Poslodavci traže izmene Zakona o porezu na imovinu

Kvadrat kao na Menhetnu

01.03.2015. Olivera Bojić 0
kvadrat kao na menhetenu kvadrat kao na menhetenu

Nakon nešto više od godinu dana primene izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu, poreski obveznici ukazuju na niz nelogičnosti zbog kojih su nekima od njih godišnje obaveze po tom osnovu uvećane deset puta. Ima onih koji plaćaju i 20 puta veći porez na imovinu nego 2013. godine



Agencije su prenele jednu bizarnu vest iz unutrašnjosti (17. februara), koja glasi: "U filijalu Poreske uprave na gradskom šetalištu u Čačku ušetao je jazavac, pa su poreznici bili primorani da pozovu lovce u pomoć”. Ovog jazavca niko neće, kao u poznatom delu Petra Kočića, tužiti sudu, ali u poslednje vreme poreski obveznici su ti koji se žale na visoke iznose poreza na imovinu, čak i do deset puta veće nego ranijih godina. I to u vreme kad cene nekretnina padaju, a kupaca nigde nema. Tako onaj ko ima nekretninu, upada u zamku kao čačanski jazavac – niti može da proda nekretninu, niti može da plati novi porez.

Za obračun poreza na imovinu nadležna je lokalna samouprava. U epicentru Beograda ima primera gde vlasnici kancelarijskog prostora treba da plate porez na imovinu i do dvadeset puta veći nego što je bio pre novog obračuna. Preciznije, 1. januara prošle godine stupio je na snagu novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu.

Istovremeno, ukinuta je naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i opštine sada preko poreza na imovinu pokušavaju da nadoknade nedostatak novca u  budžetima, koji su izgubile ukidanjem te takse. Iako su privrednici oslobođeni plaćanja jedne takse, desilo se to da preko poreza na imovinu danas plaćaju više nego dok je ta naknada bila na snazi, ocenjuju u Uniji poslodavaca Srbije. Ipak, u svemu tome važno je reći da su firme koje su u poslovnim knjigama vodile knjigovodstvenu vrednost nekretnina, pre izmena Zakona plaćale nerealno nisku cenu na ime poreza na imovinu. Ni to nije bilo u redu.

Zbog toga je ekonomska javnost i pozdravila tadašnje izmene propisa koje podrazumevaju računanje tržišne vrednosti objekta. Međutim, godinu dana posle primene novog obračuna poreza na imovinu uočene su nelogičnosti i nove nerealno visoke stope poreza, a na to ukazuju i poslodavci i poreski stručnjaci.

Stopiran rad


Nedavno, na početku konferencije u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT) predstavnici Instituta saopštili su da će posle 12 godina obustaviti izveštavanja o tržišnim kretanjima, jer Institut ne može da plaća novi porez na imovinu. Sada plaćaju 22 puta više nego prilikom obračuna knjigovodstvene vrednosti. Institut se nalazi u Dečanskoj ulici, u centru Beograda, i vlasnici su plaćali porez na imovinu 40.000 dinara u 2013. godini, da bi na kraju 2014. godišnje obaveze po tom osnovu skočile na 900.000 dinara. Dragana Kanjevac, savetnica Instituta, slaže se da je 40.000 dinara po ranijem obračunu bilo malo, ali da je sadašnji iznos koji treba da plate nerealno visok.

 "Država nam obračunava porez računajući da kvadrat u ovoj zgradi vredi gotovo 4.000 evra, kao da je zgrada na Menhetnu. Plaćamo kao da se nalazimo u ekstaluksuznom prostoru, pri tome amortizacija nije uračunata. Inače, zgrada je izgrađena 1962. godine”, kaže ona.
 
U Ministarstvu finansija kažu da je Zakonom predviđeno da lokalne samouprave utvrđuju stope poreza na imovinu, pri čemu ne mogu obračunati više od zakonski propisanih, ali mogu biti niže od njih. "Koliko će stopa poreza iznositi, određuje skupština lokalne samouprave, kako bi poresko opterećenje na svojoj teritoriji učinila optimalnim”, kažu u Ministarstvu. Dakle, prema važećem zakonu, jedan od glavnih pokazatelja za obračun vrednosti imovine je zona u kojoj se imovina nalazi, a koju definiše lokalna samouprava. Prema tome, osnovica poreza na imovinu utvrđuje se tako što se računa prosečna cena kvadrata u određenoj zoni u kojoj se nalazi nekretnina. Da bi se utvrdila prosečna cena, potrebno je da opština utvrdi zone, prema kriterijumima: komunalna opremljenost, saobraćajna povezanost sa centralnim delovima lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama. Opštinske i gradske vlasti dužne su da utvrde najmanje dve zone, dok maksimalan broj nije ograničen.

 Kako god bilo, u oglasima za prodaju nekretnina ne postoji nijedna koja se prodaje po ceni od 4.000 evra po kvadratu, uključujući i nove i prvoklasno opremljene. Izuzeci su samo par „pametnih zgrada", ali je, kažu agenti za nekretnine, pitanje koliko se i tamo kvadrat zaista plaća, a koliko je u pitanju marketing.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

Živimo u sistemu opšte neodgovornosti

Jasno je da dugoročno ne možete da trošite više nego što zarađujete i da taj trošak stalno prebacujete na račun nekog drugog. Da citiram jednog američkog ekonomistu - prvo pravilo ekonomije je da s...

27.02.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<prof dr mihailo crnobrnja

(Ne)očekivana događanja u Grčkoj

 Proteklog meseca jedno od najinteresantnijih dešavanja u svetu je pobeda Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj. Vlada, koju predvodi premijer Cipras, a čiji je ključni igrač ministar finansij...

27.02.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<kvadrat kao na menhetenu

Kvadrat kao na Menhetnu

Nakon nešto više od godinu dana primene izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu, poreski obveznici ukazuju na niz nelogičnosti zbog kojih su nekima od njih godišnje obaveze po tom osnovu uvećane...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<Šta posle treće neuspešne prodaje Železare smederevo

Gubitaš od osnivanja

Smederevci neće gledati dosad neviđeni vatromet koji im je obećao premijer Aleksandar Vučić, i to o svom trošku, nadajući se uspešnoj prodaji Železare američkom Esmarku, ali će zato svi poreski obv...

27.02.2015. Marica Vuković Detaljnije
<james thornley, senior partner, kpmg beograd

Tri kineske lekcije

Razmena Razmena robe i usluga između Kine i Centralne Evrope iznosi 50 milijardi dolara godišnje Razmena sa Srbijom vredna je oko 1,15 milijardi evra godišnje. Srpska privreda pritom beleži značaj...

27.02.2015. James Thornley, Senior Partner, KPMG Beograd Detaljnije
<kako objasniti paradoks da pada bdp, a raste zaposlenost

Neradni ljudi postaju radni

Nezaposlenost je najveći ekonomski, socijalni i politički problem i ako se on nekako ne reši, napredak nije izvestan, ali nazadak jeste. Odgonetnuti rebus – kako zaposliti ljude, nijednoj vladi nik...

27.02.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<položaj srbije kao dužnika

Položaj Srbije kao dužnika

Zbog nezadovolјavajućih rezultata dosadašnjih mera, tj. rizika ulaska privrede evrozone  u opasnu spiralu deflacija-stagnacija privredne aktivnosti, odlukom Upravnog saveta Evropske centralne banke...

27.02.2015. Đorđe Đukić, Ekonomski fakultet u Beogradu Detaljnije
<je suis balkanski špijun

Informacija je moć

Balkanski špijun je, kao i svuda, sinteza špijunaže i korupcije. Balkanski špijun na Balkanu u današnje vreme nije samo Balkanac. Već je to „Zapad", „Istok" i „Daleki istok", koji u svim vladama ta...

27.02.2015. Milan Vučković Detaljnije
<srpska privreda i eu

Lobiranje nije ružna reč

S obzirom na to da proces pristupanja EU utiče baš na sve, niko ne bi trebalo da ga ignoriše, a pre svega ne privrednici na čija će leđa pasti najveći teret primene evropskog zakonodavstva i standa...

27.02.2015. Ksenija Simović Detaljnije
<deka i prosvećeni kapitalista

„Deka“ i prosvećeni kapitalista

Sa sedam godina bio je u sirotištu, sa 14 u fabrici alata, sa 19 je u večernjoj školi izučavao industrijski dizajn, a sa 25 se preselio u Adorno, italijanski centar optičarske industrije. Danas ima...

27.02.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dragulj iz praha i pepela

Dragulj iz praha i pepela

Lubarda se vratio iz logora u Nemačkoj na još neobjašnjen način krajem rata. Fizički zapušten, bolestan, ali nedirnutog talenta koji se razmahao čim se pridigao. Intuitivno, stilom je brzo odskočio...

27.02.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<dr dušan pavlović

Nagrada za najneuspešnijeg preduzetnika

U svojoj knjizi Antifragile, Nasim N. Taleb predlaže da svako društvo kome je stalo do tržišne privrede, pored nagrade za najuspešnijeg preduzetnika, uvede nagradu za najneuspešnijeg preduzetnika g...

27.02.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<da li će se radovati samo stečajni upravnici

Da li će se radovati samo stečajni upravnici

Sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i dobila kvalitetan menadžment,  iako nije bilo nikakavih smetnji da se i ranije tim putem tr...

27.02.2015. Marica Vuković Detaljnije
<nema rasta bez kredita

Nema rasta bez kredita

Bankari ocenjuju da je opadanje kreditne zaduženosti kod privrede na kraju prošle godine veoma loš pokazatelj, koji će negativno uticati na privredni rast i investicije u zemlji. Indikativno je, ta...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<dragan pantović, vlasnik firme akvapan inženjering iz Čačka

Država ne plaća obaveze u roku

Velike poslove uglavnom dobijamo na tenderima. Naše obaveze koje imamo kao dobavljači ispunjavamo, a to je da jasno i precizno definišemo uslove, kao i da položimo bankarske garancije. Međutim, drž...

27.02.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<održivi razvoj energije u jugoistočnoj evropi

Briga o zajedničkoj budućnosti

Sigurnost snabdevanja i očuvanje životne sredine nameću obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kao prioritete energetske politike regiona i EU Energetika je tokom poslednjih više od ...

27.02.2015. Obrad Milošević Detaljnije
<svet na početku 2015.

Ima li svetla bar na kraju tunela

Vreo kraj 2014. godine, oličen u sve jačim neprijateljstvima u Ukrajini, nastavio se i početkom nove godine. Dva meseca koja su za nama ne daju ni procenat više šanse perspektivi mira od stare godi...

27.02.2015. Nikola Vujinović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Beograd Detaljnije
<stefan siridžanski, fakultet političkih nauka

Ne predajem se nikad

Tokom ove akademske godine postao je evropski univerzitetski prvak u debati, učestvovao u finalu Svetskog univerzitetskog debatnog prvenstva i takmičeći se protiv studenata kojima je engleski mater...

27.02.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Nenad Milosavljević sa Rodoljubom Šabićem

Snimak polemike poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i novinara Miroslava Lazanskog bio je jedan od apsolutnih video-hitova na internetu tokom februara. Šabić je prikazao go...

27.02.2015. Nenad Milosavljević Detaljnije
<kakva kultura, takva politika

Kakva kultura, takva i politika

Nije verovatno sporno da u Srbiji pojedinac u vrhu vlasti ima veliku političku moć, ali uloga intelektualaca bi trebalo da bude da ne pristaju na takvu vrstu političke realnosti. Ili da bar pokušaj...

27.02.2015. Ivica Petrović Detaljnije
<limun

Vitamin C

Vitamin C (natrij-askorbat) je, apsolutno, neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga  proizvede, mora se unositi kroz hranu ili u obliku dodatka...

27.02.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<priča o večitoj rekonstrukciji ulice vojvode stepe

Rupe, šine i kaljave cipele

...A onda su nadležni procenili da je ulica ruglo i da će sve skladnije da funkcioniše ako se tramvajske šine postave po sredini kolovoza, te da će bolja infrastruktura podići cenu kvadrata, a ujed...

27.02.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Zaboravite De Kubertena

Dobra je stvar ako će za Železaru Smederevo sada da se pronađe stručan i profesionalan menadžment. Nije dobra stvar ako iz toga zaključimo da do sada Železaru nije vodio stručan i profesionalan men...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije