Kolumna Prof. dr Mihaila Crnobrnje

Kuda ideš, Evropska unijo?

30.12.2016. Prof. dr Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji 0
Prof. dr Mihailo Crnobrnja Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Prošla, 2016. godina bila je jedna od najtežih ako ne i najteža u šezdesetogodišnjoj istoriji Evropske unije. Ne ekonomskom planu izazovi su dolazili od: a) vrlo sporog oporavka od prethodne ekonomske krize; b) dužničke krize, najočiglednije u Grčkoj, ali prisutne u još nekim, nemalim zemljama EU, c) neispunjavanja strateškog cilja, zacrtanog Lisabonskom strategijom, da EU stigne i prestigne SAD u globalnoj konkurentnosti. Tome treba dodati i dva ozbiljna neekonomska izazova: d) izbegličku krizu i e) krizu nadnacionalnog identiteta EU. Izbeglička kriza je stavila na ozbiljan test jedan od glavnih principa okupljanja zemalja u EU – princip solidarnosti. 

Godinama, decenijama, stvaranje nadnacionalnih institucija i politika bilo je ideja vodilja EU. Posebno poslednji veliki zalet, ostvaren u periodu od sredine osamdesetih do ugovora iz Mastrihta 1993. godine, kojim je Evropska ekonomska zajednica prerasla u Evropsku uniju. Sada se nalazimo u situaciji kada se ta nadnacionalna ideja preispituje, a u slučaju Velike Britanije i napušta. Mnogi se pitaju da li će potez koji su povukli Britanci svojim referendumom biti „zarazan", da li će ga slediti i neke druge zemlje. Čak i zemlje osnivači Evropske unije. 

Nedavni neuspeh referenduma u Italiji (jednoj od zemalja osnivača) odbacio je mogućnost centralizacije vlasti i otvorio vrata nacionalističko-populističkim snagama u toj zemlji. Pitanje je kad i u kojoj meri će se ovo otvaranje vrata i efektuirati, ali je sasvim izvesno da to nisu snage koje podržavaju jačanje evrointegracija. 

Francuska, takođe zemlja osnivač, ove godine ima izbore. Socijalisti koji su na vlasti nemaju baš nikakve šanse. U opciji su „meki" nacionalizam, ala Šarl de Gol, ili „tvrdi" nacionalizam koji je na prethodnim izborima tesno izgubio. I u jednom i u drugom slučaju, može se računati na jačanje priče o „nacionalnom interesu", a slabljenje priče o „integrativnosti evropskih vrednosti". Španija, peta najveća privreda u EU,  ima problema sa Katalonijom.

Nemačka takođe izlazi na izbore. Uprkos vidnom porastu desničarsko-nacionalističkih snaga u Nemačkoj, ipak se ne očekuje da će EU biti manje važna u njenoj spoljnoj i privrednoj politici. Pogotovo se ne očekuje njeno napuštanje Unije.

Tri su moguća raspleta ove uzburkane situacije. Jedan je da se nastavi po starom, da se teži ka produbljivanju, jačanju zakona, institucija i zajedničkih politika. Malo verovatno.

Drugi je da odista u skoroj budućnosti dođe do raspada EU, da centrifugalne sile pobede centripetalne. Malo verovatnije nego prethodno rešenje, ali nije nemoguće. Sledili bi pregovori oko organizacije razlaza koji bi bili mučni i dugotrajni.

Treća, po meni najverovatnija mogućnost je da se izvrši „prestrojavanje u hodu", da jedna grupa, na čelu sa Nemačkom, nastavi put ka federalizaciji i prenošenju suverenosti na nadnacionalni, evropski nivo. Da drugu grupu čine zemlje koje bi želele da zadrže veliki deo od onog što sad uživaju, ali bi i da se odreknu nekih politika. Da postoji nešto što je svima prihvatljivo, pokazuje upravo slučaj Velike Britanije koja bi da ostane u najboljim trgovinskim odnosima sa EU. Treću grupu bi činile zemlje koje „hoće ali još ne mogu" da realizuju visoke standarde Evropske unije. 

To se u literaturi zove „Evropa na više spratova" ili „Evropa u više brzina". Neće to biti niti lako, niti brzo ostvarljivo. Ali ono što ide u prilog ovom rešenju jeste činjenica da je Evropska unija pre svega nastala kao mirovni projekat i to dogovorom. Dogovor će biti i poluga kojom će se realizovati željena budućnost.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

„Migovi“ i babina penzija

„Mladi podržavaju jednokratnu pomoć penzionerima jer oni žive od penzija svojih roditelja", izjavio je, mrtav hladan, srednji član dinastije Krkobabić, Milan, doskorašnji direktor Pošte Srbije koji...

30.12.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Ako država ne kazni zločin, priziva novi

Bahato trošenje javnog novca je pitanje za druge, na primer za one koje naš izveštaj "nije zanimao". Uporno ponavljam nešto što bi trebalo da je očigledno. Da svako ko vrši nekakvu vlast, pogotovo ...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Nacrt izmena Zakona o stečaju

Pohvalan korak da se uvede red

U situaciji kada Narodna skupština usvaja čitave nizove zakona po skraćenom postupku, bez javne rasprave, za svaku pohvalu je pokušaj Ministarstva privrede da pripremi jedan dobar nacrt zakona. Za ...

30.12.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Kuda ideš, Evropska unijo?

Prošla, 2016. godina bila je jedna od najtežih ako ne i najteža u šezdesetogodišnjoj istoriji Evropske unije. Ne ekonomskom planu izazovi su dolazili od: a) vrlo sporog oporavka od prethodne ekonom...

30.12.2016. Prof. dr Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Detaljnije
<Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Dualno obrazovanje bez privrede

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustil...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<O čemu će Srbija pregovarati sa EU u poglavlju 5

Bez povlašćenih u javnim nabavkama

Srbija je u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlje 5 o javnim nabavkama, ali se u javnosti malo zna o čemu se pregovara u toj oblasti. 0tvaranje tog, kao i poglavlja 25 o nauci i istraživa...

30.12.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Gde će se premestiti globalni finansijski centar iz Londona posle Bregzita

Krupni kapital se sprema na put

Jedna od posledica Bregzita, sa kojom će se finansijski svet suočiti već početkom naredne godine, jeste pitanje gde će vodeće banke i firme premestiti svoje centrale zbog olakšica koje uživaju u je...

30.12.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Pogled na arenu svetske politike u 2016. godini

Ključna reč je - iznenađenje

Svet se nalazi u vremenu  revizionizma svetskog poretka, gde akteri traže nove pozicije i novi udeo u svetskoj moći. SAD su nedvosmisleno u povlačenju i pobeda Trampa samo će da zaoštri vekovnu deb...

30.12.2016. Nikola Vujinović Detaljnije
<Vladimir Novaković, generalni direktor Apatinske pivare i izvršni direktor za Srbiju i Crnu Goru

Industrija ide u pravcu ukrupnjavanja

Molson Coors, čiji je Apatinska pivara deo, ove godine realizovao je veliku akviziciju na tržištu SAD, što je omogućilo kompaniji da postane treća pivara po snazi na globalnom nivou Uslovi poslova...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Smanjenje deficita iz džepova građana

Projektovani budžetski deficit za 2017. godinu iznosi "svega” 69 milijardi dinara. Poredeći ga sa deficitom iz nekih prethodnih godina (213 mlrd. u 2013. god. ili 246 mlrd. u 2014. god), ovo je bez...

30.12.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Kakvi nas troškovi za utrošenu električnu energiju čekaju ove zime

Strah od crvene tarife

Svako domaćinstvo može da zatraži da mu se poveća ili smanji obračunska snaga. To se čini na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zam...

30.12.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Srpske javne finansije: šta nam govori budžet za 2017. godinu

Deficit se smanjuje, a reforme odlažu

Sa javnim dugom od 74 odsto BDP-a svaki spoljni šok mogao bi značiti krizu javnog duga. Kratkoročne i relativno lake mere su iscrpljene, a na reformi javnih preduzeća i privatizaciji skoro ništa ni...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Iza i Samo Login, osnivači kompanije Outfit7

Mačak koji donosi milione

Najbogatiji slovenački bračni par Iza i Samo Login, kreatori svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, osnovali su startap kompaniju 2009. godine. Uložili su zajednička sredstva i lansirali i...

30.12.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Umesto čestitke za novu 2017. godinu

U januaru 2016. naučnici Univerziteta u Montrealu otkrili su enzim koji sprečava da se šećer gomila kao mast. "Gospodin” se zove G3PP. Napravljen je SSD hard disk veličine 13 terabajta, što je dupl...

30.12.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kosara i Branimir Melentijević, vlasnici pivare “Kabinet”

Poreske olakšice za male proizvođače

Zanatska proizvodnja piva počela je da se razvija u Srbiji pre nekoliko godina i trenutno na tržištu postoji dvadesetak malih pivara. Najveći udeo na svetu u proizvodnji „craft" piva ima američko t...

30.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Stanogradnja se malo oporavlja

Ništa od Arapa, ni od jeftinih stanova

Standard stanovanja prihvaćen u EU - 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi - u Srbiji ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15 do 25 kvadra...

30.12.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Gradite svoj kapital

Udruženje građana Zemlja znanja

Za uspešan početak karijere, stručnjaci savetuju da radite na sebi, obrazujete se i budete maksimalno posvećeni svom uspehu i napretku. Jer kad jednom nađete posao ili pokrenete sopstveni, vaše uče...

30.12.2016. Miloš Milišić Detaljnije
<Ana Krstajić, Fakultet muzičke umetnosti

Ne čekajte priliku, stvorite je

Na putu ka uspehu bitno je da se održe svakodnevna kondicija i otvorenost za sve druge oblasti. Ljudi koji se bave klasičnom muzikom često misle da ne mogu da crpu inspiraciju ni iz čega osim klasi...

30.12.2016. Milena Stević Detaljnije
<Lazar Stojanović

Razgovor: Tamara Nikčević i Lazar Stojanović

Iako predsjednički izbori u Srbiji još nisu ni raspisani, stotinu javnih ličnosti – profesora univerziteta, pisaca, reditelja, glumaca, novinara - početkom decembra potpisalo je javni apel u kojem ...

30.12.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<„Majmunček, budala i fenjer“

Knjiga kojom ćete obradovati sebe

Sasvim stidljivo i nenametljivo, pojavio se jedan naslov čija je autorka mali običan čovek. Na koricama njene knjige nećete pronaći čak ni ime i prezime, već samo tajnoviti pseudonim Caka&Caka. Iz ...

30.12.2016. Doc. dr Aleksandra Popin Detaljnije
<Kulturne navike: čitanje

Bahatost, pozajmljivanje i knjige na metar

Knjige sam, dok ih je bilo u kućnoj zbirci, pozajmljivala drugima šakom i kapom, retko očekujući da mi budu vraćene. Jer život vas često dovede pred svršen čin, pa naučite da se ne živcirate. S dru...

30.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije