Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

01.03.2018. Bogdan Petrović 1
Privatizacija u Srbiji 3. deo Privatizacija u Srbiji 3. deo

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena) predstavlja možda i najveću nepravdu u srpskoj privatizaciji. Država nije inkasirala ozbiljniji novac. Tržište kapitala je zaživelo kratko vreme, da bi danas potpuno zamrlo. Mali akcionari su mahom bili potisnuti i obespravljeni.

U slučajevima kada su direktori sabotirali berzansku trgovinu nedostavljanjem prospekta berzi, jedini način promene vlasništva bio je putem ponude za preuzimanje akcija (neprijateljsko preuzimanje). Zakon o tržištu hartija od vrednosti iz 2002. godine je samo okvirno regulisao tu oblast, pa ju je Komisija svojim mišljenjima normirala.  Napad na preduzeća koja su izbegavala berzansko trgovanje preko ponude za preuzimanja počeo je u toku 2004. godine i trajao je sve do stupanja na snagu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava 10. 6. 2006. godine.

Ako nije bilo trgovanja na berzi akcijama nekog preduzeća (što je bila redovna pojava), ponuđač je mogao da podnese ponudu svim akcionarima za otkup akcija na osnovu knjigovodstvene vrednosti akcija (berzanska cena nije postajala, a ni obaveza procene kapitala). U roku od samo dve nedelje od objavljivanja ponude, zainteresovani su mogli da podnesu „kontraponudu" sa većim iznosom za akcije, i u tom slučaju je i prvobitni ponuđač mogao da poboljša ponudu. Uz ponudu bilo je neophodno dostaviti Komisiji i bankarsku garanciju za ceo iznos akcija, što je predstavljalo veliku prepreku za kontraponuđače – pošto je u tako kratkom roku bilo teško obezbediti garanciju.

Neprijateljska preuzimanja u velikom broju slučajeva su se završavala samo sa jednom ponudom, uglavnom za iznose ne mnogo veće od knjigovodstvene vrednosti. U retkim slučajevima, usled konkurentskih ponuda postizane su i znatno veće cene od početnih, pa čak i tri do četiri puta (što dobro ilustruje koliko su bile potcenjene knjigovodstvene vrednosti). Do donošenja zakona o preuzimanju akcionarskih društava, odnosno do juna 2006. godine, objavljeno je oko 200 neprijateljskih ponuda za preuzimanje.

Napadači putem ponuda za preuzimanje u najvećem broju slučajeva su bili domaća lica (uglavnom preko raznih ofšor varijanti, što ukazuje na iznošenje i pranje novca poslovne nomenklature stvorene 90-ih godina) pošto su stranci izbegavali netransparentne procedure i kupovinu mačke u džaku. Nisu bili retki slučajevi da su u tako preuzetim firmama novi vlasnici nalazili ogromne prikrivene obaveze plus razne druge probleme – kolektivni ugovor i slično.

Zašto su mali akcionari prodavali akcije? Prvi razlog je bilo unovčavanje imovine usled nemogućnosti da godinama njome raspolažu (a novac je većini bio potreban, posebno penzionerima). Drugi razlog je bio njihov strah da pošto ponuđač stekne nepunih tridesetak procenata kapitala (uz paket Akcijskog fonda od 40% koji ne glasa, ako je u preduzeću ostalo 40% akcija u vlasništvu države) može da preuzme potpunu kontrolu, pa da obaranjem cene na berzi (ili bi i dalje izbegavao listiranje na berzi) dobiju znatno manje nego oni koji su odmah prodali. Kako je posle prodaje kontrolnog paketa akcija jedini nadzor nad radom firmi bio preko Komisije, odnosno veoma „tanak", mali akcionari u velikom broju slučajeva su samo gubili novac. Najgore su prolazili naslednici akcionara – do pravnosnažnosti ostavinskog rešenja nisu mogli raspolagati akcijama, a tada je često bilo kasno pa su dobijali „mrvice".


Komisija se uvalila u ogromne probleme kod preuzimanja Knjaza Miloša

Najveći problemi su bili za vreme mandata Komisije izabrane 2004. godine, u slučajevima „velikih ponuda" za neprijateljsko preuzimanje, kada su podnošene ponude za ključna srpska preduzeća koja su se opirala privatizaciji. Ilustrativan je slučaj Knjaza Miloša, kada Komisija nije vršila adekvatan nadzor nad radom Centralnog registra i brokerskih kuća oko saldiranja akcija, a ponuđači su prekršili pravila objavljivanja informacija.
Preuzimanje Knjaz Miloša je mesecima punilo stranice štampe. Nameru da kupi firmu iskazivao je izvesni švajcarski državljanin Fabijan Pikte, preko famoznog FPP fonda u njegovom vlasništvu. U igri su bile i ponude košarkaša Vlade Divca i Predraga Danilovića, a  uključili su se i drugi igrači, kao pivara Laško iz Slovenije i francuski Danon. U slučaju Knjaza Miloša mali akcionari su imali sreće – pošto je konačna ponuda Piktea (FPP) bila više nego velikodušna (malo je nedostajalo da dobiju samo mrvice). Posle se ispostavilo da se iza tog „Švajcarca" krije investicioni fond Salford (poznat iz slučaja mlekara), a „mozak" te operacije bio je Milan Beko. Beko je u periodu od 2004. do 2007. godine bio siva eminencija u čitavom nizu preuzimanja od kojih su najpoznatiji C market, Knjaz Miloš i Luka Beograd. Pri tome, jedan od kupaca Luke Beograd bio je i on sam (drugi je bio Miroslav Mišković), ali je ispalo da je to bio potez koji je urušio njegove poslovne aktivnosti – Luka Beograd je u međuvremenu izgubila atraktivnost usled fokusa na izgradnju „Beograda na vodi" i sada se nalazi praktično u stečaju.

Komisija je tolerisala besomučnu medijsku kampanju vezanu za ponude koje su bile praćene raznim nezakonitim „dodacima" (košarkaš Danilović koji daje određena obećanja zarad poboljšanja ponude Vlade Divca, nasuprot svih zakonskih pravila), iako je morala da preduzme odlučne mere. Na kraju postupka, izbila je i afera oko saldiranja akcija, kada se ispostavilo da nije prikupljeno svih 25% akcija, već da je kvota iz ponude od 25% preskočena na osnovu nepostojećih naloga. Da nije bilo određenih „naloga mrtvaca" i falsifikovanih naloga, ponuda bi propala. U interesu moćnih aktera, to je prenebregnuto i cela stvar je zataškana.  Tu se trapavo pokazao i Akcijski fond sa Ministarstvom privrede koji su, potpuno nezakonito, definisali „neke uslove" za deponovanje akcija, iako je zakon propisivao samo obavezu maksimizacije prihoda.
Komisija je propustila da ozbiljno utvrdi nedopuštene radnje raznih aktera (posebno Centralnog registra) već se sve završilo samo na kaznama nekolicini brokera.

Tom prilikom zabeležena je i kućna poseta jednog od ponuđača „bolesnom" potpredsedniku vlade Miroljubu Labusu, koja je „provaljena" u medijima. Predsednik Komisije Milko Štimac je u jednom trenutku završio u Urgentnom centru usled zdravstvenih problema – spominjalo se da mu je Labus preko telefona naređivao kako da postupa sa pojedinim ponudama. Stvar sa preuzimanjem Knjaza Miloša legla je iz samo jednog razloga - Salford je preko FPP fonda platio astronomsku cenu za akcije, tako da svi propusti učesnika jednostavno nisu imali negativnih posledica za akcionare. Kredibilitet države i njenih organa je, naravno, druga stvar.
Slučaj C marketa je posebna priča, gde je Komisija, uz sadejstvo i sudova i drugih organa, odlagala preuzimanje još od leta 2004. godine pa sve do kraja 2005. godine – kada je zažmurila na „politički dogovor" kojim je „sve leglo". Obim ovog teksta ipak ne dopušta detaljni prikaz svih detalja ovih afera (oba pomenuta slučaja zaslužuju posebne analize), a cilj ovog teksta je opšti prikaz dešavanja i uloga raznih aktera u postupcima privatizacije.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Dragan 01.03.2018. 07:40:35

    Dobar tekst, šteta šo ceo nije na netu.

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije