direktora ustanove kulture

Ako imate višak slobodnog vremena, ako nemate pametnija posla, ili ako ste jednostavno mazohista, možda ponekad poželite da razgovarate o kulturi u Srbiji. Sigurno ste već više puta čuli kako je sv...

28.05.2014. Ivica Petrović Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Stara srpska reč – odgovornost

Vreme ’ladovine je prošlo, konstatovao je v. d. direktora EPS-a Aleksandar Obradović, objašnjavajući novinarima zašto ovo javno preduzeće više ne može da opstane, a još manje da izdrži tržišnu borb...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije