Holstrom i Hart dobili Nobelovu nagradu za istraživanje korporacijskih ugovora

Kompanije uništavaju nezajažljivi direktori

01.11.2016. Gordana Bulatović 0
Holstrom i Hart dobili Nobelovu nagradu za istraživanje korporacijskih ugovora Holstrom i Hart dobili Nobelovu nagradu za istraživanje korporacijskih ugovora

Plate izvršnih direktora u mnogim firmama kreću se od razumnih do apsolutno strašnih. To je, tvrde ovogodišnji dobitnici „Nobela" za ekonomiju, uništilo i naftnog diva Enron

Kako je i da li je moguće da se jednim ugovorom u isto vreme štite pozicije i poslodavca i njegovih zaposlenih, istraživanje je koje je ove godine finskom ekonomisti Bengtu Holmstromu i njegovom kolegi iz Britanije Oliveru Hartu donelo Nobelovu nagradu za ekonomiju.

„Naša istraživanja nisu uvek dopirala do onih koji definišu ugovore o zaradama. Dve, tri godine bio sam član Upravnog odbora Nokije i iz tog iskustva mogu da kažem da se plate izvršnih direktora kreću od razumnih do apsolutno strašnih. Verujemo i da slom Enrona, koji je uslovio da svet uđe u veliku finansijsku krizu 2008. godine, ima veze sa ugovorima o platama izvršnih direktora, konkretno sa vrlo izdašnim akcijskim opcijama, a prema kojima njihovi interesi nisu bili više povezani s onima koje je imao taj naftni div. Mislim da je kod takvih modela najproblematičnije to što izvršni direktori nisu istinski zainteresovani da rade za dobrobit kompanije, već imaju motiv da što pre uzmu novac i odu", objašnjava motiv opredeljivanja baš za temu ugovora, jedan od laureata, Bengt Holmstrom.

Holmstrom izražava i nadu da će nadležni malo bolje da se upoznaju sa njegovim i Hartovim saznanjima, posebno sa njihovim tumačenjem mehanizma naknada za izvršne direktore.

„Određivanje plata izvršnih direktora postalo je previše komplikovano. Ima previše faktora i vlada totalna zbrka", priznaje Holmstrom, ali i dodaje da je nemoguće skicirati najbolji model za određivanje plata. Teško je parirati uticaju tržišta. Ekonomika, zapravo, nema stav o visini zarada, kao ni o tome zašto su plate izvršnih direktora toliko porasle poslednjih godina. Tako je – kako je. U pitanju je nedokučiva igra ponude i potražnje."

Kako je, prilikom same objave ovogodišnjih dobitnika, saopštila sama švedska Kraljevska akademija nauka, Holmstrom i Hart su „Nobela" ove godine dobili za „doprinos teoriji ugovora”.

„Njihova teorija važna je za razumevanje realnih ugovora i institucija, kao i potencijalnih skrivenih problema prilikom pravljenja ugovora. Novi teorijski instrumenti koje su razvili Holmstrom i Hart važni su za razumevanje ovog segmenta", kaže se u obrazloženju odluke Kraljevske akademije nauka Švedske.

I zaista, svakog dana se širom sveta potpiše na stotine hiljada ugovora.

Istraživanje, inače, sadrži i tzv. načelo informativnosti,  koje se smatra doprinosom Holmstroma, a odnosi se direktno na ugovorno povezivanje plata direktora sa informacijama o njegovom učinku, uz pažljivo analiziranje odnosa rizika i inicijativa.



Nastavak teksta možete pročitati u 35. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Uroš Đorđević - direktor preduzeća Agrounik, Darko Mandić - redsednik BEUM-a, Nemanja Cerovac - IT p

Kako uspeti u Srbiji

Trojica mladih ljudi, potpuno različitih – različiti su im životni putevi, interesovanja, vrsta posla kojom se bave, kao i planovi, imaju bitne stvari koje ih povezuju – ambicija i energija da uspe...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Holstrom i Hart dobili Nobelovu nagradu za istraživanje korporacijskih ugovora

Kompanije uništavaju nezajažljivi direktori

Plate izvršnih direktora u mnogim firmama kreću se od razumnih do apsolutno strašnih. To je, tvrde ovogodišnji dobitnici „Nobela" za ekonomiju, uništilo i naftnog diva Enron Kako je i da li je mog...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Vladica Cvetković, predsednik Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja

Treba uvesti konkurenciju na fakultete

Jedan od ključnih problema našeg visokog obrazovanja je odabir kadrova na univerzitetima. Oni koji su ova važna prava dobili nezasluženo, teško mogu biti u stanju da ih i koriste kako treba. Takvi ...

27.10.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<5

Mi insistiramo na bubanju, a Zapad na praksi

Dok u Srbiji profesori u srednjim školama uopšte ne obraćaju pažnju na vanškolske aktivnosti ili ih smatraju gubljenjem vremena, na Zapadu na tome insistiraju i bez dobrog CV-a ne može se upisati d...

27.10.2016. Dunja Milošević, Sciences.Po Dižon, Trinity College Dablin Detaljnije
<YES Forum mladih lidera Srbije

Šta kaže budućnost Srbije?

Da li se mladi lideri vide u Srbiji ili u inostranstvu? Kakve perspektive im pruža visoko obrazovanje? Da li otići u preduzetnike ili postati deo korporativne kulture, i kako su uspeli oni koji se ...

27.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Analiza: Zašto je Vlada Srbije gluva na savete Saveta za borbu protiv korupcije

Ukras koji žulja svaku vlast

Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević ističe da su Savetu svakako potrebni novi ljudi i već dve godine predlaže Vladi da imenuje, na konkretne predloge Saveta, nove članove, ali ne dobija odgovor...

27.10.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Cinizam prema socijalnim slučajevima

U novembru 2014. godine Vlada Srbije usvojila je Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. Ova uredba predstavlja osnov nove socijalne politike po kojoj radno sposo...

27.10.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Ognjen Uzelac, direktor Fer Šera, sudski veštak za autorska i srodna prava

Autori mogu sami da zaštite svoja prava

Razvoj produkcione tehnike i informaciono-komunikacionih tehnologija omogućio je autoru, umetniku interpretatoru, producentu, da se publici obrati neposredno, odnosno samo posredstvom pružalaca teh...

27.10.2016. Julijana Vincan Detaljnije
<Širenje kapaciteta HE Đerdap

Zaštita od kriznih situacija

U toku je priprema i za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3. Ona treba da bude izgrađena na 1007. kilometru Dunava, četiri kilometra uzvodno od Lepenskog vira i oko 100 km vazdušne linije od Beograda...

27.10.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako se preko „fantomskih firmi“ izvlači novac i pljačkaju država i poverioci

Lažni računi za lažne kupovine

U 2015. i prvih devet meseci ove godine Poreska uprava otkrila je 314 fantomskih preduzeća za pranje novca i utaju poreza. Šteta za državu prošle godine je bila 10 miliona evra. Ovo je zvanično, on...

27.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Vang Đijanlin, vlasnik kompanije Dalian Wanda Group

Napoleon iz Kine

Nekadašnjeg vojnika, poznatog po gvozdenoj disciplini u kompaniji i osvajačkim težnjama koje su poslednjih meseci usmerene ka holivudskoj filmskoj industriji, londonski list The Economist nazvao je...

27.10.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zatuci srednju klasu

Sećate se perioda kada je Belgija usled političkih razmirica Flamanaca i Valonaca mesecima bila bez vlade? Jedna od anegdota iz tog vremena jeste i ona da je zemlja tokom tih nekoliko meseci sa vla...

27.10.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Iva Brkić, umetnica unikatne keramike, Galerija 1250

Polako se širi krug mušterija

Dizajneri keramike ne mogu naći posao u Srbiji jer ne postoje velike fabrike, industrija keramike je nerazvijena. Kao samostalni umetnici ne bismo mnogo postigli u ovom poslu, zato smo počeli udruž...

27.10.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<15

Jedna od onih koji bi da ostanu

Mnogo je faktora koji bi trebalo da budu promenjeni, kako bi se privukli mladi da ostanu u Srbiji. Potrebni su, pre svega,  mogućnost zapošljavanja nakon završenih studija, dinamičan posao koji zah...

27.10.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Oktobarski salon

Da li je umetnost obešeno kuče

Ma šta tvrdili stručnjaci o objektivnom stavu spram nekog dela, uvek nekako ispadne da je vredno ono što se svakom lično dopada. Premda „dopadanje" nije prikladna reč još od izloženih pisoara Marse...

27.10.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Misteriozni grafiti - genije Benksi u Amsterdamu

Gerilac ili ceo pokret

Benksi brend najsnažnije je afirmisao uličnu umetnosti kao jedan novi talas koji se do njegove pojave smatrao vandalizmom. On je prvi opšteprihvaćeni ulični umetnik na globalnom nivou, koji je svoj...

27.10.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Akvarijum Plava planeta u Kopenhagenu

Velika plava tišina

Ponekad, kad sedimo na obali mora, pomislimo kolika je to ogromna količina vode što okružuje kopno, sa silnim svetom u tom nepregledu. Iako je tako od pamtiveka, premda nas je evolucija iz vode izb...

27.10.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije