Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

01.06.2017. Miloš Obradović 0
Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da preduzeća imaju ozbiljnih problema da ih prate i da se na vreme prilagode promenama. A to ne doprinosi pravnoj sigurnosti, naprotiv

Ako pitate privrednike, bilo domaće bilo strane, glavni problem u poslovanju im je (ne)predvidljivost. Do pre dve- tri godine, glavna preokupacija je bila kako se zaštititi od promena deviznog kursa i inflacije, a sada kako se zaštititi od čestih promena zakona i propisa i iznenadnih troškova.

Prema evidenciji NALED-a, 30 bitnih zakona za privredu u poslednjih pet godina doživelo je izmene čak 88 puta. Od svih zakona bitnih za privredu, svaki peti je imao analizu efekata njegove primene. Ovaj problem je širi od privrednog aspekta. Savet za borbu protiv korupcije je napravio analizu seta pravosudnih i procesnih zakona i našao da je u toku pet godina Zakon o javnom tužilaštvu izmenjen 10 puta, Zakon o sudijama imao je 12 izmena, Zakon o uređenju sudova je izmenjen osam puta, Zakon o pravosudnoj akademiji dva puta, Zakon o Visokom savetu  sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca imali su tri izmene, Zakon o izvršenju i obezbeđenju imao je četiri izmene, Zakon o parničnom postupku menjan je tri puta, dok je Zakon o krivičnom postupku imao pet izmena.  

Stoga i ne čudi zaključak Saveta da "imamo veoma loše zakone koji se veoma teško primenjuju, ali se zato veoma često menjaju”.


Bez računice troškova

Koliko u novcu to košta privredu, niko nije izračunao. Da je neko radio analizu efekata usvojenih zakona, možda bi se bar stekla predstava o razmerama štete koju ovakvo postupanje proizvodi. Čak ni analize efekata primene propisa koje su zakonom obavezne se ne rade, a ako se i rade, to se izvede tako da se ispuni forma. Pravih korisnih informacija tu uglavnom nema.

Osim toga, ministarstva kao predlagači zakona na javne rasprave najčešće gledaju kao na gubljenje vremena i usporavanje procesa njihovog donošenja, one se izbegavaju, a zakoni se usvajaju po hitnom postupku. Tako je u 2015. godini, opet po evidenciji NALED-a, od 124 zakona bitna za privredu, njih 77 usvojeno po hitnom postupku. Tu vremena za popravke i izmene nema.

Kako objašnjava Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije i dugogodišnji sudija Privrednog suda, tolika je hitnost da recimo Savet koji po zakonu treba da pregleda nacrt zakona i da mišljenje o pitanju korupcije, čak i ne stiže da ih pročita.

"Mi ne stižemo ni da ih pročitamo jer ih ima mnogo i imamo samo dan, dva pre nego što odu dalje na usvajanje. Nacrt se samo pojavi niotkuda, niti je bio na sajtu Vlade, ni ministarstva. Svodi se na prikazivanje statistike koliko je Skupština donela zakona, a oni se nekad menjaju i pre nego što stupe na snagu. To govori i o radu Skupštine” ističe Jelisaveta Vasilić.

Kako objašnjava ekonomista Ljubomir Madžar, naši zakoni su protivrečni između sebe i unutar sebe. 

"To nije dobro za biznis, jer ako se držiš jednog zakona, velika je verovatnoća da ćeš se ogrešiti o drugi zakon. Ako politika na tebe ne gleda blagonaklono, može te uvek uhvatiti u nekom zakonskom prekršaju. Svaki zakon je praćen ogromnim brojem podzakonskih akata i mi tu nemamo kapacitet da ih produkujemo u dovoljnom broju i dovoljnog kvaliteta. Zato postoje pravne praznine. U mnogim zakonima javlja se problem tumačenja. Pa jedno ministarstvo tumači zakon na jedan, a drugo ministarstvo na drugi način. Koja je to neizvesnost. Ako išta privredu ubija, to je neizvesnost”, smatra Madžar.


Apsurd sa akcizama na sajder

Šta ta neizvesnost znači u praksi, na konkretnom primeru objašnjava Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore.

Ona navodi primer s kraja 2015. godine kada je Ministarstvo finansija uvelo novi akcizni proizvod, voćno vino ili tzv. sajder koji do tada nije bio akcizni proizvod.

„Ministarstvo je propisalo da u roku od dva meseca proizvođači i prodavci sajdera obračunaju akcizu i plate akciznu markicu. Naravno da je to potez koji nikad ne bi naišao na odobravanje industrije, ali poenta nije u tome. 

Da je bilo javne rasprave, ne bi se desilo da od 1. januara 2016. pa u narednih 3,5 meseci Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede nisu mogli da se dogovore šta je precizno akcizni proizvod. Za sve to vreme proizvođači i prodavci su bili u prekršaju, kako god okrenete. U prekršaju ste i ako obračunate i platite akcizu za proizvod koji nije akcizna roba, a u prekršaju ste i ako ne obračunate i ne platite akcizu za proizvode koji jesu akcizna roba. 



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije