Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

01.11.2017. Jelisaveta Vasilić 2
Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema pravde ako neko godinama otplaćuje kredit, a uvek je na početku, odnosno kao da ništa nije otplatio

Urušavanje sistema je  počelo  sa oduzimanja dozvola za rad  skoro  svim bankama u privatnom vlasništvu, samo je ostala  Delta banka koja je, očigledno, kod nove vlasti imala privilegovan položaj. Sva rešenja guvernera o oduzimanju dozvola  privatnim bankama doneta su nezakonito, što je utvrdio tadašnji savezni sud u presudama, koje NBJ nije izvršila jer nije vratila dozvole, nije omogućila rad bankama i na taj način su se navedene banke zbog sprečavanja rada same urušile, odnosno prestale da postoje.

Kada je Narodna banka likvidirala domaće banke u privatnom vlasništvu, osim Delta banke (sada Inteza banke), došle su na red ostale banke koje su bile akcionarska društva u većinskom državnom i društvenom vlasništvu prema kapitalu  akcionara  (Beogradska banka, Beobanka, Investbanka, Jugobanka i druge banke). Bez odgovarajućih postupaka utvrđivanja finansijskog stanja banaka, bez pokušaja sanacije, bez mera za oporavak banaka ako su bile u gubicima, odnosno bez ikakvih prethodnih postupaka, po hitnom postupku donete su prvo odluke kojima je brisan akcijski  kapital sa obrazloženjem da je to zbog gubitaka, ali bez  jasnog obrazloženja kojih gubitaka, kada je bilo opštepoznato da su banke imale veoma velika, pravosnažnim presudama utvrđena potraživanja prema privrednim društvima, da su potraživanja bila adekvatno obezbeđena hipotekama, da su imale veoma veliku imovinu u pokretnim i nepokretnim stvarima. Odluke o brisanju akcionarstva zbog gubitaka nisu doneta na konkretnim dokazima. Najbolji dokaz je činjenica da stečajni postupci u ovom bankama traju 15 godina i da se još uvek "krčmi”  imovina banaka veoma uporno, dugo i nekontrolisano, preko Agencije koja je dobila nadležnost za vođenje postupka stečaja i raspolaganja ogromnom imovinom skoro potpuno samostalno, bez kontrole nezavisnog suda, na koji način je u stvari stečaj banaka izuzet iz nadležnosti suda. 

Brisanjem akcijskog  kapitala i vlasnika kao akcionara banaka, oduzimanjem dozvola za rad,  banke su postale "ničije vlasništvo" sa čijom imovinom su guverner i tadašnja vlast mogli da  raspolaže kako hoće, bez ikakve kontrole, jer je u međuvremenu likvidirana i SDK koja je imala ulogu kontrolora trošenja i raspolaganja državnom imovinom. Na ovaj način ne samo da su  guverner i vlast dobili ogromnu imovinu (između ostalog najreprezentativniji poslovni prostor u svakom gradu Srbije), nego su akcionari i druga zainteresovana lica onemogućena da traže sudsku kontrolu: rešenja o oduzimanju dozvola za rad bankama, oduzimanja akcija odnosno imovine akcionara, finansijskog poslovanja svih drugih privrednih društava. 

Na taj način očišćeno je tržište za prihvat banaka sa "ino" predznakom, odnosno privatnih banaka sa kapitalom inostranih banka, koje su veoma lako dobijale dozvolu za rad, iako se radi o dozvolama koje se veoma teško dobijaju ako nema "naklonosti" ili posebnih sredstava za  "moćnike". Guverner sa Vladom uradio je sve da dobijemo banke koje nećemo kontrolisati i kojima ćemo omogućiti nekontrolisano iznošenje sredstava iz naše zemlje na razne načine, a jedan od  najčešće korišćenih načina iznošenja sredstava, koji niko nikada nije kontrolisao, vršen  je tako da su se domaće banke sa inokapitalom navodno "zaduživale" kod svojih matičnih banka u devizama, da su te devize navodno "unošene" u zemlju; da su ih banke "menjale” za domaću valutu i da su ta sredstva bila predmet ugovora o kreditu. Nikada banke nisu dokazale niti su morale da dokazuju te puteve novca navodnog "zaduživanja”u inostranstvu i stvarnog iznošenja sredstava iz zemlje, jer ih niko ne kontroliše i mogu da posluju kako hoće i da iznose sredstva iz zemlje. NBS nije bila njihov kontrolor nego zaštitnik. 

Ne znam koju dobit ostvaruje Narodna banka od banaka za svoj  "nerad”, ali znam da država i građani ove zemlje od takvog ponašanja nemaju koristi. Naprotiv, od nekontrolisanog iznošenja sredstava iz zemlje imaju ogromnu štetu koja je veoma teško saglediva bez odgovarajućih  egzaktnih finansijskih pokazatelja. Ono što je sagledivo i jasno jeste da su građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma oštećeni i da im u ovoj državi niko ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema pravde ako neko godinama otplaćuje kredit, a uvek je na početku, odnosno kao da ništa nije otplatio.

Ono što meni nije jasno, kao bivšem sudiji koji je sudio takozvane "bankarske sporove" i u prvom i u drugom stepenu, kao prvostepeni sudija Privrednog suda u Beogradu i kao drugostepeni sudija u Višem privrednom sudu, jeste sledeće: kako i zašto su sudije zaboravile sudsku praksu iz vremena pre oko 20 godina, kada smo zbog sankcija i enormne inflacije uspevali da dođemo do prava i pravde za sve učesnike u bankarskim odnosima.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Duki1 13.11.2017. 14:13:01

    Tu je resenje https://chfkredit.wordpress.com/

  • Prevareni naivcina 06.11.2017. 08:06:47

    Nadam se da će jednog dana doći vreme za naplatu i da će biti kažnjeni svi koji su trebali, a nisu ništa učinili da se ova pljačka veka reši na pravedan način. Nečinjenje i prećutkivanje onih koji donose odluke je gospodo isto tako kažnjivo kao i činjenje krivičnog dela.

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije